Ђинђићев кум: Зорана је искварила моћ, боловао од цезаризма

Поделите:

Драгољуб Марковић некада један од најмоћнијих људи у Србији, владар из сенке, Ђинђићев кум и носилац ковчега на његовој сахрани открива како је изгледало његово познанство са покојним премијером, како су се упознали, шта се дешавало на састанку са Легијом у Лимуновом џипу али и неке ствари које су могли да знају само најближи пријатељи попут оне да је „Зоран боловао од цезаризма“.

„То је оно кад имаш толику моћ и кад не можеш да верујеш да неко или нешто може да се окрене против тебе. Па тек она приватизација, ту су многи узели велике паре, а Зоран је подлегао тој атмосфери. Не можемо овако, дајемо пензионерима педесет марака. Он каже, нема пара. А има када ови око те бе треба да краду“, каже између осталог Марковић.

Били су јако блиски

Марковић прича колико је волео да проводи време са Ђинђићем.

„Ја сам волео са њим да проводим време. Кажем вам, Зоран је био један невероватан тип. Онда ме увукао у ту политичку причу и ја сам био уз њега сто одсто. Била је то толико чврста веза да смо, када смо били у рату са Милошевићем, један другом обећали да ако се неком од нас нешто деси, да ће онај други водити рачуна о породици овог другог. И није то она класична српска кафанска прича. Оно, брате моооој! Не. Ми смо били озбиљни људи и имали смо врло озбиљан, крајње рационалан и тежак разговор. Ја сам ту обавезу озбиљно схватио, а и он. Није ту било зезање. Мислим, то је ишло дотле да сам ја знао где он држи лову, готовину, и он је то знао за мене. То време је било баш тешко“, каже Марковић и додаје како је пријатељство са покојним премијером вукло за собом и велике проблеме, али и дај е Милошевић хтео да га убије.

– Ја сам увек имао проблема зато што сам пријатељ Зорана Ђинђића, кад смо се тукли с Милошевићем и после када смо као били на власти. Ја сам стално имао проблеме. Оно што се никада није десило је квалитетан Зоранов деманти тога да је Драгољуб лош тип. Он је само у неколико емисија споменуо како сам ја, ето, ок.

У једној ТВ емисији, кад је био председник Владе, рекао је:

Драгољуб је човек са којим бих данас волео да проводим више времена. А напад на мене је почео зато што је требало наћи неког из Зорановог окружења за кога ћемо рећи да је екстремно лош па онда ако сам ја екстремно лош, а Зоран се дружи са мном, па онда мора да је и он сумњив. Ја сам се са Зораном дружио потпуно без интереса. Он је мени нудио министарско место које сам ја одбио, јер моје образовање, по мом мишљењу, није било адекватно за позицију министра пољопривреде.

И касније, у свим нашим односима је то било са моје стране потпуно без икаквог интереса. Зоран је то, наравно, све време схватао и наше пријатељство је до последњег дана било искрено, чврсто, топло. Оно што је нас везивало, то је пријатељство, да не кажем љубав. Није било интереса. Мени није требао ни намештен тендер, ни да будем министар. Није ми требало ништа од тога што је он био, осим самог нашег односа, то ми је требало.

А пре 2000. године Милошевић је хтео да ме убије и то неколико пута.

Њихово пријатељство је, како у интервјуу за Експрес открива Марковић, било обележино и многим неслагањима, највише оним око, како наводи, лоповлука којим су се бавили премијер и људи у његовој најближој околини.

„Имали смо такав однос да сам могао свашта да му кажем. Викао сам на њега и он на мене, чак и пред другим људима. Сећам се једном када је Зоки славио рођендан у вили на Дедињу. Дођем у ужичку, испред паркинг пун скупих аутомобила. Помислим д аје можда позвао дипломате, Монтгомерија и остале.. Улазим у кућу, нема дипломата, све стара екипа. Схватим да су то њихови аутомобили. А само годину дана пре на његов рођендан смо колима дошли једино Коле и ја. Чеда је дошао тролејбусом, не знам, Колесар трамвајем, Чанка је довезао неки комшија који је имао гориво или таксиста…

Сад испред виле возни парк, ниједан ауто не вредеи мање од сто хиљада. Зоран пуши томпус, прилази ми и каже: „А, како напредујемо?“ Пуним гасом у лоповлук, одговорим. Он позеленео, људи ме гледају, видим свима непријатно. Он ме одведе у другу собу. „Јеси нормалан? Зашто желиш да имаш педесет непријатеља“ Ја га питам, јеси видео аутомобиле испред куће? Одакле? Окренем се и одем с рођендана“, прича Марковић..

Могао сам да му кажем шта сам желео. Стално је правио компромисе са министрима. Као, немој да их дирамо, пашће влада ако га ухапсимо. Страшно смо се свађали око таквих ствари. Онда та приватизација. То је било ужасно. Ту су приватно узете велике паре. Нажалост. Зоран је подлегао атмосфери. Уместо да он промени ту Србију, она је променила њега. Када само то схватио плакао сам као киша. Све што је следило било је логично Зоран се веома немарно односио према својој безбедности.

Није уважавао упозорења, био је убеђен да нико неће пуцати у њега , чак ни када су му предочавали конкретне доказе. „Зашто би мене неко убио, па ја сам мотор Србије! Мене Србија воли! Његово понашање је личило на веома опасну болест која се зове цезаризам. То је оно кад имаш толико моћи да просто не верујеш да нешто или неко може да се окрене против тебе. Кад си на таквој функцији, твоја обавеза је да бринеш о сопственој безбедности, али он то није тако доживљавао.

Курир.рс / Експрес

Поделите:

2 Коментари

  1. Ово као да је дата изјава у подрумима удбе… Мало истине, мало додатака, па шлаг…да се власи не сете…

  2. Онај ко болује од цезаризма не иде дискретно на поклоњење гробу у Јерусалим, не враћа веронауку и краља, итд

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here