Poslednji srpski car Jovan Nenad – Crni čovek

Podelite:

Teška, haotična i metežna vremena u srpskom narodu uvek iznedre ljude koji su nekakvim proviđenjem pozvani da u određenim prilikama i događajima, odigraju svoju istorijsku misiju. Tako je kao snoviđenje iz očaja u kojem se našao srpski narod, iskrsao i Crni Čovek, Homo Niger iliti Jovan Nenad. Bio je to zaista neverovatan čovek koji se pojavio s jeseni 1526. godine, kada su Turci, opustošivši Bačku, naterali silan narod da se sklanja na sigurnije mesto. Nakon Mohačke bitke i turskog pustošenja, srpski živalj se naseljavao sve više i gušće.

Car Jovan Nenad se pojavio u jednom od najtežih perioda u istoriji srpskog naroda, kada, od nekada prve balkanske srednjovekovne države, nije ostalo ni stope slobodne zemlje. Mnogi Srbi iseliše u Ugarsku čemu nisu bili protivni ni ugarski kraljevi i velikaši, jer su Srbi važili za vojnički prvoklasan narod, koji će očuvati južne granice i odbiti Turke od prodiranja u Ugarsku. Južna Ugarska u granicama Bačke, Banata i Srema, bila je tada već naseljena autohtonim slovenskim življem, praocima današnjih Srba koji se tu nađoše još od dolaska Slovena iz stare postojbine. Po turskim tefterima i drugim istorijskim podacima iz toga doba, dve trećine žitelja Bačke i Banata je bilo srpskog porekla.

Elem, u nas se pojavio zanesenjak, sanjar i vizionar, i sebe proglasio za cara kojeg je poslao Bog da oslobodi hrišćane i protera Turke. Niko nije znao odakle je taj čovek došao, ali su se širili glasovi da je od srpskih despota, kao i da su mu preci bili carevi iz dinastije Paleologa. U to su vreme naši despoti sličili nanekakvim pograničnim kapetanima koji su trebali da čuvaju granice Južne Ugarske. Radi toga su im ustupana na uživanje ogromna imanja. No, caru Jovanu su u poređenju sa ostalim srpskim despotima u Ugarskoj, na prvom mestu bili ciljevi da uz pomoć Ugarske oslobodi svoje zemlje od Turaka, što je mnogo veća stvar. Car Jovan je jedini iskoristio povoljne političke, državne i etnografske prilike u kojima su se tada nalazili i Ugarska i srpski narod i pokušao je da osnuje jednu samostalnu srpsku državu. On prvi proglašava da ovdašnji Srbi na jugu Ugarske ne misle da napuštaju nastanjeno zemljište. Umesto naziva despot, sebe tituliše kao cara. Njegovo carstvo obuhvatalo je, otprilike, teritoriju današnje Vojvodine.

„Narod je verovao Jovanu Nenadu kao novom svecu i Proroku“. I, uskoro jev taj novi car, Jovan Nenad, Crni Čovek, svoju vlast uspostavio u Banatu, u Bačkoj a i u velikom delu Srema. „Srednje visine, vitkog stasa, orlovskog nosa, Jovan Nenad bio je toliko tamnoput da je dobio nadimak Crni Čovek, ali je izuzetnost njegove pojave, kojom je bio obeležen kao izabranik proviđenja, bila označena i izražena crnom prugom u širini prsta koja se protezala od desne slepoočnice i pravo se spuštala do stopala desne noge“ (Milan Tutorov: Banatska rapsodija, str. 73).

Svojom rečitošću, harizmom i izuzetnim sposobnostima, taj Crni Čovek, ubrzo je okupio 30.000 boraca, što tada nisu mogli ni Zapolja ni Ferdinand, te su se oni obojica nadmetali da ga privuku na svoju stranu. Car Jovan je koliko se tada moglo, organizovao svoju državu. Za svog palatina (što bi danas rekli izvršnog predsednika vlade i finansija) postavio je SUBOTU Vrlića, diplomatiju su mu vodili Jovan Dolić iz Iriga i Fabijan Literat, franjevac iz Iloka, a za glavnog kapetana svojih četa je imenovao Čelnika Radoslava. Imao je i svoju ličnu gardu od šest stotina momaka jednako odevenih i jednako naoružanih.

U sukobu Ferdinanda i Zapolje oko ugarskog prestola Crni Čovek nije mogao da ostane po strani. Isprva je Jovan Nenad pristao uz erdeljskog vojvodu, ali, s druge strane, Ferdinand je Jovanu Nenadu nudio mnogo više i priznavao mu sva imanja koja je nekad posedovao Stefan Lazarević, oslovljavao ga sa „illustris“, titulom koja je u to vreme sledovala samo prinčevima iz carske kuće i dinastima. Kažu da je Zapolja zaplakao kad je čuo da je Jovan Nenad prišao Ferdinandu. Zapolja nije odustajao od napora da ga na bilo koji način što pre uništi, što će mu i poći za rukom. Ferdinand je Jovanu Nenadu predložio da se sretnu u Budimu i da utanače svoja dejstva i prema Zapolji, a i prema Turcima. Preko Ugarske, koju je držao Zapolja, sa odredom od 1.500 vrsnih konjanika, Crni Čovek je krenuo. Dok je prolazio kroz Segedin, koji je bio zamro i opusteo, pred kućom Lasla Silađija, pogođen je Jovan Nenad puščanim metkom od atentatora, u samo srce. Njegov ubica, unajmljeni seljak, zvao se po jednima Urban, a po drugima Sebastijan Vid.

Vojnici su svog polumrtvog cara odneli u selo Tornjoš blizu Subotice. Dok je Jovan Nenad umirao, domaćin kuće se istrgao. Iste noći je stigao Valentin Terek, najljući neprijatelj Crnog Čoveka. Kada je pokušao da povrati Suboticu, posle poraza, zarekao se da će svojiom rukom ubiti Jovana Nenada. Na prevaru i uz obećanje da mu neće ništa, ušao je u kuću i, dok je još ležao u postelji, ni živ ni mrtav, odsekao glavu Jovanu Nenadu. Odsečenu glavu je poslao Zapolji i od njega dobio 1.000 dukata. Bilo je to 26. jula 1527. godine. Glava Crnog Čoveka je nataknuta na koplje i izložena više od nedelju dana na bedem Budimske tvrđave. Posle je bačena u Dunav.

Car Jovan je mudro izabrao Ferdinanda, koji je bio manje opasan, i koji je pružao više uslova i davao više jemstva za opstanak i razvitak njegove novostvorene države. Ferdinandovom pomoći biće priznat za gospodara oblasti koje je držao u svojoj vlasti i moći će očuvati svoju državu i prema Ugarskoj i prema Turskoj. Država Jovana Nenada, težila je da obrazuje jedno zasebno državno telo, samostalnu državu. Car Jovan Nenad nije imao naklonosti prema plemstvu, pa je hteo da potpuno ukine tadašnji feudalni društveni poredak. Sva spahijska velika imanja sa teritorije njegove države, razdelio je narodu i svojim ljudima.

Od doba cara Jovana Nenada, Vojvodina Srpska je uvek po svojoj državotvornosti ulazila u sastav Srpske Države. To svoje državotvorstvo ona je jasno ispoljavala, kad god i gde god je mogla, kroz čitav 17, 18, 19. i 20. vek, i pod grofom i despotom Đorđem Brankovićem, patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem, u svim Narodnim Saborima. Zahvaljujući tome, Vojvodina je budno čuvala srpsku državnu ideju. U tome je značaj cara Jovana Nenada i njegova besmrtnost. Za grad Suboticu (po imenu Nenadovog vojvode Subote Vrlića), razlog više da se seća cara Jovana, koji ju je uzeo za svoj prestoni grad.

PRIREDIO: Saradnik portala Poreklo iz Sente Vojislav Ananić

Poreklo.rs

Podelite:

1 komentar

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here