Немања Видић: СРПСКИ И ХРВАТСКИ ЛИНГВИСТИ СЕ СЛАЖУ ДА ХРВАТСКА ЛАТИНИЦА МОРА ДА ОСТАНЕ У СРБИЈИ

Поделите:

 

Резултат седмодеценијског експеримента обогаћивања Срба хрватском латиницом: ћирилица испод 10%

  Новосадским књижевним договором из 1954. комунистичка власт и језичка струка преименовали су српски језик у српскохрватски/хрватскосрпски и у њега увели хрватску латиницу равноправну са српском ћирилицом. Није се крило да прави циљ није био истинска равноправност писама,која није ни могућа, него да временом латиница замену ћирилицу у српским земљама. Такав експеримент , односно увођење конкуренције свом писму туђим писмом, представља језичко насиље над једним језиком (српским) ) какво није забележено у целој светској историји ни пре ни после тога.

Седам деценија касније српска азбука је заступљена у јавном животу Србије и Републике Српске мање од 10% у односу на хрватску абецеду. У Црној Гори она је у још катастрофалнијем положају, а о српској ћирилици за Србе у њиховом језику у Хрватској да и не говоримо. То је у потпуном раскораку с написаним у Правопису српскога језика  да је ћирилица „по важности прво и основно српско писмо“, као и с уставном одредбом у Члану 10. Устава Србије која гласи:

„У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.

Службена употреба других језика и писама уређује се законом на основу Устава.“

Како су и када из српскохрватског језичког заједништва изашли Хрвати и Срби

 

Хрвати су језичко заједништво са Србима напустили још 1967.г. на једини разуман начин : назвали су свој језик хрватским, уз кога иде хрватска латиница. Заправо они ни у хрватскосрпски језик нису уопште уводили ћирилицу.

Срби нису поступили симетрично називањем свог језика српским и везујући за њега само ћирилицу. Заправо, они језичко заједништво са Хрватима нису напустили до данашњег дана. Напротив, временом су у њега само још дубље улазили, а зауставили су се 2010.г. тако што су латиницу правописом прогласили српским писмом. Српски лингвисти су чак и 1992.г. имали своје Друштво за српскохрватски језик и поносили су се тиме да њима нико није наметнуо то име језика, него је оно резултат њиховог научног уверења ! Тек им је народ на референдуму за Устав 2006.г. избио из главе то име. Али народ није одлучивао о имену речника , па САНУ наставља да издаје Речник српскохрватског књижевног и народног језика , уместо српског језика!!! Универзитетски професор пише уџбеник за средње школе у чијем наслову је српско име језика, а унутра се изучава српскохрватски језик!

 

Правопис с наведеним решењем питања писма изашао је 2010. г. , тј. пет година после оглашавања уставне обавезе о језику и писму. Плашећи се да правописна норма неће бити у складу с Уставом, односно да ће и латиница ући у правопис као друго стандардно српско писмо, удружења за одбрану ћирилице тражила су пријем код председника Матице српске. До разговора је дошло тек онда кад су удружења службеним дописом упозорила председника да ће доћи с транспарентима пред Матицу ако не буду примљена. На састанку је главни редактор Правописа проф.др Мато Пижурица рекао да ће латиница бити у Правопису само у мери да наша деца могу читати српску дубровачку књижевност. То је обична бесмислица јер су српска деца знала читати латиничке текстове на српском језику и пре уласка у језичко заједништво с Хрватима 1954. г.  Он је одгађао излазак новог правописа чак 5 година и на крају је погазио дато обећање именујући и латиницу стандардним српским писмом. На једној од годишњих скупштина Матице српске то кашњење је правдао тиме да нико нема храбрости да промени концепцију  академика Митра Пешикана, а она се тицала српскохрватског језика и његове латинице. Значи , један човек, Митар Пешикан,  учвршћивао је југословенство на рачун српства српскохрватским језиком и латиницом, трасиравши пут замењивања ћирилице латиницом и везивање Срба за туђе, окупаторско писмо за вјеки вјекова.

 

Зато што је ћирилица „запостављена, маргинализована и запуштена“, српски лингвисти правописом унапредили хрватску латиницу

 

Пижурица  је написао у Правопису да је „ћирилица по важности прво и основно српско писмо“, те да је она „од седамдесетих година 20.столећа запостављена, маргинализована и запуштена, од потискивања у службеној и јавној употреби до уметничке стагнације“. Из наведеног би се дало закључити да су биле равноправне ћирилица и латиница, али да је ћирилица поклекла због неке своје мањкавости. Он је тиме сакрио истину да је Новосадским  договором о српскохрватском/хрватскосрпском језику из 1954. г. (у организацији Матице српске) била планирана замена ћирилице латиницом, да је тај процес планиран и усмераван државним мерама, па и применом отвореног насиља над ћирилицом, које је ишло чак дотле да су из државне администрације повучене све ћириличке писаће машине, те да је престала њихова производња и увоз. На Телевизији Београд није било готово ни слова ћирилице чак и у школским емисијама. Академик Милка Ивић је говорила да се латиница „осладила“ Србима, али је, за сваки случај, фалсификован и Вуков Буквар да би се народу показало да је ова латиница српска и по томе што је Вук њен аутор, наравно лажни аутор. Наиме, у репринт издању његовог Буквара (саветник издања др Голуб Добрашиновић) додат је лист који није постојао у оригиналу, на коме су једна поред друге азбука и абецеда.

Знало се да ће својевремено бити смењен председник Владе Србије др Благоје Нешковић јер је на неком састанку Александар Ранковић рекао да се он још увек потписује ћирилицом, што је још један од доказа да је комунистичка власт у Југославији била отписала српску азбуку у корист хрватске абецеде.

Увођењем хрватске латинице у српски језик ћирилици је плански одузет карактер српског националног писма, без чега она не може и не треба да опстане

 

Писци Правописа имали су две могућности. Прва је да се врати стање које је било пре уласка Срба у језичко заједништво са Хрватима. То истовремено значи та да ће се у Правопису применити општесветски принцип  једно писмо за један језик, и то на овај начин: „Данас се српски језик пише ћирилицом. У српску културну баштину се убрајају и она дела српских аутора која су раније објављена на латиници.“ Друга могућност је она са два српска писма, која је и одабрана Правописом, а која је од 1954. г. до данас већ готово искоренила ћирилицу.

Па ваљда зато што је процењено да је ћирилица толико онемоћала да јој нема спаса , аутори Правописа су јој нашли замену у хрватској латиници  препоруком да  „сигурно владање латиницом и у писању српским језиком постане наша свакодневна потреба“.  Дакле , Пижурица је обећао је да ће Србима правописом бити препоручено да уче латиницу у мери да би знали читати текстове исписане српским језиком на латиници, а написао је да њоме треба писати српски језик. Оно да је „ћирилица по важности прво и основно српско писмо“ је само на папиру и служи за  замајавање народа.

Суштински недостатак правописног решења писма је у томе што је увођењем и латинице у српски правопис ћирилици одузет карактер српског националног симбола. Ако се српски народ помири с оним што му је понудила Матица српска својим правописом, а то је да је ћирилица само једно од два средства писане комуникације, онда она нити може нити треба да опстане.

Лингвисти нису Правописом помогли „запостављеној, маргинализованој и запуштеној ћирилици“ на један једини могући начин – именујући је српским писмом уместо првим и основним српским писмом. Напротив, они су додатно оснажили латиницу које већ има више од 90% тако што су је унапредили у стандардно српско писмо. Значи, ако гори ћирилица (што је и било у Хрватској), треба досути бензина да  што пре изгори, да коначно престане да се батрга. Аналогно се поновило и на једном каснијем скупу у Бањој Луци 2011. на тему „Језик и писмо у Републици Српској“, када су поново дували у латиничко једро. Од седам радова о ћирилици само је рад Драгољуба Збиљића позивао на узбуну да се спашава ћирилица, а остали су били у смислу „село гори, а баба се чешља“. Закључком је предложено Влади Републике Српске да ћирилица буде примарно писмо у службеној употреби, што значи да у службену употребу треба да уђе и латиница, иако је по Уставу Србије само ћирилица у службеној употреби. После објављивања тих закључака огласио се у новинама један од учесника скупа академик Љубомир Зуковић речима да ћирилица замире, али нам треба и латиница јер наша деца уче енглески језик!

 

Има да остане Србима хрватска латиница па макар и умрла српска ћирилица

 

Па како је могуће да лингвисти у Бањој Луци читају опело ћирилици гурањем и латинице у службену употребу кад је Републици Српској потребан сваки национални симбол као хлеб и ваздух, а истовремено им је жао што ћирилица замире? Могуће је зато што је на томе скупу главну реч водио редактор  антисрпског правописа проф. др Мато Пижурица, а жели се један буквар и један правопис у свим српским земљама. Могуће је зато што је лажна брига за ћирилицу српских лингвиста, и то од 1954.г. до данас.

Уместо да се питање писма у Срба реши у складу с Уставом Србије, тј. да се српски језик пише ћирилицом, српски лингвисти су прописали два српска писма, с тим да се нуде властима да они предложе нови закон који ће бити на страни ћирилице. Тај закон, без правилног правописног решења, може повећати постотак ћирилице у јавном животу  са 7% на 8%, па можда и на читавих 10%, али не може осигурати да ћирилица поново суверено влада српским језиком. Међутим, лингвисти не разумеју да  њихов предлог закона неће бити изгласан, јер ће се посланици позвати управо на „српску језичку науку“ која тумачи да су српска оба писма, па ако је тако, они ће се одлучити за западну варијанту – за латиницу . Јер она иде уз крилатицу „ЕУ нема алтернативу“, уз НАТО, уз „другу Србију“, уз српски „аутошовинизам“ и сл.

Раскорак између онога да је „ћирилица по важности прво и основно српско писмо“ и њеног понижавајућег једноцифреног постотка у јавној употреби толико је велики да „жуља“ лингвисте, па се све чешће јавно оглашавају. Заједничко им је да не спомињу пропало језичко заједништво са Хрватима, да не треба мењати накарадно правописно решење писма, те да треба штитити ћирилицу али не на рачун латинице (као да је неко друго писмо угрозило ћирилицу). Дакле, латиница је неприкосновена по цену и да потпуно буде истребљена ћирилица. Председник Матице српске Драган Станић је чак рекао да је нама историја дала и латиницу и има да тако остане. Пре стотину година историја је дала Србима окупатора, али Срби нису пристали да „тако остане“, него су истерали окупатора и с њим ову његову латиницу, али нам сада она треба да остане ваљда зато што су нас њоме окупирали српски лингвисти, а не окупаторска војска.

И хрватски лингвисти подржавају српске колеге у намери да се хрватској латиници призна за вјеки вјекова оно што је освојила у српским земљама

Исто мишљење да Србима треба да остане латиница имају и хрватски лингвисти, па би Срби морали три пута да размисле да ли је добро оно што им препоручују Хрвати.

Проф. др Анте Бежен изнео је „jezikoslovni pogled na vukovarski problem“ у тексту под насловом „Ćirilične ploče: Srpski pravopis kao srpska pisma navodi i ćirilicu i latinicu.“ Прва реченица тог текста гласи: „Latinica je neodvojiv dio srpske kulture pa se svako apsolutiziranje ćirilice kao jedinog srpskog pisma može smatrati jezičkim nasiljem.“ Из чињенице да „srpski pravopis dopušta da se srpski jezik u svom standardnom obliku piše i ćirilicom i latinicom te ekavicom i ijekavicom“ он правилно закључује за текст POLICIJSKA UPRAVA VUKOVARSKO-SRIJEMSKA/POLICIJSKA STANICA VUKOVAR да је „napisan također po srpskom pravopisu , tj. jednim od dva njegova standarda. Ćirilica po tome nije nužno manjinsko pismo Srba u Vukovaru, i to po – srpskom pravopisu. Zato je baš srpski pravopis izvrsna osnova i za političko raščišćavanje jezičkog pitanja Srba u Vukovaru, a i u cijeloj Hrvatskoj“.

По истој „изврсној основи“ за одузимање ћирилице Србима у Хрватској, она се одузима и Србима у српским земљама, јер проглашењем српским писмом и хрватске латинице одузима се ћирилици карактер српског националног симбола, без кога она не може да опстане. Тако , никоме у Републици Српској не смета то што не постоји ћириличка судска пресуда њених судова, осим ако се унапред то не затражи. Јер судије знају из српског правописа да су српски стандард и ијекавица и латиница.

 

Лекција из родољубља хрватских лингвиста српским колегама

 

Разумевање ћирилице као српског симбола могли би српски лингвисти научити из ових речи хрватског колеге: „Upravo tako, ćirilica je u okupirani Vukovar ušla ponajprije kao simbol agresora, a tek potom kao pismo , tj. sredstvo komunikacije.“

Нажалост, нема родољубља код српских лингвиста, него има само инерција југословенства. Да није тако, Република Српска би била обележена ћирилицом, кад су јој већ укинули војску па нема ко да чува гранично камење. Лингвисти, ушушкани у свом југословенству, не знају оно што знају странци, па и онај који је охрабривао владику Јефрема да Срби не треба да се плаше Сарајева (унитаризације) , јер имају свој кинески зид – ћирилицу!

Када би српски лингвисти знали и хтели да раде у српском интересу, као што хрватски лингвисти раде у корист хрватског језика и хрватске државе, они би прво прописали правописом да се српски језик пише ћирилицом. Тада ниједна власт у Србији не би смела дозволити да уџбеници у њеном школству буду латинички, па се у њој не би могли одгајати латинички јањичари. Такође, зато што у правопису пише да српски језик има два писма, данашњи председник Србије је могао раније као председник Владе изговорити у Скупштини Србије да је ћирилица толико лепа да никога не треба нагонити да њоме пише. Тиме је он поручио да она није ни национално ни државно питање, него ствар избора сваког појединца.  Само кад би у правопису писало оно што већ пише у Уставу – да се српски језик пише ћирилицом, могле би бити плодотворне државне мере у враћању ћирилице у јавни живот, а тиме би и Срби у Републици Српској били охрабрени да се држе принципа реципроцитета – колико ћирилице у школству Федерације БиХ, толико латинице у школству Републике Српске. Колико ћирилице на улицама Сарајева и Мостара, толико латинице на улицама Бање Луке.

Да су лингвисти у српским земљама уистину српски, они би се сетили, па и могли одговорити хрватском колеги да је непријатељ 1916. г. у окупираном Београду својом латиницом заменио забрањену ћирилицу. Истина, председник Матице српске проф. др Драган Станић је недавно рекао оно што удружења за одбрану ћирилице од лингвиста говоре већ 20 година: да је окупатор увек прво ударао на ћирилицу. Али ни он, нити било ко други из језичке струке и књижевности, није ни једном речју обележио стотину година од прве окупације српских земаља латиницом. Нису то ни могли, јер су у српски правопис увели као српску управо ону окупациону латиницу којом је 1916. г. замењена српска ћирилица. Док се пре 100 година Србима догодила окупација латиницом, данас се догађа самоокупација у режији лингвиста, и то преко националних институција САНУ и Матице српске.

 

Академик Павле Ивић био спреман да се одрекне и ћирилице и екавице ради слоге с Хрватима, и устоличио је академика Ивана Клајна да доврши тај посао

 

Приводи се крају спровођење старог, необјављеног, ватиканско-аустријског државног програма латиничења Срба да би се удаљили од православне и ћириличке Русије. Треба знати да је икона данашњих времешних лингвиста академик Павле Ивић, који је на трибини Коларчевог универзитета рекао да би се у име слоге с Хрватима одрекао и ћирилице и екавице. Кад су га лингвисти молили да буде први председник Одбора за стандардизацију српског језика пристао је под условом да његов заменик буде Иван Клајн. Њега је на тој функцији наследила  супруга Милка Ивић, а њу је заменио Иван Клајн иако је студирао италијански, а не српски језик. Он је и главни рецензент данашњег српског правописа и доживотни председник Одбора за стандардизацију српског језика.

 

Докази дилетантског вођења српске језичке политике

 

Да бисмо разумели како се неодговорно води српска језичка политика, обратимо пажњу на  изјаве главних актера:

Главни редактор Правописа проф. др Мато Пижурица јавно говори да су два писма српско богатство и да ћирилица још није угрожена.

Главни рецензент правописа академик Иван Клајн говори да два писма у српском језику нису никакво богатство него баласт, да је латиница већ победила а да је ћирилица остала још само као режимско писмо, да ће се и Србима поново догодити неминовно једноазбучје, али овога пута у латиници.

Академик Предраг Пипер пише на својој интернет страници: „Ћирилица је за Србе дио националног и личног достојанства. Као што нико нормалан неће гледати како му неко малтретира родитеље или му неко намеће друге људе за родитеље, тако је за Србе погубно одрицати се ћирилице.“ …“Треба писати ћирилицу увек када се пише на српском језику.“  Па шта ће онда латиница у српском правопису , и зашто је у њему написано да „сигурно владање латиницом и у писању српским језиком постане  наша свакодневна потреба“? Слажемо се да је ћирилица дио националног достојанства, али и питамо зашто је њој одузет карактер српског националног симбола управо увођењем у српски језик и хрватске латинице?  Све то зна академик Пипер, али уместо да покрене иницијативу да се у српски језик уведе једноазбучност путем правописа, што је општесветска пракса,  он препоручује да се не инсистира на томе да је само ћирилица српско писмо, јер ћемо тиме одбити од ње умерене Србе! То би било исто као када би неки Енглез рекао: „Пошто смо у свој правопис увели само нашпе латиничко писмо, ми смо одбили од ње умерене Енглезе!“

Секретар језичког одељења Матице српске проф. др Јован Делић назива „милитантним“  Србе који траже нешто што је најнормалније  у целом свету: једно писмо у свом једном  језику!

Проф. др Михаило Шћепановић рекао је за новине да треба да се жртвујемо за ћирилицу. Ми смо му отписали да није рекао главно – да ли да се жртвујемо борећи се за њу у двописму  или у једнописму. Ако је у питању прво, жртва је узалудна, а ако је у питању друго,  жртва је непотребна.

Треба се и упитати откуд толика храброст лингвистима да пркосе свом народу његовим превођењем из ћириличко-православног у латиничко-католички културни образац. Пре свега ту је равнодушност српске интелектуалне елите према свему што има српски предзнак. Даље, они раде управо оно за шта их плаћа власт, а она је за победу латинице. Ми смо једини ћирилички народ на свету у чијем школству држава поклања рачунаре с латиничким писмом. Такође смо једини којима држава није омогућила куповину мобилних телефона уз коришћење ћирилице.

 

Удружени антићирилички подухват српских лингвиста и српске власти

 

Лингвисти и власт чине удружене подухвате на штету  ћирилице. Први пример је масовно кршење уставне норме о језику и писму од стране саме државе. Други пример је кампања НЕГУЈМО СРПСКИ ЈЕЗИК. У наслову се не спомиње ћирилица, а то је већ обесмишљавање уставне норме о језику и писму, по којој се уз српски језик помиње само ћирилица.Јер кад се спомене само српски језик, то значи да уз њега иде или ћирилица или латиница. Видимо на тим транспарентима и академика Душана Ковачевића , за кога је ћирилица такође неважна.

Трећи пример је ДЕКЛАРАЦИЈА О ОПСТАНКУ СРПСКОГ НАРОДА. Њоме се обећава осигурање права српском народу на писање ћирилицом. Видели смо из текста хрватског професора да је право на писање ћирилицом Србима  изван српских држава   одузето управо српским правописом. У српским државама није угрожено право на писање ћирилицом, него је угрожено право на читање ћирилицом написаног у јавном животу, јер таквог написаног нема. Дакле, у Србији и у Републици Српској не треба прописати право на писање ћирилицом, него обавезу писања њоме. Видимо да је на челу тима за спровођење Декларације управо председник Матице српске који је рекао да латиница мора остати Србима, а у екипи су управо они језички стручњаци који су ћирилицу учинили српском сиротицом.

 

Опстаће само они чије сећање најдаље досеже ( немачки филозоф)

 

Све напред наведено указује на чињеницу да су се лингвисти и власт определили за брисање ћирилице из народне свести и живота. Тиме се шаље порука околини да је српски народ изгубио национално самопоштовање и самопоуздање, да је спреман на компромисе на своју штету, те да свој индивидуалитет и територију не може да брани својом културом. Стигли смо дотле да нам се хрватски професори ругају подршком српској „елити“ да је добро да никад не одустанемо од ношења њиховог окупационог латиничког јарма. Али народно сећање је много дуже него што се чини лингвистима и властима. То су признали и сами писци правописа кад су написали да је ћирилица прво и основно српско писмо, иако је ње мање од 10% у јавном животу. Она данас јесте сиротица међу Србима , али чека и дочекаће родољубиве лингвисте који ће пробити дебелу српскохрватско-латиничку жабокречину у српским земљама.

 

Немања Видић

ВИДОВДАН

 

 

 

 

 

Поделите:

55 Коментари

  1. Веома користан текст у коме је речена суштина проблема о српској азбуци. Чињеница је да данас у свету једини Срби имају проблем са својим писмом у свом језику. А имају га једини Срби зато што су својевремено (у време Новосадског договора о српскохрватском/српскохрватском језику) удруженим злочиначким циљем Срби гурнути у постепено замењивање свога писма ћирилице оним латиничким писмом које је својевремено сачињено за потребе Хрвата да би прихватили вуковски српски језик јер га никако нису могли ни хтели примити на српској (православној) ћирилици. Удружени лингвисти и власти заменили су Србима на лукав начин њихово писмо до данашњег ишчезнућа. Аутор Н. Видић с правим уочава и истиче да се живот српском писму може вратити само нормирањем језика Срба само на српском писму.

  2. Mislim koji ste vi licemeri iz Vidovdana, moje pisanije ukidate a Lune slavi sistem koji je rasrbio Stbiju i njegovo sve objavljujete. Mislim haha pa to svet nije video. Zato srbija propada u tzv nacionalistickim medijima haraju komunisti, teligiozni casopisi furaju rusko pravoslavlje umesto stpskog nacionalizma, u jadnoj stbiji sve naopako. Uskoro ce DB biti za to da se udje u NATO i da se otkriju koliko je lazova u SUBNORU koi ojadise zemlju sa kvaziborackim penzijama a pola bi trebalo da sede u zatvoru

  3. Видим и на другим сајтовима да нема ни једног озбиљног коментара на овај текст , осим Драгољуба Збиљића. Изгледа да нико не може да оспори ниједан навод из текста. Не мора човек бити зналац да би схватио о каквој издаји ћирилице се ради . Колико сам приметио од политичара само се Бошко Обрадовић јавно залаже за ово што заступају Видић и Збиљић – само ћирилица у српском језику. Катастрофа.

    • Tekst, za koji tvrdiš da ne može niko da ospori, vrvi od faktografskih grešaka tako da bi trebalo bar isto toliko velik da bude tekst u kojemu se sve te neistine pobrajaju. Ali kako da ja to uradim ovde kad mi ne puštaju komentare?

      • Много грешите, нема у тексту Немање Видића ниједне грешке која би могла ишта да промени у истини о којој говори Немања Видић. Ви нападате текст за „некакве „фактографске грешке“ само зато што Вам сметају истине и чињенице о прогону српске азбуке из језика Срба.

        • Zbiljiću, u mom komentaru koji sinoć nije prihvaćen, i u međuvremenu se izgubio, nisam se toliko osvrtao na pisanje Nemanje Vidića nego na vaš komentar. Evo, pokušaću sad ponovo da ukratko prepričam šta sam to sinoć napisao u nadi da će ovaj put biti publikovano:

          Dakle, pohvalio sam vas da menjate svoje shvatanje o poreklu srpske latinice ali da to još uvek nije dovoljno da shvatite suštinu problema. Srpska latinica je dizajnirana, kako i sami kažete, sa ciljem da Hrvati prihvate srpski jezik kao svoj. Samo, nešto mi kaže da vi ne vodite računa o tome ko su bili Hrvati u prvoj polovici XIX veka. To nije isto što i današnji Hrvati. Današnji Hrvati, to jest njihov veliki deo (upravo, tačnije, preci velikog dela današnjih Hrvata) u to vreme nisu bili Hrvati. A šta su bili? Iako je dobar deo njih još u to vreme nevoljno prihvatao srpsko ime, ili ga čak eksplicitno odbacivao, oni su bili pravi pravcati Srbi koji su u svakom pogledu, po istorijskom pamćenju, jeziku i baštinjenjem kosovskog mita bili integralnim delom srpskog etničkog korpusa (a to su dobrim delom i danas, nije puno od ovog pobrojanog izvetrilo!) Srpsko ime, međutim, nevoljno su prihvatali jer već u to vreme prevladava narodno mišljenje da su Srbi (znači po imenu a ne po suštini!) samo oni koji su pravoslavni, a ne i katolici ili muslimani. Bez razumevanja ovoga nije moguće ispravno shvatiti nacionalne procese međ` Srbljem od početka XIX veka i nije moguće shvatiti kako je to bilo moguće dizajnirati latinički font, i zašto je to trebalo, na osnovu Vukovog ćiriličkog fonta, za srpski jezik. Srpska latinica je srpska a ne hrvatska jer je dizajnirana za srpski jezik a po predlošku Vukove ćirilice. Vuk je odredio koje foneme poznaje srpski jezik i svakom fonemu je pridružio jedan grafem. Srpska latinica za svaki Vukov ćirilički srpski grafem ima jedan latinički srpski grafem. Priča kako to nije tačno i kako latinički alfabet ima složene grafeme je na nivou diskusija kafanskih lingvističkih ignoranata. Dakle, latinski font za srpski jezik napravljen je zbog Srba katolika koji nisu imali ćiriličku pismenu tradiciju za svoj srpski jezik ali u toku poslednja dva veka i pravoslavni Srbi, a ne samo katolički, ostavili su veliku književnu zaostavštinu na srpskom jeziku pisanu i štampanu latinskim srpskim grafemima. Sad to odbacivati zbog toga što neko misli (a nema blage veze s vezom!) da je oblik slova sama narodna duša, i da će promenom ili gubitkom ćiriličnog fonta Srbi postati nešto drugo, prestati biti Srbima, nacionalno je samoubistvo! Ćirilica ne čini Srbe Srbima, ona je samo deo srpskog folklora, kao jelek, anterija i opanci, na primer. U Srbiji danas teško je videti čoveka tako obučenog u svakodnevnu odeždu pa bi zaključak bio da Srba praktično više i nema!

          • Господине Ћурчићу, ево и мени не примају дужи коментар као одговор на Ваше писање овде. Могу само то да Вам кажем да Ваша гледишта овде изречена нису превише различита. Кад је реч о писму, различита су у томе што моја маленкост зна да су Срби католици морали имати своје латиничко писмо. Али то није нити може бити писмо свих Срба, дакле то није (опште)српска латиница. А и Даничићева латиница није сачињавана за све Србе, само за Хрвате, јер Срби католици већ се тада нису изјашњавали као Срби.
            Дакле, (опште)српска латиница не постоји, а ова данашња латиница у српском језику је наметнута хрватска латиница Србима да би они у коначном сви отишли путем којим су нестали Срби католици.

          • П. С.
            Откуд Вам то да „мењам мишљење“. У последње време не мењам мишљење, јер сам увек знао да јесу Срби католици оставили богато књижевно стваралаштво на латиници. Али, то не значи нити има потребе да Срби данас немају разлога да преузму латиничко писмо. Уосталом, то се заштити тако како су Хрвати у свом правопису заштитили своје писмо, али и оно што су до сада написали ћирилицом.
            У њиховом правопису пише: „Хрватски језик данас се пише латиницом.“ Дакле, једним писмом, јер су једном језику и народу два писма тежак баласт, јер су језику непотребна, а за народ су шизофренична. За своје књиге на ћирилици у правопису су записали: „Оно што су Хрвати до сада објавили на ћирилици такође припада хрватској културној баштини. Срби могу, наравно, и треба да запишу у правопису: „Српски језик данас се пише ћирилицом.“ Уз то треба да осигурају досадашње „богато“ стваралаштво на латиници овако: „Све оно што су до сада Срби објавили на латиници такође припада српској културној баштини.“

          • Гдин Ћурчић поносито и зналачки каже: „Ćirilica ne čini Srbe Srbima, ona je samo deo srpskog folklora, kao jelek, anterija i opanci, na primer.“
            Е, такво гледиште је „модеран начин“ уништавања српске ћирилице. Свести најзначајнији српски културни симбол на значење одеће, гаћа и кошуље. Нису, господине Ћурчићу, српска слова исто што и гаће које облаче Срби. Ћирилица је била и остала до данас, а још више ће то бити убудуће, најзначајнији српски национални симбол.

          • Jadan li je narod kojemu je duša spakovana u debele i tanke vijuge pera! Da li su Turci izgubili svoj identitet kad su onomad prešli na latiničko pismo? A, pazite, nisu poskidali fesove sa glava i one čakšire sa visećim turom!

    • Вероватно сте, по Вашем обичају, толико забраздили у лажима о српском писму, па толике лажи није могао да прогута ни овај, иначе, демократичан сајт. Али, ако се очигледно лаже и скрива истина, ко то може да објави, а да се не обрука?

    • Г. Миле, сећате ли се кад сте мене разуверавали и тврдили да на „Видовдану“ нема цензуре?
      Шта ћемо сад?

  4. Срби немају проблема са својом ћирилицом, него са људима који злурадо одлучују о језику, набеђени академици.
    Уосталом, већина нису срби.
    Доћи ће све на своје. Изумреће Клајнови и латинично вођство, хрватско усташка Жгадија.
    Нека иду у Загреб да уведу ћирилицу у Сабор.

    • Свака част за одговор – коментар!
      У Сплиту /наслов са Видовдана/ Србин не може
      да буде директорбалета, а латиница “мора да
      остане“ у Србији?!
      У Вуковару и Загребу се разбијају ћириличне табле,
      чак и македноског и руског посланства /због ћирилице/,
      а у Србији “мора да остане“ латиница?!

      Драган Славнић

      • @Lune
        …“ veciti derbi“?!
        Мислиш на “крвави дерби“ у Глинској Цркви,
        Сиску, Госпићу, Јадовну, Пребиловцима,
        Јасеновцу…???

        Драган Славнић

    • Од срца поздрављам Раду и Богу Милу Радмилу . То нису набеђени академици већ су то кукавилија јаја подметнута у Србско гнездо која ће бити избвачена и разбијена и заувек уништена !

  5. То није “хрватска латиница”
    То је и српска латиница коју су још Вук и Гај договорили и коју Срби пишу (уз ћирилицу) већ преко стотину година.

    • Тачно ! Тако говоре и мисле србски непријатељи и сарадници анте павелића и ндх . Ово пишем малим словом због гађења на све ове грозоте, које су сатирале Србски Род. Латиница може бити само посмо латина јер јој то и име говори . А због тог „Договора“ Вука и гаја , Срби су остали без својега писма и то, „Светога писма “ Србице, које нам је од Бога дано као и наш језик србски . Ми Срби, нити смо измислили нити створили своје писмо нити језик, већ га добили Божијим стварањем нашега Рода !!!!

  6. Питао сам једног туристичког водича ( по познавању историје изгледа професора), који је који словеначким туристима говорио о богатству двоазбучја, које Срби годинама негују. Кад смо били мало насаму упитах га: Дали је икад размишљао о томе како то да Срби, једини у Европи, имају смисао за богатство двоазбучја? Кад је чуо питање, окренуо се и брзим кораком побегао од мене.

  7. ЈОВО БАЈИЋ
    Изузетно су важне чињенице на које указује Драгољуб Збиљић и над којима би се морали замислити српски лингвисти и српски политичари.
    Ваља подсетити на још једну чињеницу. Последњих година у Хрватској се све чешће говори о некаквој „хрватској ћирилици“ и о старим хрватским записима и натписима писаним „хрватском ћирилицом“. Има радова којима се доказује да је и Мирослављево јеванђеље писано „хрватском ћирилицом“ и да је ово споменик хрватске културе. О „хрватској ћирилици“ организовани су научни скупови.
    Када би се, не дај Боже, Срби данас одрекли своје ћирилице и прихватили хрватску латиницу за једино своје писмо, већ сутра би се Хрвати одрекли латинице и прихватили српску ћирилицу, проглашавајући је за једино вековно писмо. Био би то нови изузетно мудар потез хрватских лингвиста и хрватских политичара. У крило хрватске нације пала би целокупна српска духовна баштина.

  8. ИСПРАВКА
    ЈОВО БАЈИЋ
    Изузетно су важне чињенице на које указује Немања Видић и над којима би се морали замислити српски лингвисти и српски политичари.
    Ваља подсетити на још једну чињеницу. Последњих година у Хрватској се све чешће говори о некаквој „хрватској ћирилици“ и о старим хрватским записима и натписима писаним „хрватском ћирилицом“. Има радова којима се доказује да је и Мирослављево јеванђеље писано „хрватском ћирилицом“ и да је ово споменик хрватске културе. О „хрватској ћирилици“ организовани су научни скупови.
    Када би се, не дај Боже, Срби данас одрекли своје ћирилице и прихватили хрватску латиницу за једино своје писмо, већ сутра би се Хрвати одрекли латинице и прихватили српску ћирилицу, проглашавајући је за једино вековно писмо. Био би то нови изузетно мудар потез хрватских лингвиста и хрватских политичара. У крило хрватске нације пала би целокупна српска духовна баштина.

    • Нисте нешто претерано погрешили поштовани Јово Бајићу. Гледишта Немање Видића (врсног инжењера и власника многих патената) и гледишта моје маленкости (обичног србистичара и лингвисте) веома су блиска, па ми је годило када сте ме рангирали близу Видићу и споменули моје име. Али, у праву сте, овде је о Немањи Видићу реч и његовим убедљивим гледиштима које лингвисти и највишег ранга немају чиме да оспоре.

  9. За Србина

    У моме селу сељак Станоје Ђујић( осам разреда) ми је на својој слави отворио очи овом реченицом :“Зашто се ти толико узбуђујеш кад је Вук нама смислио и нашу латиницу, па ће нам остати она ако пропадне ћирилица.“ На питање откуд он то зна, самоуверено ми је одговорио :“Тако сам учио од малена, а и чуо сам од професора на ТВ.“ Народ воли и цени Вука па су школовани Срби радили на томе ад му пропишу ауторство латинице. Зато сам у тексту навео да су школовани Срби учинили чак и фалсификат. У њега је поверовао и проф.др Петар Милосављевић и радо ширио га. А кад је фалсификат откривен, није се огласио.

  10. Још за Србина

    Проф. др Радоје Симић је написао књигу у којој је закључио да Вук није аутор ове латинице . А и да јесте, то је без значаја јер он није радио у име Србије и српског народа, него у своје име, као слободан стрелац. Нудио се он Хрватима да им помогне, али је био одбијен.
    Јесте, писали су Срби латиницом. Али су прво повучене из употребе ћириличке писаће машине и престала њихова производња. И рекао Ранковић на састанку да се друг Благоје Нешковић још увек потписује ћирилицом. Још увек!

  11. Свака част Збиљићу за одговор Ћурчићу, нарочито поводом Ћурчићевог давање значаја ћирилици колико и опанцима и гаћама. Није толико опасно шта ће за ћирилицу да каже неки Ћурчић, него је зло што је исто недавно рекао лингвиста Владо Ђукановић. То је онај лингвиста кога одавно позивају на ТВ да поучи народ о богатству имања два писма. Са њиме би се добро споразумела Оливера Ковачевић.Тај ће сигурно бити у лингвистичком тиму на челу са председником Матице српске који каже да има да остане латиница Србима, а који тим је формирала Влада ради српског спасенија двописмом ! А и заради се нека парица ! Шта тек рећи за кампању НЕГУЈМО СРПСКИ ЈЕЗИК, чији је главни лик академик Душан Ковачевић, а у којој се ћирилица ни не помиње!!!

  12. Поштовани господине Видићу,
    хвала Вам на изутетном чланку. Низ чињеница и догађаја које сте навели, опомињу нас на сталне покушају уништења једног древног и часног народа. Корене овог великог сатанистичког Пројекта можемо пронаћи и у књизи “Историја српске православне цркве“ с краја 19. века, архимандрита Нићифора Дучића као и у истоименој књизи др Ђоке Слијепчевића. У њима су детаљно наведени извори, методе и имена, која су под покровитељством Ватикана радили на покрштавању и уништењу Срба. Борбом људи као што сте Ви, и грађана који су оставили своје коментаре, српска држава још увек постоји. и постојаће док је свијета и вијека. Живјели !!!

  13. Треба опростити Ћурчићу, јер човек или зна, или не разуме, или нема српског осећања у себи. Па да му мало помогнемо.Проф. др Петар Милосављевић написао је књигу Југословенске идеје и српска мисао, у којој је навео да је Лазо.М.Костић највећи српски писац у емиграцији. Тај Л.М.Костић је у некој свој књизи навео 76 примера да су странци препознавали Србе по ћирилици. Има и то да је Мехмед Паша Соколовић писао из Темишвара неком свом пријатељу у Дубровник и тражио да му овај пише ћирилицом. Пише П.М. и то да је Бошко Петровић од 1945. до смрти ведрио и облачио у Матици српској , а кад је умро отишао је својим Хрватима, па је сахрањен на католичком гробљу у Петроварадину у породичној гробници деде Каменка. Бошкова супруга је српкиња и почиваће у истој гробници, али је поставила ћириличко спомен обележје. Има нешто у тој ћирилици што југословени не могу да докуче.

    • Vidiću, vi ste ordinarni lingvistički ignorant i trebalo bi da se bavite onim u šta se razumete a ne nečim o čemu pojma nemate. Gospod vas je za nešto obdario a za nešto ne. Vi ne razumete ništa o ovome o čemu se toliko trudite, i trtite. Manite se ćorava posla.

      • Ћурчићу, Вама није лако јер заступате оне који су затечени у небраном грожђу, и то у ономе које је ограђено , па се не можете правдати да нисте брали грожђе него сте само тражили пречицу пута. Некад је Скерлић одговорио критичарима да он не зна да снесе јаје, али може да препозна које је мућак. Зар човек мора бити из језичке струке да би видео и разумео ово : 1) Ћирилице је у јавном животу мање од 10% ; 2) То нископроцентно писмо правописци назвали првим и основним ; 3) У Уставу Србије за српски језик је везана само ћирилица, а у правопису ћирилица и она латиница која је општенародно и службено писмо у суседној држави Хрватској ; 4) Нигде другде у свету нико никад као Срби није увео конкуренцију свом писму да би оно било замењено туђим, и још то назвао богатством.

  14. Ево, Ћурчићу, потанко сам Вам објаснио зашто није ћирилица Србима оно што је било арапско писмо Турцима, али ми није примљено објашњење јер јее морало бити дугачко. Зато морам да скратим и да Вам кажем да Ви веома мало знате о историјату и разлозима прогона српске ћирилице. Како немате логике да схватите да Турска има другу силу. бројчаност, а Срби имају силу у ћирилици. Свако има неку снагу у нечему. Срби имају снагу и одбрану од асимилације у својој азбуци. Кад то боље проучите, схватићете зашто нисте у праву када изједначаватер писмо Срба и писмо Турака.

  15. Чувамо нашу ћирилицу али возимо латиницу јер нам она отвара врата света.

    Наша ћирилица је јединствена и њу нико осим нас не разуме и не пише.

    • Е мој паметни Србине. Ти мислиш да је довољно да српски испишемо неком странцу који не зна наш језик хрватском гајицом, и тај ће странац због те латинице одмах да научи и зна српски језик. Алал ти школа и лингвистика из времена „српскохрватског језика“ и „богатства двоазбучја“.

    • Ћирилица и било које друго писмо „не разуме се“. Разуме се само језик када га научите. А писмо се учи уз језик. Шта би то значило када би неки Кинез рекао да је енглеска латиница њему страна, он је „не разуме“ и зато неће да учи енглески језик.
      Језик се, паметни Србине, учи и разуме, а писмо се (ћирилица) у српском језику научи најбрже од учења свих других писама у свим другим језицима.

  16. Прочитах малопре неки ранији текст у латиничком „Блицу“: „Hrvatski, bosanski i crnogorski jezik istisnuće srpski sa katedri u Evropi“.

    И ја слутим да ће се то стварно убрзо десити.
    Српски језик ће уништити институције за српски језик у Србији и лингвисти сербокроатисти у њима. Српски лингвисти, који су за нормирање језика плаћени од народних пара у Србији накарадно су, лоше и штетно, непримењиво, нормирали језик Срба на тај начин да је његово постојање немогуће. Нигде у свету ниједан други језик није нормиран као језик Срба данас: на два изговора и два писма, дакле, у четири лика. Такву папазјанију још нико други није у Европи и свету урадио. Замислите сада шта би остало од енглеског језика, на пример, када би енглески лингвисти изнормирали свој језик на два изговора и два писма. Ко би онда радо учио и прихватао да се бахће с таквим енглеским језиком који би био нормиран у четири лика. Поготово неће нико да учи такав језик једног малог народа у четири појаве.

  17. За Звонка
    Лепо сте оно написали. Плашим се да нисте довољно схватили Видића. Он сигурно зна ко како и када је радио против Срба, али се не бави злотворима изван Српских земаља, него иступа против самоокупације коју спрводе припадници српског народа. Много је теже бранити ћирилицу од самих Срба. И што је најгоре – бранити ћирилицу од српских националних институција.

  18. Свака част за текст. Погођена је суштина и дати аргументи против било кога ко сматра да је и латиница српско писмо. Ко год је нападао Србију, прво је забрањивао ћирилицу јер је она стуб нашеш језика, културе и идентитета. Сама та чињеница би требала бити довољна да ју његујемо још и више.
    Кад ми је долазио другар из Хрватске у посјету у Нови Сад, гледа около и каже: „Ја сам мислио да ће код вас све бити на ћирилици, а ја ју овде скоро и не видим. Није ми јасно зашто мало пишете једним писмом, мало другим.“ Реко ни мени то није јасно, ваљда су нам лоши лингвисти и народна свијест.

  19. Свака част за текст!
    Мало је људи што чувају своје. А ево видимо да многобројни ни не знају шта је њихово. Све туђе боље и полако пропадамо…

  20. Право је чудо кад још има људи који се труде да учине нешто за српску ствар. Овај текст је на седам страна, а ја мислим да су људи лењи и да то макар прочитају, а камоли да нешто слично напишу. Разумем да текст није смео бити дужи, али сугеришем људима који се труде за ћирилицу да је отпор према ћирилици на сваком кораку. Па и на сајтовима код којих је само ћирилица. Један од њих пренео је овај текст и приказао два коментара. Први је у прилог тези да је српско писмо само ћирилица, и то у две реченице. Други је у прилог тези да Срби имају два писма, и то на страници и по. То је кретенски коментар , али редакција неће да објави коментаре којима се то доказује.

  21. Да ли нам је латиницу донели Аустроугари, без обзира на етичко порекло?
    Па како мислите да решите проблем, без решавања Аустроугара?

    • *Хтедох рећи етничко порекло, мада ми се омаче истинито питање – етичко!
      Кад смо већ ту, зашто је „Видовдан“ све борећи се за ћирилицу, додао латиницу као опцију читања. Све што сте писали у жестокој одбрани ћирилице, може се (и већина ће тако и урадити), читати на латиници.

      • Hm,hmm..a,ti bi,da zabranis latinicu a ? Pa,zabrani,Austrougarima,da koriste i blate “ tvoju kirilicu“,, da je ne opogane.Vidovdan, je evropsko,svetski portal..sa, lokalnim, cirilicom i vise nego svetskim pismom,latinicom.Ajde,sada promeni plocu,i nadji neki novi „‘objekt mtznje“.. komunjare i azbuku si izraubovao..“ Mozete poceti“..,!!

        • Lune says:
          16. децембра 2017. at 16:48

          Hm,hmm..a,ti bi,da zabranis latinicu a ?

          Да.

          Али, не само то. Сама забрана не вреди довољно. Елем – деаустроугаризација Србије је услов свих услова. Лустрација титоиста и материјална реституција – како би се аустроугарски дођоши репауперизоваили и вратили у на природно стање на социјалној лествици, па тако држава довела у здраво стање, ултимативни су услови опстанка српског народа. Кад владу буду сачињавали потомци Солунаца и четника, одуваћемо глагољицу за десет дана. Без тога, никао.

          • Hm,hmm..deda mi je bio, solunac,otac bio partizan,kud ces vise patriotizma ?
            Hm,hmm,,neka,cistka je na pomolu,zbog brojnosti, napadaca i branilaca,tomje malomjaci,gradjanskinrat,medju srpski,srbski,bez garancija,da cente “ vacu“ historiju,obogatiti pobedom ??

      • Hm,hmm..le,leeee,kad Austrougari,najure gastarbajtere, sas svojim folksdojecerima,da izvrsevrestituciju Vojvodine,kecse zavuces u nimbusov podrum i cekas “ omrazene ruse“, ili,ke begasnu zemlju,pradedovsku “ srbijicu“..?

  22. Неки”патриотски”сајтови нису објавили Видићев текст јер удара на њихово југословенство виђено у српском двописму.Односно,позива САНУ и Матицу српску које су српске само по имену.
    Применио је најбољи метод;изнео је оно што су рекли лингвисти тј.пронашао је оно у чему су контрадикторни,па и лаици могу да разумеју штетност и неозбиљност њиховог рада.
    Добро Видић каже да ћемо брзо дочекати родољубиве лингвисте.Видићу свака част за написан текст и борбу коју води за српско писмо,за ћирилицу.Мало је интелектуалаца и родољуба као Видић, а нису му равни неки лингвисти и академици које држава добро плаћа.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here