Мика Антић: Немој никад да се враћаш када једном у свет кренеш!

Поделите:

Неповратна песма

Никад немој да се враћаш, кад већ једном у свет кренеш

Немој да ми нешто петљаш

Немој да ми хоћеш-нећеш.

И ја безим без повратка.

Никад нећу унатраг.

Ста ти значи старо сунце,старе стазе,стари праг?

Ту је оно за чим може да се пати

Ту је оно чему можес срце дати.

Ал’ ако се икад вратиш, мораш знатиту ћеш статиИ остати.

Очима се у свет трчи

Главом рије млако вече

Од реке се дете учика морима да потече.

Од звезда се дете учида запара небо сјајем.

И од друма да се мучии вијуга за бескрајем.

Опасно је као змија, опасно је као метак

да у теби вечно клија и ћарлија твој почетак.

Ти за корен ниси створен

Цео свет ти је отворен.

Ако ти се некуд жури, стисни срце и зажмури.

Ал’ кад пођеш – немој стати

Махни руком. И ођури.

Kо зна куд ћеш.

Kо зна зашто.

Kо зна шта те тамо чека.

Ове су жеље увек беље, кад намигну из далека.

Опасно је као муња, опасно је као метак

да у теби вечно куња и мучи се твој почетак.

Ти си увек крилат био, само си заборавио.

Зато лети. Сањај. Трчи.

Стварај зору кад је вече.

Нек’ од тебе живот учида се пени и да тече.

Буди такво неко чудошто не уме ништа мало, па кад кренеш – крени лудо, устрептало, радознало.

Kо зна шта те тамо чека, у маглама из далека.

Ал’ ако се и позлатиш, ил’ све тешко, горко платиш, увек иди само напред.

Немој никад да се вратиш.

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here