Bukvari kod Srba

Podelite:

Knjižica dimenzija 10,1 sa 7,8 centimetara, od svega četiri strane, na kojima su bili otisnuti 37 slova azbuke, molitva za vežbanje čitanja i nekoliko brojeva za učenje računanja – toliki je bio prvi srpski ćirilični bukvar. Kao današnja „puškica“! Štampan je 20. maja 1579. godine, a pet dana kasnije izašlo je drugo, četvorolisno izdanje, na osam strana.

– Ove bukvare na srpskoslovenskom sastavio je inok Sava iz manastira Gradište, uz blagoslov jeromonaha Stefana, rodom iz Paštrovića. Oba izdanja su štampana u venecijanskoj štampariji Đovanija Rampaceta, preko naših ljudi koji su tamo živeli. Jedini poznati primerak prvog izdanja svojevremeno je u Narodnoj biblioteci Srbije pronašao istraživač Đorđe Radojičić; opisao ga je i fotografisao 1940, a već naredne godine taj bukvar je izgoreo sa ostalim knjigama tokom nemačkog bombardovanja. Ipak, u Narodnoj biblioteci još se čuva jedan primerak drugog izdanja na osam strana – kaže muzejska savetnica Branislava Jordanović iz Pedagoškog muzeja, autorka izložbe „Bukvari i bukvarska nastava kod Srba“.

Kako to već biva kod Srba, odmah posle najmanjeg, dobili smo najveći bukvar koji smo ikada imali. Bio je to Bukvar priređivača Gavrila Stefanovića Venclovića iz 1717. godine sa preko šesto strana! Iako su veći deo ovog bukvara činile različite molitve, čovek ne može a da se ne zapita da li je to bilo sredstvo za učenje ili za mučenje. „Vežbanka“, boli glava, rekli bi današnji klinci.

Sreća je, zato, da su nam tada u pomoć pritekli Rusi i, bar kada je reč o bukvarima, „rasteretili“ srpske đake.

– Krajem 17. i početkom 18. veka, za Srbe pod Turcima i u Austro-Ugarskoj, prosveta je sastavni deo borbe za očuvanje kulturnog identiteta. U toj borbi, glavni saveznik Srbije je Rusija. Tamo se školuju naši prvi studenti, a srpski mitropoliti traže od Petra Velikog i pomoć za otvaranje škola na teritorijama gde su živeli Srbi, jer su im nedostajala sredstva, kvalifikovani učitelji i najosnovniji udžbenici. Tako u Sremske Karlovce dolaze ruski učitelji, koji 1726, između ostalog, donose i 400 bukvara Teofana Prokopovića, na ruskoslovenskom, veličine današnje đačke sveske. Ovaj Prokopovičev bukvar iz 1724, preštampavan je nekoliko puta u različitim mestima i poslužiće kao osnova bukvara štampanih u 18. veku – objašnjava Jordanovićeva i dodaje da se 1738. pojavljuje prvo izdanje bukvara Matije Karamana, koji sadrži uporedo i glagoljsku i ćiriličnu azbuku.

Bukvar slavenski Matije Karamana, Rim, 1753. godine, sadrži uporedo ćirilicu i glagoljicu

Ipak, među srpskim bukvarima 18. veka, posebno mesto pripada Slovenskom bukvaru Zaharija Orfelina iz 1767. godine. I ta knjižica štampana je u Veneciji, a prodavala se po ceni od 1,05 mletačkih lira. Orfelin je razvio i poseban nastavni metod: učenicima je delio kartončiće sa slovima, a kada bi neko od slova izgovorio, trebalo je da mu đaci donesu odgovarajuči kartončić, za šta ih je nagrađivao voćem ili kolačima. Tvrdio je da tim metodom svako može naučiti da čita za 15 dana.

Zaharije Orfelin, Pervoje učenije…nazivamoje Bukvar, Venecija 1767.

Uz to, Orfelin je priredio i Propise i Kaligrafiju za vežbanje u lepom pisanju.

Zaharije Orfelin „Slavenska i vlaška kaligrafija“, 1778.

– Sve do 1838, kada iz državne štamparije u Beogradu izlazi bukvar Petra Radovanovića, srpski bukvari su štampani u bečkim, mletačkim i drugim štamparijama u inostranstvu. U Mlecima je štampan i Bukvar slavenski triazbučni Pavla Solarića iz 1812, koji je imao glagoljicu, crkvenu azbuku i građansku ćirilicu, kao i ugledne table za lepo pisanje. Zanimljiv je i bukvar Adama Dragosavljevića, nastao 1825, u jeku Vukove borbe za novi pravopis. To je prvi bukvar sa Vukovim pravopisom, koji je zakonom ozvaničen tek 1868, zbog čega Dragosavljevićev udžbenik nikada nije odštampan, već je ostao u rukopisu – kaže naša sagovornica.

Srpski bukvar Petra Radovanovića, prvi bukvar štampan u Srbiji

Godine 1846. pojavljuje se Brzouki bukvar Isidora Stanojevića, po čijoj se metodi azbuka mogla savladati za 40 časova. U ovom udžbeniku se po prvi put napušta do tada dominantni metod sricanja i uvodi glasovno – fonetski metod, koji je u potpunosti primenjen sa bukvarom Đorđa Natoševića iz sedamdestih godina 19. veka, prvom štampanom bukvaru po Vukovom pravopisu. Takođe, novina u Natoševićevom bukvaru je napuštanje metode sricanja i primena metode normalne reči, i to tako što je uz svako slovo data ilustracija nekog predmeta (igla za „i“, levak za „l“, obruč za „o“). Na kraju, treba pomenuti i bukvar Steve Čuturila iz 1878, koji je u upotrebi bio bezmalo 50 godina. Ministar prosvete u Crnoj Gori, Čuturilo je bio autor i sedam udžbenika koji su prodati u čak 30 miliona primeraka.

Izvori: Srbin insajd, Digitalna BMS

Podelite:

1 komentar

  1. Iz ovoga je očigledno da je Vuk Stefanović Karadžić, kada je sačinjavao svoj „Prvi srpski bukvar“ 1827. godine u Beču, zanemario sve ovolike prethodne srpske bukvare, jer je naš reformator potcenio sav srpski jezik pre njegove reforme, jer je on smatrao da je u jeziku Srba vredno i standardno i važno u istorihji kulture Srba samo ono što je on doneo srpskom jeziku. Tako je Vuk zaista skratio srpsku kulturnu istoriju i udaljio je Srbe od njihovog jezika pre Vuka, jer posle usvajanja njegove reforme u Srbiji, raniji srpski jezik mogli su Srbi razu7meti samo ako se on prevede na jezik iz reforme Vuka Karadžića. Zato se, objektivno, mora imati u vidu da je Vukova reforma jezika, osim nekih svojih dobrih strana, imala i tu pogubnost što je Srbe jezički udaljila previše od sebe samih.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here