О делима првог краља и књижевника

Поделите:

У краљевачкој библиотеци одржана је промоција поновљеног издања сабраних дела Стефана Првовенчаног, владара и писца

Краљево – У Краљеву, у библиотеци која баш носи и име Стефана Првовенчаног, краља и једног од првих књижевника средњег века, одржана је промоција његових сабраних дела. Тај догађај је део програма обележавања осам векова од крунисања Стефана Немањића, у манастиру Жичи. Књигу је, како је објаснио Милоје Радовић, директор ове установе, као поновљено издање објавила Српска књижевна задруга и краљевачка библиотека, а о трошку града Краљева. Овој промоцији претходила је изложба, такође у простору поменуте установе, под називом „Стефан Првовенчани у књижевности и историографији”, чије су ауторке библиотекарке Ивана Хренко и Данка Спасојевић. Промоција је улепшана одломцима из Стефанове „Хиландарске повеље” које је говорио глумац Драган Пешић.

Иначе, књига, будући да су краљева дела преведена на савремени српски језик, омогућава читаоцима да се упознају са нашом књижевношћу у средњем веку, а тој области иако је био владар, државник и ратник Стефан Првовенчани је значајно допринео. Јер, био је и емотиван, луцидан, образован и промишљен писац. Зато је др Драган Лакићевић, уредник ове књиге, подсетио да је она у едицији Српске књижевне задруге објављена још 1999. године, а да са овим дивот издањем представља „историјски и књижевни споменик”.

У предговору књиге, а и на самом скупу, професорка др Љиљана Јухас Георгијевски сматра Стефана Првовенчаног једним од најзначајнијих српских писаца у средњем веку. Она је посебно говорила о његовим делима, о „Животу светог Симеона”, Хиландарској и Мљетској повељи.

– Дело „Живот светог Симеона” представља целовит приказ живота великог жупана Стефана Немање, зачетника лозе Немањића и његовог оца. Основна линија ту јесте приповедна, али је веома присутан и лирски слој. Стога је то Стефаново дело привлачило кроз векове лепотом казивања и поетичношћу и оставило је траг и утицај на друге писце тог доба. Посебну пажњу у читавом делу привлачи, рецимо, његова поетско-алегоријска слика пејзажа Свете горе. Он ту описује пејзаж као рајски и помињући птицу која у том рају пева, алегоријски пише о дивном гласу Немањиног најмлађег сина монаха Саве, који тако мами оца у Свету Гору – истакла је професорка Георгијевски.

Она још наводи да су највећи број Стефанових дела били текстови правног карактера, попут Хиландарске повеље. Али, иако су правни они садрже детаље уметничког карактера, луцидног и промишљеног писања. Зато професорка Георгијевски још каже „да је Стефан Првовенчани био владар, ратник и културни посленик. Био је жива и занимљива личност, који је писању прилазио озбиљно и амбициозно”.

У веома запаженом излагању о значају књижевног дела Првовенчаног и важности објављивања ове дивотне књиге, и то у овом свечарском тренутку др Драган Хамовић је нагласио:

– Знао је Првовенчани краљ и врсни писац за драму људског распона, за сопствену људску кривуљу од нискости до светлости. Ктитор Жиче, очев и братовљев сатрудник у обнови Хиландара, није био заступник ситних рачуна. Рачунао је и улагао у велико и дугорочно. И ево нас данас, на другом крају тога дугорочног улога, чија је главница Стефанова и храмовна и књижевна задужбина. Шта ли ћемо ми данашњи одржати, шта оставити у наслеђе, ми ваљајући у блату ситних рачуна и дневних прохтева, који нас просто разједоше, изобличише да све мање личимо на себе и своје прохтеве. Ипак, поред свих вапајућих безакоња и недостојности ово дивотно издање пред нама је знак да нам није свеједно и да ће нас претходници можда начас препознати као своје – казао је, између осталог, др Драган Хамовић.

На веома пријемчив начин присутнима се на тему недостатка аутографије обратио и професор др Томислав Јовановић:

– Ми данас у Србији не поседујемо оригиналне рукописе из средњег века, рецимо Светог Саве, већ само преписе тих дела. То је и случај са рукописима Стефана Првовенчаног. Највећа штета у том погледу, не само у култури већ и у другим областима, нама је нанета у периоду турске владавине, што њиховим уништавањем, што небригом народа који је био у тешкоћама па се тако много тога од стваралаштва у средњем веку изгубило – тврди професор др Томислав Јовановић.

Мирољуб Дугалић

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here