Хичкок: Људи воле ужас и страх, публика мора да пати!

Поделите:

Алфред Хичкок је био оптерећен комплексима. Био је низак и дебео од малена, вршњаци су му се ругали, а родитељи занемаривали па је утјеху налазио у хорор и детективским причама

Алфред Хичкок је по мишљењу многих најутицајнији филмски стваралац свих времена и један од највећих редитеља у историји филма.

Готово сви знају да се појављивао у свом сваком филму, а у 60 година богатој каријери режирао је више од 50 филмова од којих је 16 номиновано за Оскара.

Његова ‘морбидност’ долази из породице

Рођен је 13. августа 1899. године. Веома строги родитељи својим понашањем и непримјереним казнама значајно су допринијели томе да филмски геније касније постане краљ хорора. Опште је познато да је свакодневно морао своју мајку извјештавати о својим активностима од јутра до мрака.

Ако јој нешто не би било по вољи, кажњавали су га, између осталог, бескрајним стајањем у ћошку.

Отац, којег је Хичкок описивао као нервозног човјека, га је једном приликом послао у полицијску станицу са поруком, а када је начелник прочитао папирић који је донио, закључао је Алфреда у ћелију уз упозорење: ‘То је оно што се дешава лошим дјечацима’. Алфред је тада имао пет година.

Зато није ни чудо што је једном приликом изјавио да му је дјетињство било изузетно несрећно и тужно. Никада није успоставио близак контакт с рођеним братом и сестром.

Узор му је био Едгар Алан По

Алфред Хичкок је био оптерећен комплексима. Био је низак и дебео од малена, вршњаци су му се ругали, а родитељи занемаривали па је утјеху налазио у хорор и детективским причама.

Омиљени писац му је био Едгар Алан По, за којег је касније рекао да је био његов први прави велики узор.

– Мислим да би моји филмови били много другачији да нисам упознао његово дјело – рекао је.

Бојао се јаја и полицајаца

Као и многе звијезде Холивуда имао је двије фобије – бојао се полицајаца и јаја.

– Моја жена зна да ми се ноге одсјеку када видим полицајца на улици. Тада не могу ни зуцнути – рекао је једном приликом.

Због тога никад није имао возачку дозволу.

Тај страх је разумљив с обзиром на сјећања из дјетињства. Ипак, друга велика фобија била је тешко објашњива.

– Јаја су грозна ствар. Јесте ли видјели икад ишта гадније од разбијања љуске јајета и проливања његове жуте текућине? Крв је весела, црвена, жуманце је жуто и одвратно. Никад га нисам пробао – признао је.

Имао је посебан однос са супругом

Алма Ревил која је рођена само дан након Хичкока у истом дијелу Лондона, пратила је мајстора психолошких трилера цијели живот.

Неугледна, али заслужна за његов успјех, Алма је с Алфредом развила посебну врсту односа. Захваљујући њеној оданости, Хитчкок јој је повјерио све послове везане за његову каријеру.

Алма је прочитала сваки сценарио, контролисала сваки буџет, све је организовала и била за то добро плаћена јер је у сваком Хичкоковом филму била потписана као савјетница.

Оно што је Алфреду било битно у животу са женама било је ‘да се добро једе, добро пије, и спава’.

– Сретно ожењен је онај човјек који разумије сваку ријеч коју његова жена није рекла – изјавио је једном Хичкок.

Требало је да сними ‘Титаник’

Хичкок је гледао на филмове као на ‘живот са исјеченим досадним дјеловима’. Снимио је више од 50 филмова. Само ријетки знају да је требао екранизовати прву верзију филма о пропасти Титаника, али га није пристао режирати јер није могао пронаћи адекватан брод за снимање.

Уништио је филм који му се није свидио

Након првог филма о Џеку Трбосјеку с којим је редитељ по први пут био признат, Хичкок је снимио филм под називом ‘Планински орао’. Овај филм више не постоји. Осим неколико фотографија, данас није сачувана нити једна копија филма.

Хичкок је једном приликом рекао да му због тога није нимало жао јер је за њега тај филм био ‘банална мелодрама’.

‘Планински орао’ био је црно-бијели нијеми филм снимљен 1927. године у енглеско-њемачкој продукцији. Филм је сниман на локацијама у аустријском Тиролу, при чему је екипа трпјела стална кашњења и друге проблеме изазване временским приликама.

Хичкок и глумице

Био је педантан и увијек беспријекорно одјевен. На снимања је долазио у одијелу али његов однос према глумцима није био тако диван.

Једном приликом изјавио је да завиди Волту Дизнију који своје главне јунаке може ‘прецртати и изгужвати’.

– Глумци нису стока, само их треба третирати као стоку – изјавио је контроверзни редитељ.

Био је опсесивно везан за плавуше које су тумачиле главне улоге у његовим филмовима, а да би из њих извукао оно најбоље, служио се морбидним триковима.

Џенет Ли, која је глумила у његовом филму ‘Психо’ доживјела је да јој у каду у којој се купа (у вријеме легендарне сцене убиства) убацио змију како би што увјерљивије вриштала. Типи Хедрен, звијезда ‘Птица’ морала је трпјети напад правих птица током снимања, од којих је једна за милиметар промашила њено око.

Много година касније, када се све више почело причати о сексуалном узнемиравању Типи Хедрен је изјавила да је само једна од глумица којој је Хичкок уништио каријеру својом посесивношћу.

И данас се многи сјећају његових изјава

Сви памте његов говор на додјели једне филмске награде.

– Хвала – рекао је и отишао с бине.

Међутим, ово није његова једина изјава која је забиљежена.

– Ја сам филантроп. Пружам људима оно што они желе. Људи воле осјетити ужас и страх. Публика мора патити – рекао је Хичкок.

Годину дана прије смрти Хичкок је први пут похвалио своју супругу на додјели награде:

– Да красна госпођа Ревил није прихватила ‘животни уговор’, господин Алфред Хичкок можда би и данас био на истом овом мјесту, али не за овим столом, већ као један од конобара у дворани – рекао је тада.

Умро је у сну у свом дому у Лос Анђелосу од болести бубрега

 

Седмица

Поделите:

1 коментар

  1. svoje poreklo ima u gotskom hororu, kao izrazu nemoci coveka da se uz pomoc saveza linearne istorije i naucno-tehnickog progresa oslobodi tiranije proslosti i prirode („Ptice“: film zapocinje scenom u prodavnici ptica, sa gomilom ptica zatvorenih u kavezima, od kojih jedna izlece, ali samo da bi bila vracena u kavez, da bi se odjednom pokazalo da ta priroda, zatocena u sluzenje coveku, uopste nije pokorena i da moze vrlo lako da se okrene protiv coveka).Zato gotski horor imam za temu mesta koja ostaju izvan istorije, dvorce, ostatke aristokratije zatvorene u proslost koja ne moze da umre, duhovi, vampiri, porodicna prokletstva („Psiho“: motel koji izgradnjom autoputa ostaje izvan toka istorije i pocinja da propada u psiholosko, u odnos majke i sina) ili bica koja ne mogu da se oslobode svoje prirodnosti, vukodlaci.Vecito vracanje proslog („Noc vestica“, „Petak trinaesti“, „Strava u ulici Brestova“…) koje ne moze da umre u istorijskom hodu napretka, neumrli, mumije (moc proslog da ozivi u sadasnjosti i ukine njenu ekskluzivnost u ostvarivanju slobode kao odvezanosti od proslog koje je izmice u ogranicenost predhodno vec postojecim uslovima) , zombiji (posledica zaraza koje izbijaju zbog nepaznje naucnika u baratanju virusima, kao simbol da covek ni uz pomoc nauke ne ovladava uslovima vlastite egzistencije), konacno, savremeni arhetip, vanzemaljci koji, uprkos svojoj civilizacijskoj superiornosti, prete nejasnoscu svojih namera, dobri ili losi, izrazavajuci tako gubitak vere da sklop istorijskog i naucno-tehnoloskog progresa vodi nesumnjivom prevladavanju zla.Ali, dok u svim ranijim epohama cudovista i demoni jesu konstitutivni deo stvarnosti, savremena naucno-tehnoloska civilizacija uspeva da ih gurne u imaginarno, otvarajuci tako prostor da ih ucini predmetom zelje, zelja za strahom, za zlom, koja se javlja kao potreba da se izadje izvan nametnute sigurnosti poretka koji delegitimizuje svaku utopiju, a da se, ipak, ostane u poretku i ne izlozi se zlu istinski, zbog cega gledanje filmova ili citanje knjiga postaje utopijski cin izlaska iz stvarnosti, ogranicen u prostorno-vremenskoj organizaciji prostora koji je vec ukinuo sva mesta izvan istorije.Najpoznatiji gotski horor je „Ujka Vanja“.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here