Са 14 година у борбу за слободу – Војин Т. Радаковић и Давид Бурсаћ, два млада јунака из Лике

Поделите:

Kада је, након стварања Независне државе Хрватске априла 1941, дошло до покоља српског становништва Лике, почеле су да се организују и групе отпора, које су крајем јула започеле устанак на подручју Срба у Лици и оближњег Дрвара у Босни.

Међу људима који су учествовали у устанку од првог дана био је и Ђоко П. Марић (1915-2010) из села Тишковац, општина Срб, срез Доњи Лапац. Ђоко П. Марић је оставио драгоцено сведочанство о Војину Т. Радаковићу и Давиду Бурсаћу, двојици младих борца, који су у борбу за слободу кренули са 14 година. Обојица су били пушкомитраљесци у јединицама које је водио Ђоко П. Марић.

Давид Бурсаћ је убијен од Немаца а Војина Т. Радаковића су комунисти заробили 1945. и осудили на смрт вешањем. Међутим, успео је да побегне из затвора и домогне се личких планина. Задњи пут виђен је на Велебиту 1952. године. Kада је Ђоко П. Марић 1966. г. објавио у Милвокију (САД) »Споменицу у славу 25-годишњице Трећег српског устанка на Равној гори«, донео је у Споменици и ову фотографију двојице 14-годишњих јунака, митраљезаца из Лике.

Војин Т. Радаковић (лево) и Давид Бурсаћ са својим пушкомитраљезимаВојин Т. Радаковић (лево) и Давид Бурсаћ са својим пушкомитраљезима

Том приликом, записао је за Војина Радаковића (стр. 113 Споменице): »Побегао из затвора у српске планине где се и данас налази«. Ову констатацију треба примити са резервом јер се не зна за наоружане српске одметнике против Титовог режима у Лици после 1963. г.

Датум и место смрти Војина Т. Радаковића нису познати; једину наду да о томе нешто више сазнамо могло би да пружи отварање још увек недоступних архива УДБ-е – уколико тај део архивске грађе није уништен.

Никола Милованчев

Јадовно

Поделите:

1 коментар

  1. Sada ce postene komunjare da progovore. Samo sto takvih nema medju komunjarama, ili su stvarno retki. Poslednji je bio Sima Dubajic, koji je na kolenima isao od jedne do druge pravoslavne crkve i molio Boga da mu oprosti grehe.
    Sto se tice arhiva Ozne, Udbe i Bie nemoj da se nadate. Ne potcenjujte sinove i unuke Francetica, Broza, Stambolica, Markovica… A i deda Micun je jos tu.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here