Slobodan Pašić: Kraljevski trofeji iz Carske bare

Podelite:

Prirodni dragulj u srcu Banata pleni lepotom, ali i intrigira prošlošću. Rezervat dobio ime po strasnom lovcu Francu Ferdinandu, čestom gostu

JEDINSTVENA bara na svetu nalazi se u srcu Banata, u međurečju Begeja i Tise, 17 kilometara južno od Zrenjanina. Na tom prostoru nekada se protezalo bezbroj većih i manjih močvara, a danas ga karakterišu meandri Starog Begeja koji se sužavaju i skraćuju u bare.

Ceo kompleks predstavlja Specijalni rezervat prirode “Stari Begej – Carska bara”, koji se prostire na 4.726 hektara u blizini Ečke, Stajićeva, Belog Blata i Perleza i pod zaštitom je države, ali i Uneska. U stvari, još 1955. deo nazvan Vojtina mlaka proglašen je za izuzetnu prirodnu lepotu. Zaštitu je 1986. dobio kao regionalni park prirode, u okviru kojeg se nalazi Strogi rezervat “Carska bara”, kao predeo netaknute prirode, izuzetno bogat florom i faunom, među kojima su mnoge autohtone vrste.

Međurečje Begeja i Tise je i u davnim vremenima bilo nadaleko poznato kao bogat lovni teren, a Carska bara nije slučajno dobila uzvišeno ime. U stvari, po preuzimanju 30.000 lanaca zemlje u tom delu Banata, pošto je 1782. bečkom dvoru isplatio 217.000 forinti, bogati jermenski trgovac stokom Lukač Lazar počeo je obimne melioracione radove, a u Ečki je izgradio čuveni dvorac Kaštel. Porodica Lazar vladala je Ečkom punih 160 godina i bila jedna od najbogatijih u Austrougarskoj. Prema zapisima, Ečku i imanje Lazarovih 1852. posetio je mladi car Franja Josif Prvi, baš zbog impresivnih lovišta.

O značaju lovstva u životu ečanske vlastele svedoči velelepni spomenik Svetom Hubertu, zaštitiniku lovaca, koji i danas krasi ečanski park. A za zlatno doba i slavu Kaštela, što je indirektno dalo značaj i bari koja će kasnije poneti carsko ime, svakako najzaslužniji je grof Feliks Ornonkur (1857-1934), koji je na neobičan način postao vlasnik velikog imanja i dvorca u Ečki.

Naime, 1886. godine, grof, u to vreme šarmantni oficir i lični ađutant prestolonaslednika Franca Ferdinanda, upoznao je na grandioznom balu na čuvenom bečkom dvoru Marijanu Lazar, praunuku Lukača Lazara i poslednjeg potomka porodice. Pozvao ju je na igru i potom šarmirao tu mladu damu, a kako je, izgleda, istovremeno bacio oko i na imanje u Ečki, ubrzo je usledilo venčanje u Budimpešti. Marijana mu je izrodila troje dece, a mimo naslednog običaja i pod sumnjivim okolnostima, prethodno testamentom zaveštala grofu imanje i dvorac.

Oslobođen bračnih obaveza, Ornonkur se odao slatkom životu, a posebno je uživao u lovu, o čemu svedoče brojni trofeji u lovačkoj sobi Kaštela. U ataru Ečke, na obali Begeja, uredio je veliku šumu za lov. S vremena na vreme tu je boravila njegova sestra grofica Hardeg, koja je vodila brigu o imanju.

– Kao retko koja žena, bila je strasan lovac, Ceo kompleks šume za lov bio je ograđen bodljikavom žicom, a pravo ulaska imali su samo članovi najuže porodice ili specijalni gosti. U okviru lovišta nalazila se kuća čuvara, čija su deca pomagala grofici u lovu. Lov na ptice obavljan je na sledeći način: u šumi, na odsečenom stablu deca su vezivala za noge sovu. Krikom, sova je privlačila divlje ptice, koje bi se sjurile oko stabla i tako postajale plen strelca – grofice – opisuje hroničar vlastelinstva Ečke Boris Pavlov.

A 24. novembra 1898. Ečka je bila u centru pažnje cele zemlje. Na poziv Ornonkura, doputovao je veliki vojvoda, prestolonaslednik Ferdinand, neprestano željan novih podviga u odstrelu divljači. Posle posete zgradi Županije, Ferdinand je nastavio put za Ečku, prespavao u Kaštelu, a sutradan učestvovao u prvom lovu na terenu banatske bare koja će kasnije poneti carski naziv.

Foto: Sl. P.

Osim domaćina i zvanica Torontalske županije, društvo mu je pravilo mnoštvo grofova, grofica, barona i kontesa. Ispred kolone lovaca jahao je sluga u odelu lisice. Lov je, po zapisu hroničara, izvanredno uspeo – Ferdinand je ubio 14 lisica. I drugi dan bio je uspešan. Svojom lovačkom puškom marke “springer”, prestolonaslednik je odstrelio sedam lisica, a trećeg dana 11. Kasnije je, u čast prvog dolaska prestolonaslednika u Ečku, podignut, desno od ulaza u Kaštel, spomen-kamen s natpisom i datumom. Kamen i danas postoji, a spomen-ploča je skinuta posle Prvog svetskog rata.

Na omiljenu baru u Banatu prestolonaslednik je zatim dolazio redovno – najmanje još tri puta. Hroničari su zabeležili da se druga poseta zbila 3. novembra 1899, kada je učestvovao u lovu na lisice, a društvo su mu pravili oberinspektori, inženjeri i kontrolori iz Beča. Lovio se i zec, uz novitet za domaćine – uz pomoć hrtova. Godinu kasnije, ponovo u novembru, Ferdinand je lovio kurjake po ečanskim ritovima (zajedno sa knezom i kneginjom Meternih). Naredna poseta, prema pisanju Borisa Pavlova, upriličena je novembra 1901, a zanimljivo je da o tome nema autentičnih zapisa, niti tekstova u ondašnjoj štampi.

Ferdinand u lovu u Ečki, Foto: Arhiva Ervina Gazdaka

– Ipak, ne treba sumnjati u podatak istoričara Pavlova u tu posetu, jer sigurno je da je Ferdinand češće boravio u Ečki nego što je to zabeleženo. Nedavno sam dobio fotografiju iz porodične zbirke praunuke grofa Ornonkura Felisitas Loc, iz Nemačke, gde je ovekovečena poseta visokog gosta Kaštelu tokom avgusta 1908. Ni ta vest nije obznanjena u ondašnjim novinama – iznosi Ervin Gazdak, takođe hroničar burnih dešavanja u istoriji tog kraja Banata, podsećajući da su mnogi detalji iz prestolonaslednikovih poseta Ečki i dalje predmet prepričavanja, nagađanja i spekulacija.

Carskom barom danas upravlja Ribarsko gazdinstvo “Ečka” iz Lukinog Sela. Pravi dragulj prirode, zanimljive i bogate prošlosti, mamac je za brojne domaće i strane turiste.

Lovačka soba grofa Ornokura u Kaštelu u Ečki , Foto: Arhiv Zrenjanina

NIJE BILO TAJNOG VENČANJA

CAREVINU je, prilikom druge posete Banatu, potresala vest o navodnom tajnom venčanju Ferdinanda i Sofije Kotek. Kako su pisali peštanski listovi, sve se zbilo 5. novembra 1900, u crkvi u Ečki. Argumenti su bili da je tog nedeljnog jutra prestolonaslednik s velikom pratnjom prisustvovao misi. Zatim se kratko zadržao u lovu, što nije bilo karakteristično za njega, a onda je u velikom salonu Kaštela priređen bogat ručak, uz muziku i igru. Zbog ovih “čudnih” događaja, štampa je “vrila” o tajnom venčanju.

Velelepni spomenik Sv. Hubertu u parku ečanskog Kaštela

PRESTOLONASLEDNIKU UZELI MERU

PRILIKOM prvog boravka Ferdinanda u Ečki, novinarima bečkerečkog nedeljnika nije promaklo da je prestolonaslednik primetio da njegov domaćin grof Ornonkur ima odlične jahaće pantalone i savršeno skrojen lovački kaput. Kada je saznao da su sašiveni u Večkerku, i on je poželeo da ih naruči. Domaćin je u Ečku odmah pozvao dvojicu krojača, Dekanjija i Sajovica, da uzmu meru prestolonasledniku. Hroničari su još zabeležili da je tokom posete visokog gosta svakog dana u Kaštelu brijao bečkerečki brica David Nađvanski, a zabavljao violinista Đula Rac.

Slobodan Pašić

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here