МИKА АНТИЋ: Ти си једини начин да покријем голотињу ове детиње душе

Поделите:

У свијет књижевности ушао је са само 16 година, постао познат широм тадашње Југославије, освајао награде за поезију, новинарство и филм.

Данас га изучавамо у школама, те радо читамо у зрелијим годинама. Имао је немирни дух и живио као боем, што се јасно види у његовом стваралаштву.

Kрој

Украшћу твоју сенку, обући је на себе и
показивати свима. Бићеш мој начин одевања
свега нежног и тајног. Па и онда, кад
дотрајеш, искрзану, избледелу, нећу те са себе
скидати. На мени ћеш се распасти.
Јер ти си једини начин да покријем голотињу
ове детиње душе. И да се више не стидим пред
биљем и пред птицама.
На подераним местима заједно ћемо плакати.

Зашиваћу те ветром. После ћу, знам, побркати
моју кожу с твојом. Не знам да ли ме
схваташ: то није прожимање.
То је умивање тобом.

Љубав је чишћење неким. Љубав је нечији
мирис, сав изаткан по нама.
Тетовирање маштом.

Ево, силази сумрак, и свет постаје хладнији.
Ти си мој начин топлог. Обући ћу те на себе
да се, овако покипео, не прехладим од
студени свог страха и самоће.

 

 

Лоламагазин

 

Поделите:

3 Коментари

  1. Ово је Евангелие у стиху; „теологија другости“ Св. Максима у стиховима; Хима љубави Св. Павла на српски начин.Није обоготворење жене, него љубљење жене.

    „После ћу, знам, побркати
    моју кожу с твојом. Не знам да ли ме
    схваташ: то није прожимање.
    То је умивање тобом“.

    Ово је песнички „халкидонски орос“. Предивно – ово је љубавни подсмех и жал над нашом перверзном стварношчу!

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here