Заборављене српске светиње – манастир Заграђе

Поделите:

Стефан Вукчић Косача рођен је око 1404. године у Косачама, код данашњег Горажда. Наљедник је свог стрица Сандаља Хранића Косаче и оснивач Војводства од Светога Саве. Територија под његовом влашћу, од тада позната по имену Херцеговина, протезала се од Лима до Цетине и од ријеке Раме до Которског залива.

Српска племићка и владарска породица Косача, између осталих, представља важну, али и дијелом заборављену карику у везама између српског племства након Косовског боја. Стриц херцега Стефана Сандаљ Хранић био је ожењен Јеленом Балшић Хранић, кћерком кнеза Лазара и удовицом Ђурађа Другог Страцимировића Балшића, а кћерка херцегова Мара била је удата за Ивана Црнојевића, оснивача Цетиња и Цетињског манастира. Да би недвосмислено и јасно ставио до знања своју оданост светосављу, херцег Стефан је својој западњачкој титули додао ријечи „од Светога Саве”. Тиме је покушао успоставити континуитет са славном државотворном немањићком традицијом.

14287731_196768517410991_824721601_n

Ктитор је већег броја православних светиња у својим областима, као и велики приложник и добротвор Синајског Манастира Свете Катарине у Египту. Херцег Нови, његова пријестоница, носи име по његовој титули, а град је за његове владавине доживио највећи процват. Манастир Заграђе је задужбина херцега од Светога Саве. Налази се у близини Шћепан-Поља, мјеста гдје се Пива и Тара својим водама стапају у ријеку Дрину, на самој граници Црне Горе и Републике Српске. Територијално припада Црној Гори и Епархији будимљанско-никшићкој. Пут који води из Плужина за Фочу, сваком путнику биће накратко прекинут мало прије једне окуке, која представља међупростор између Црне Горе и Српске.

14247588_196768797410963_1165017304_o

Ту окуку прави магистрални пут Плужине-Фоча, одмах након што се прође гранични контролни пункт с црногорске стране. Ако не пратите ту окуку, која вас води ка Фочи, већ асфалтним путем наставите право, стићи ћете до заборављене српске светиње, која се налази подно Соко-града, утврђења које је било љетња пријестоница Стефана Вукчића Косаче. Манастирска црква на Заграђу је посвећена Светом Јовану Крститељу, а грађена је између 1450. и 1460. године, највјероватније на темељима старије цркве. Црква је од стране многих путописаца, научника и путника намјерника описивана као најмонументалнији споменик владарске куће Косача. Наука каже да је црква јединствено и изузетно градитељско рјешење на балканским просторима. Црква је у основи надахнуће које је проистекло из рашке школе градитељства, али на њој су присутни и други стилови црквене архитектуре, који складношћу цркви дају несвакидашњу љепоту.

14273496_196769080744268_1068417003_o

Ипак, не могу се упоредити ни са једним архитектонским остварењем у широј околини. То је оно што манастирску цркву чини јединственом. Падом Херцеговине под турску власт, стигло је и страдање манастира и манастирске цркве. Одмах, по доласку Турака, са црквене куполе је скинут оловни покривач, да би њиме била покривена тада тек изграђена Алаџа џамија. Изванредно архитектонско рјешење учинило је да црква скоро шест вијекова остане под својом куполом. Обнова ове светиње започета је 1998. године благословом митрополита Амфилохија и великим залагањем бившег игумана манастира Острог, упокојеног архимандрита Лазара. Груби радови на цркви су завршени 2001. године, када је и основано братсво манастира. Од тада па до данас у манастирском комплексу урађено је много. Изграђени су конаци, јужни зид са манастирском капијом, источни зид и западни зид са звоником.

Поплочана је манастирска порта. Године 2005. уз пристанак мјештана приступило се комплексном послу, ексхумацији старог, запуштеног гробља. Манастир је на себе преузео организацију и трошкове тог сложеног процеса, као и трошкове изградње заједничке гробнице са мермерном надгробном плочом, која је постављена 2007. године. Игуман манастира је јеромонах Лазар, којег вјерници описују као интелектуалца широке душе. Изнад манастирског комплекса налазе се остаци Соко-града, херцегове пријестонице, а у Шћепан-Пољу, недалеко од манастира налазе се темељи цркве Шћепанице, задужбине војводе Сандаља Хранића.

Природна љепота која окружује поменуте светиње и археолошка налазишта, планине, брда, Тара, Пива, Дрина, додатни су мотив за сваког ко жели да крене на пут и открије заоставштину српске властелинске породице Косача. На једном таквом путовању, не би требало изоставити ни село Косаче, које се налази недалеко од Горажда. Никако не би требало изоставити ни Цркву Светог Ђорђа у Сопотници, коју је херцег Стефан подигао 1454. године. Не заборављајмо своје културно-историјско наслијеђе. Откривајмо своје манастире. Јер, шта је манастир, за сваког појединца, ако није синоним за лијепу кућу, уређено двориште и напредно имање, које су створиле, обновиле и одржавају сложне братске руке.

Пише Предраг Пеђа Ковачевић

СРПСКА ИСТОРИЈА

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here