Saša Nedeljković: Skijanje u društvima Saveza Sokola

Podelite:

Smučanje se pojavilo u Sokolima  u Jugoslaviji oko 1924-1925. među župama Dravske banovine (Slovenija).  Savezno načelništvo uvidelo je značaj skijanja za sokolstvo.  Načelnik Bajžej istakao je na zboru župskih načelnika u Beogradu 7.12.1930. : „Kako smatramo smučarstvo za  važnu granu sokolskog telesnog uzgoja u zimi, izdali smo uz pravilnik za smučarstvo i posebnu okružnicu, koju smo poslali svim župskim načelništvima, a u kojoj smo  predložili najmanji raspored za ovu zimu. Da bi sve župe mogle polagano da uvedu i smučarstvo, preporučujemo svim župskim načelništvima, koja još ne poznaju ovu granu, da pošalju po jednog ili dva člana i članice u smučarski tečaj kakve druge župe, da bi se upoznali sa smučarstvom. Naglašavamo, da Sokolstvu ne sme biti svrha samo gajenje smučarskih takmičenja, jer bi se time sililo prenaporno vežbanje, “ U zimu 1930-1031. bilo je u Savezu Sokola oko 1.000 skijaša i smučanje se praktikovalo u 5 župa, sledeće je zime bilo preko 3.000 skijaša u  12 župa. Ispred svih je bila župa Kranj, koja je imala 500 skijaša, Maribor 200 skijaša, Ljubljana 150, Zagreb 90 i Tuzla 12 skijaša. Takođe godine 1930-1031. priređena su 2 župska i 75 društvenih izleta, kao i dva župska i tri društvena tečaja.  Iduće zime bilo je 224 izleta i 4 župska i 11 društvenih tečajeva. Savez Sokola priredio je dve smučarske škole. Bio je tečaj za članove sokola na Pohorju. Na tečaju koji je trajao 14 dana, bilo je 46 tečajaca iz svih župa Saveza. Za 47 članica održan je istovremeno tečaj na Planici. Savez Sokola nije tada imao svoje vodnike za tečajeve. Sa Jugoslovenskim zimsko-sportskim savezom je te zime sklopljen ugovor o međusobnom potpomaganju i saradnji. U članku objavljenom u 11 broju „Sokola”u 1931. istaknuto je da sokoli ne smeju da koriste tuđe reči „ski” i  „skijanje” nego domaće nazive „smučka” i „smučanje” „Ne smemo da zaboravimo, da  Sokolstvo uz svoje ostale zadaće mora da pazi i na čistotu jezika. Soko, dakle, uvek upotrebljava smučke i smuča se”. Zimi 1932-1933 u 12 župa bilo je 140 jedinica sa skoro 6.000 skijaša. Savezno načelništvo je izdalo pravilnik za smučarske prednjake Saveza Sokola. Zimi 1933-1934. bilo je preko 8.000 skijaša, od čega je u župama Slovenije bilo skoro 6.000. Smučarskih izleta bilo je oko 300, a učestvovalo je oko5.500 sokola. Na tečajevima je bilo oko 800 tečajaca.  Važni su bili župski tečaji župa Beograd, Celje, Maribor, Sarajevo, Užice i Zagreb. Tečajci su bili sposobni da vode manje društvene tečajeve. U godini 1934-1935. skijanje je bilo u 22 župe, u svima sem župama Split, Šibenik-Zadar i Cetinje. Zbog vremenskih prilika u tim župama skijanje je bilo otežano, pa i delimično nemoguće. Skijaša je bilo preko 10.000. Od tog broja otpadalo je dve trećine na župe Dravske banovine. Kako su u krajevima južno od Save sokoli prvi počeli sa skijanjem, morali su da počnu sa gradnjom smučarskih domova, kuća i skloništa.(1) Prikazivani su sokolski filmovi o skijanju kao što je bio „Smučanje u Fruškoj Gori“. (2) U „Sokolskom Glasniku”, za 27 februar 1935. najavljeno je predavanje preko radio Ljubljane Dušana Podgornika iz Ljubljane o temi “Sokolsko smučanje”.(3) Odsek za zimska grane Sokolske župe Beograd davao je uputstva  sokolskim jedinicama za smučanje, i pripremao je takmičare za savezne smučarske utakmice. Odsek je održao suvi smučarski tečaj u Beogradu za članove beogradskih sokolskih društava. U 14 društava župe Beograd postojali su smučarski odseci. (4)

Župa Sarajevo priredila je VII savezne smučarske utakmice na Jahorini. Takmičenja su bila određena za 21, 22 i 23 januar 1938. Dana 23 januara 1938. nastupile su članske izvidnice na 10 kilometara sa gađanjem. Izvidnice muškog i ženskog naraštaja nastupile su na 4 kilometra sa zaprekama. Uz teklićsko smučanje ženskog naraštaja održani su i skokovi članova. Od 412 prijavljenih takmičilo se 239.  Na takmičenjima je učestvovalo 10 župa. Beograd (12 takmičara), Kragujevac (3), Sarajevo (44), Zagreb (10),  Novo Mesto (4), Varaždin (4), Maribor 83), Celje (4), Užice (1) i Kranj (11). Takmičari su stanovali u oficirskom domu, a članice u domu Romanije.  Utakmice je otvorio zamenik saveznog načelnika Miroslav Vojinović, pozdravivši takmičare Predstavnik  savezne uprave Nikolić pozdravio je poslanike ministra vojske, armijske oblasti i divizije. Utakmice su posmatrali  slušaoci vojničkog smučarskog tečaja, gosti na Jahorini i oni, koji   su došli iz Sarajeva. Treći dan  prisustvovalo je  30 tečajnika sa planine na Grepolskom, koji su došli na skijama pod vođstvom  B. Polića, koji  je istovremeno zastupao i ministarstvo telesnog vaspitanja.  Najuspešnija je bila župa Kranj. (5)  Sokoli iz Jugoslavije učestvovali su na takmičenjima u Čehoslovačkoj. Čehoslovačka sokolska opština priredila je zimska takmičenja u Visokim Tatrama. Takmičenja su održana od 6 do 13 februara 1938.  kao prvi deo jubilarnog  X  svesokolskog  sleta u Pragu. Takmičenja su obuhvatala  : XI smučarska takmičenja ČOS,  VI smučarska takmičenja SSS i takmičenja za pokal jugoslovenskog ministra za telesno vaspitanje. Za prvenstvo SSS i Hanžekov pokal takmičili su se članovi SSKJ, ČOS, Junaka i PSS. Olga Skovran takmičila se u takmičenjima SSS kao vodnica članica.  (6) Sa pogoršanjem prilika u Evropi smučarski odseci su ušli u okvir Narodno-odbrambenih odseka. Načelništvo Sokolske župe Sarajevo obrazovalo je 1938. Narodno-odbrambeni odsek, na čelu sa generalom Miroslavom Tomićem. U odseku su bili referati : smučarski, streljački, jedriličarski, velosipedski, za predvojničko obrazovanje, organizacija prve pomoći i odbrane od vazdušnih napada. (7)

Skijanje se razvilo u redovima Saveza Sokola  1924-1925. u Sloveniji. Naporima  saveznog načelništa smučanje je rašireno  među članovima sokolskih društava širom Kraljevine Jugoslavije. Sa pogoršanjem prilika u Evropi smučarski odseci su ušli u okvir Narodno-odbrambenih odseka.

 

Saša Nedeljković

VIDOVDAN

 

Napomene:

 

  1. Ferdinand Majnik, „Naše smučarstvo”, Soko”, list prednjaštva Sokola Kraljevine Jugoslavije”, Ljubljana, 15 februara 1938, br. 2, str. 59;
  2. Pavle Vračarić, “Specifične funkcije i oblici vaspitnog i kulturno-prosvetnog rada u sokolskim društvima“, str. 109, „Savetovanje o ulozi obnovljenog sokolstva …“, Soko Jugoslavije, Beograd, juni 1996; Ljubodrag Dimić, Kulturna politika u kraljevini Jugoslaviji 1918-1941, I,  Beograd 1997 str. 456,
  3. „Sokolska radio-predavanja”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 8 februara 1935, br. 7, str.2;
  4. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVII redovnu godišnju skupštinu 18 aprila 1937 god.”, str. 13, „Oko sokolovo”, Beograd, 10 aprila 1937, br. 5;
  5. Ferdinand Majnik – Miroslav Vojinović, VII savezne smučarske utakmice”, Soko”, list prednjaštva Sokola Kraljevine Jugoslavije”, Ljubljana, 15 februara 1938, br. 2, str. 61;
  6. Ferdinand Majnik, „Zimska takmičenja SSS u Visokim Tatrama”, „Soko”, list prednjaštva Sokola Kraljevine Jugoslavije”, Ljubljana, 15 marta 1938, br. 3, str. 106-112;
  7. „Vazdušno jedriličarstvo u Sokolstvu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 25 oktobar 1938, br. 39, str. 2;

  

 

 

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here