Саша Недељковић: Скијање у друштвима Савеза Сокола

Поделите:

Смучање се појавило у Соколима  у Југославији око 1924-1925. међу жупама Дравске бановине (Словенија).  Савезно начелништво увидело је значај скијања за соколство.  Начелник Бајжеј истакао је на збору жупских начелника у Београду 7.12.1930. : „Како сматрамо смучарство за  важну грану соколског телесног узгоја у зими, издали смо уз правилник за смучарство и посебну окружницу, коју смо послали свим жупским начелништвима, а у којој смо  предложили најмањи распоред за ову зиму. Да би све жупе могле полагано да уведу и смучарство, препоручујемо свим жупским начелништвима, која још не познају ову грану, да пошаљу по једног или два члана и чланице у смучарски течај какве друге жупе, да би се упознали са смучарством. Наглашавамо, да Соколству не сме бити сврха само гајење смучарских такмичења, јер би се тиме силило пренапорно вежбање, “ У зиму 1930-1031. било је у Савезу Сокола око 1.000 скијаша и смучање се практиковало у 5 жупа, следеће је зиме било преко 3.000 скијаша у  12 жупа. Испред свих је била жупа Крањ, која је имала 500 скијаша, Марибор 200 скијаша, Љубљана 150, Загреб 90 и Тузла 12 скијаша. Такође године 1930-1031. приређена су 2 жупска и 75 друштвених излета, као и два жупска и три друштвена течаја.  Идуће зиме било је 224 излета и 4 жупска и 11 друштвених течајева. Савез Сокола приредио је две смучарске школе. Био је течај за чланове сокола на Похорју. На течају који је трајао 14 дана, било је 46 течајаца из свих жупа Савеза. За 47 чланица одржан је истовремено течај на Планици. Савез Сокола није тада имао своје воднике за течајеве. Са Југословенским зимско-спортским савезом је те зиме склопљен уговор о међусобном потпомагању и сарадњи. У чланку објављеном у 11 броју „Сокола”у 1931. истакнуто је да соколи не смеју да користе туђе речи „ски” и  „скијање” него домаће називе „смучка” и „смучање” „Не смемо да заборавимо, да  Соколство уз своје остале задаће мора да пази и на чистоту језика. Соко, дакле, увек употребљава смучке и смуча се”. Зими 1932-1933 у 12 жупа било је 140 јединица са скоро 6.000 скијаша. Савезно начелништво је издало правилник за смучарске предњаке Савеза Сокола. Зими 1933-1934. било је преко 8.000 скијаша, од чега је у жупама Словеније било скоро 6.000. Смучарских излета било је око 300, а учествовало је око5.500 сокола. На течајевима је било око 800 течајаца.  Важни су били жупски течаји жупа Београд, Цеље, Марибор, Сарајево, Ужице и Загреб. Течајци су били способни да воде мање друштвене течајеве. У години 1934-1935. скијање је било у 22 жупе, у свима сем жупама Сплит, Шибеник-Задар и Цетиње. Због временских прилика у тим жупама скијање је било отежано, па и делимично немогуће. Скијаша је било преко 10.000. Од тог броја отпадало је две трећине на жупе Дравске бановине. Како су у крајевима јужно од Саве соколи први почели са скијањем, морали су да почну са градњом смучарских домова, кућа и склоништа.(1) Приказивани су соколски филмови о скијању као што је био „Смучање у Фрушкој Гори“. (2) У „Соколском Гласнику”, за 27 фебруар 1935. најављено је предавање преко радио Љубљане Душана Подгорника из Љубљане о теми “Соколско смучање”.(3) Одсек за зимска гране Соколске жупе Београд давао је упутства  соколским јединицама за смучање, и припремао је такмичаре за савезне смучарске утакмице. Одсек је одржао суви смучарски течај у Београду за чланове београдских соколских друштава. У 14 друштава жупе Београд постојали су смучарски одсеци. (4)

Жупа Сарајево приредила је VII савезне смучарске утакмице на Јахорини. Такмичења су била одређена за 21, 22 и 23 јануар 1938. Дана 23 јануара 1938. наступиле су чланске извиднице на 10 километара са гађањем. Извиднице мушког и женског нараштаја наступиле су на 4 километра са запрекама. Уз теклићско смучање женског нараштаја одржани су и скокови чланова. Од 412 пријављених такмичило се 239.  На такмичењима је учествовало 10 жупа. Београд (12 такмичара), Крагујевац (3), Сарајево (44), Загреб (10),  Ново Место (4), Вараждин (4), Марибор 83), Цеље (4), Ужице (1) и Крањ (11). Такмичари су становали у официрском дому, а чланице у дому Романије.  Утакмице је отворио заменик савезног начелника Мирослав Војиновић, поздравивши такмичаре Представник  савезне управе Николић поздравио је посланике министра војске, армијске области и дивизије. Утакмице су посматрали  слушаоци војничког смучарског течаја, гости на Јахорини и они, који   су дошли из Сарајева. Трећи дан  присуствовало је  30 течајника са планине на Греполском, који су дошли на скијама под вођством  Б. Полића, који  је истовремено заступао и министарство телесног васпитања.  Најуспешнија је била жупа Крањ. (5)  Соколи из Југославије учествовали су на такмичењима у Чехословачкој. Чехословачка соколска општина приредила је зимска такмичења у Високим Татрама. Такмичења су одржана од 6 до 13 фебруара 1938.  као први део јубиларног  X  свесоколског  слета у Прагу. Такмичења су обухватала  : XI смучарска такмичења ЧОС,  VI смучарска такмичења ССС и такмичења за покал југословенског министра за телесно васпитање. За првенство ССС и Ханжеков покал такмичили су се чланови ССКЈ, ЧОС, Јунака и ПСС. Олга Сковран такмичила се у такмичењима ССС као водница чланица.  (6) Са погоршањем прилика у Европи смучарски одсеци су ушли у оквир Народно-одбрамбених одсека. Начелништво Соколске жупе Сарајево образовало је 1938. Народно-одбрамбени одсек, на челу са генералом Мирославом Томићем. У одсеку су били реферати : смучарски, стрељачки, једриличарски, велосипедски, за предвојничко образовање, организација прве помоћи и одбране од ваздушних напада. (7)

Скијање се развило у редовима Савеза Сокола  1924-1925. у Словенији. Напорима  савезног начелништа смучање је раширено  међу члановима соколских друштава широм Краљевине Југославије. Са погоршањем прилика у Европи смучарски одсеци су ушли у оквир Народно-одбрамбених одсека.

 

Саша Недељковић

ВИДОВДАН

 

Напомене:

 

  1. Фердинанд Мајник, „Наше смучарство”, Соко”, лист предњаштва Сокола Краљевине Југославије”, Љубљана, 15 фебруара 1938, бр. 2, стр. 59;
  2. Павле Врачарић, “Специфичне функције и облици васпитног и културно-просветног рада у соколским друштвима“, стр. 109, „Саветовање о улози обновљеног соколства …“, Соко Југославије, Београд, јуни 1996; Љубодраг Димић, Културна политика у краљевини Југославији 1918-1941, I,  Београд 1997 стр. 456,
  3. „Соколска радио-предавања”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 8 фебруара 1935, бр. 7, стр.2;
  4. „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XVII редовну годишњу скупштину 18 априла 1937 год.”, стр. 13, „Око соколово”, Београд, 10 априла 1937, бр. 5;
  5. Фердинанд Мајник – Мирослав Војиновић, VII савезне смучарске утакмице”, Соко”, лист предњаштва Сокола Краљевине Југославије”, Љубљана, 15 фебруара 1938, бр. 2, стр. 61;
  6. Фердинанд Мајник, „Зимска такмичења ССС у Високим Татрама”, „Соко”, лист предњаштва Сокола Краљевине Југославије”, Љубљана, 15 марта 1938, бр. 3, стр. 106-112;
  7. „Ваздушно једриличарство у Соколству”, „Соколски гласник“, Београд, 25 октобар 1938, бр. 39, стр. 2;

  

 

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here