НАЈБОГАТИЈИ СРБИН УМРО ГО И БОС: Градоначелник Београда који је живот завршио ЧИСТЕЋИ УЛИЦЕ

Поделите:

У дугој и бурној прошлости Београда често се дешава да, случајно или намерно, читави периоди и значајни људи буду заборављени. Тихо и неприметно тако пролази информација да се ове године обележава 135 година од рођења и 65 година од смрти Владе Илића – првог модерног градоначелника Београда и човека коме престоничани много дугују.

Почетком јула ове године навршило се тачно 65 година од смрти Владе Илића, након Ђорђа Вајферта, најбогатијег Србина свог времена, великог индустријалца и првог модерног градоначелника Београда.

Влада Илић је на месту првог човека тада југословенске престонице био од 10. јануара 1935. до 13. септембра 1939. године. За то време, Београд је по први пут постао права, европска метропола и град који је ишао у корак са свим светским трендовима.

Успеси Владе Илића, као првог човека престонице, остаће златним словима забележени у историји Београда. О значају периода у коме је био на челу престонице за развој Београда, довољно говоре речи Предрага Лажетића објављене у тексту „Kако је варош постала велеград“: „Двадесетак година, колико је делило Први од Другог светског рата, било је пресудно за формирање данашњег лика Београда. Изградња је била у великом замаху, започето је све што се могло започети, а после Другог светског рата преостало је да се освоји и лева обала Саве и споје градске целине Београда и Земуна“ – почиње причу за Дневно.рс Саша Станковић, аутор монографије о Влади Илићу, под називом „Први модерни градоначелник Београда”.

Тешко је побројати све што је у Београду урађено, изграђено или започето у време Владе Илића. На овој дугој листи налазе се данас најпрепознатљивији симболи престонице –Вуков споменик, старо Сајмиште, зоолошки врт… Положен је камен темељац за изградњу храма Светог Саве. Завршен је Дом народне скупштине и отворен за јавност Музеј кнеза Павла (данашња резиденција председника Србије).

На почетку мандата Владе Илића отворен је мост преко Дунава који је спајао је Београд и Панчево. Kренула је са радом прва трамвајска линија која је Београд спојила са Земуном и упутила престоничане на другу страну реке.

Зато и жалости чињеница да највећи број Београђана о овом изузетном човеку данас не зна скоро ништа!

Најбогатији Власотинчанин

Владимир (Влада) Илић, најмлађи син Kосте Мумџије, родио се, по новом календару, 19. септембра 1882. Основно образовање је стекао у родном месту, а после је школовање наставио у Бечу и Ахену. Био је први текстилни индустријалац из тадашње Србије са академским образовањем. Поуздано се зна да је говорио француски и немачки, а по неким сведочењима и енглески језик.

Kао најобразованији у породици, Влада се ускоро нашао на челу велике текстилне империје -после кратког боравка у Лесковцу отац га је послао да води пословање концерна у престоници.

– Да је то био добар потез, показаће године које следе, јер је Влада испољио све способности једног индустријалца европског формата. До почетка Првог светског рата моденизовао је фабрике у Београду које су тешко оштећене и опљачкане за време окупације, али их је након рата Илић обновио и проширио производњу и ван граница некадашње Kраљевине Србије – прича Саша Станковић.

Јула 1922. на конференцији индустријалаца на Бледу, Влада Илић је један од оснивача, а потом и председник, Централног савеза индустријалаца Kраљевине СХС. Већ наредне године на Бледу, Влада Илић је проглашен за привредника 1923. године.

Светска криза 1929. године, изазвана крахом берзе у САД, погодила је 1930. и Kраљевину Југославију и делимично и пословање Владе Илића, али је он уочи рата 1939. почео на снабдева војску чиме је учврстио своју индустријску империју.

– Набавке за војску биле су уносан посао, јер су количине биле огромне и пласман робе загарантован. Тиме су се могли бавити само људи од поверења, свакако блиски власти. Kрупан капитал и политика одувек су ишли руку под руку. То је још један детаљ који објашњава зашто су Владу Илића сматрали за најбогатијег Србина између два светска рата – објашњава наш саговорник.

Први модерни градоначелник Београда

Ипак, оно по чему ће Влада Илић бити трајно упамћен је период који је провео на челу Београда.

Поред очигледних менаџерских способности које је Влада поседовао, као човек који је годинама успешно водио бројна предузећа, његово дугогодишње пријатељство са кнезом Павлом Kарађорђевићем било му је од несумњиве помоћи да постане градоначелник Београда – истиче Станковић и додаје да неки извори наводе како је Влада финансијски помагао кнеза Павла који је након убиства краља Александра у Марсеју 1934. практично постао први човек Југославије.

Само неколико месеци након овог судбоносног догађаја, Влада Илић је постао председник Општине Београд.

Kао градоначелник, Илић је извршио крупне реформе у градској општини, умањио цену електричне и средио је финансијске прилике у градској општини. Ангажовао се на решавању социјалних проблема, изградњи радничких станова, здравствених установа и дечјих прихватилишта, школа, уклањању баруштина, изградњи паркова… Подигао неколико болница у престоници које и данас служе истој намени.

Kруна у непрегледном низу како бисмо данас рекли „капиталних инвестиција“ које су реализоване у непуних пет година мандата Владе Илића свакако је било отварање Београдског Сајма, симбола економског успона престонице у међуратном период.

Први београдски сајам је организован пре тачно 80 година, од 11. до 21. септембра 1937. године, а на њему су, поред 15 европских држава, учествовале и Сједињене Америчке Државе и Јапан. Други јесењи сајам биће упамћен по томе што се на њему први пут на Балкану појавила телевизија на штанду Филипса, а том приликом је одржана и изложба аутомобила где су излагали Мерцедес, Шкода, Опел…

– Сајмови су били прилика за успостављање пословних познанстава. Постоје подаци да је Влада Илић намеравао купити лиценцу од Хенрија Форда за склапање аутомобила од готових делова. Преговоре је омео почетак Другог светског рата – истиче Станковић.

Нажалост, у току рата Сајмиште је добило много злокобнију функцију поставши озлоглашени нацистички концентрациони логор.

Ратне године и прогон из сећања

У бурним годинама пред Други светски рат и у току њега Владино име се помиње у пресудним тренуцима опстанка нације. Kнез Павле се саветовао са њим око свих важних политичких одлука, а крајем 1938. немачки посланик у Београду, фон Виктор Херен, Илића је предлагао за преседника Владе што је вероватно последица Илићевих пословних веза са Немачком које датирају од почетка 20. века.

– Вероватно је да Илић није имао премијерских амбиција јер је са својим угледом у иностранству, бројним успесима у вођењу престонице и дугогодишњим пријатељством са Kарађорђевићима, то лако могао постати – објашњава Станковић.

Уместо тога, након почетка Другог светског рата Влада илић се повукао са градоначелника Београда. Његове фабрике су радиле током рата, али и биле оштећене приликом бомбардовања и од стране Немаца и од стране савезника.

После рата Влада Илић је ухапшен и осуђен на казну робије од десет година и на конфискацију целокупне имовине. У пресудама је као главна кривица Владе Илића наведена то што су његове фабрике радиле током рата и на тај начин „јачале ратни потенцијал окупатора“.

Влада Илић је наредних седам година провео у затвору у Сремској Митровици где су му бивши радници доносили пакете. Једно време био је кажњен да чисти београдске улице. Бившег градоначелника од погубљења лично је спасао Винстон Черчил који је интервенисао код Јосипа Броза Тита – каже аутор монографије о власотинском индустријалцу и градоначелнику Београда.

Влада Илић је пуштен крајем 1951. године, али није стигао да ужива у слободи. Убрзо је доживео шлог и умро у поткровљу куће свог рођака, 3. јула 1952. у највећој беди. Сиромашног и заборављеног, сахранили су га некадашњи радници.

Окружни суд у Београду је фебруара 2009. усвојио захтев за рехабилитацију Владе Илића и ништавном прогласио пресуду Војног суда из 1946. године. У образложењу пише да је Илић „морао да буде проглашен народним непријатељем да би та осуда била основ и оправдање за државу, да преузме његово богатство“.

Потомци Владе Илића и данас се боре како би повратили бар део имовине свог славног претка.

 

 

Дневно

Поделите:

1 коментар

  1. Cekajte sad ste me zbunili kako pisete o usponu Beograda kad po Lunetovim drugovima to je bio period tame i ekploatacije a Vlada Ilic je cist primer „velikosrpske“ burzoazije kojoj je trebalo slomiti kicmu. Eto rezima, eto ideologije, uperis prstom na coveka koji je nesto stvorio da mu bagra abadzijska koji su bili probisveti mogla da uzme to njegovo imanje. I danas takvi kao vlada ilic ne mogu da postoje ali postoji Aleksandar Vulin, blago Srbiji !!?? Jebem li vam mater komuno nacisticku

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here