Поезија векова: Радјард Киплинг – АКО

Поделите:

Џозеф Радјард Киплинг (енгл. Joseph Rudyard Kipling; Бомбај, 30. децембар 1865. – Лондон, 18. јануар 1936) био је енглескикњижевник, новинар, писац кратких прича, песник и романописац.

У првој деценији двадесетог века Киплинг се налазио на врхунцу популарности. Године 1906. написао је песму Land of our Birth, We Pledge to Thee. Киплинг је написао две кратке приче о научној фантастици, Ноћном поштом (1905) и As Easy As A. B. C (1912), обе се дешавају у 21. веку у Киплинговом Aerial Board of Control универзуму. Ово се сматрало модерном тешком научном фантастиком, и по први пут је представило књижевну технику познату као индиректна експозиција, која ће касније постати једна од главних обележја писца научне фантастике Роберта Хајнлајна.

Ову технику је Киплинг покупио у Индији, и искористио ју је док је писао Књигу о џунгли како би решио проблем енглеске читалачке публике која није разумевала много о индијском друштву.

1907. године добио је Нобелову награду за књижевност након што га је те године номиновао Чарлс Оман, професор на Окфордском универзитету.

Нобелова награда је основана 1901. године, а Киплинг је био први добитник који је писао на енглеском језику.

Након тога је уследило издање две повезане збирке поезије и прича: Puck of Pook’s Hill (1906), и Rewards and Fairies (1910). У потоњем се налазила песма Ако. У истраживању Би-Би-Си-ја из 1995. године, изгласана је за најомиљенију песму Велике Британије. Њено позивање на самоконтролу и стоицизам је оно што је чини несумњиво најпознатијом Киплинговом песмом.

Киплинг је наставио да пише све до почетка 1930-тих, али споријим темпом и са много мање успеха него раније. У ноћи 12. јануара 1936, Киплинг је претрпео крварење у танком цреву. Оперисан је, али је умро за мање од недељу дана касније 18. јануара 1936. године, у 70-тој години услед пуцања чира на дванаестопалачном цреву.

 

Ако можеш да сачуваш разум кад га око тебе

Губе и осуђују те;
Ако можеш да сачуваш веру у себе кад сумњају у тебе,
Али не губећи из вида ни њихову сумњу;
Ако можеш да чекаш а да се не замараш чекајући,
Или да будеш жртва лажи а да сам не упаднеш у лаж,
Или да те мрзе а да сам не даш маха мржњи:
И да не изгледаш у очима света сувише добар
Ни твоје речи сувише мудре:
Ако можеш да сањаш а да твоји снови не владају тобом,
Ако можеш да мислиш,
А да ти твоје мисли не буду (себи) циљ,
Ако можеш да погледаш у очи Победи и Поразу
И да, непоколебљив, утераш и једно и друго у лаж;
Ако можеш да поднесеш да чујеш истину коју си изрекао
Изопачену од подлаца у замку за будале,
Ако можеш да гледаш –
Твоје животно дело срушено у прах,
И да поново прилегнеш на посао са поломљеним алатом;
Ако можеш да сабереш све што имаш
И једним замахом ставиш све на коцку,
Изгубиш, и поново почнеш да стичеш
И никад, ни једном речју не поменеш свој губитак;
Ако си у стању да присилиш своје срце, живце, жиле
Да те служе још дуго, иако су те већ одавно издали
И да тако истрајеш у месту, кад у теби нема ничега више
До воље која им говори: „Истрај!“
Ако можеш да се помешаш са гомилом
А да сачуваш своју част;
Или да општиш са краљевима и да останеш скроман;
Ако те најзад нико,
Ни пријатељ ни непријатељ не може да увреди;
Ако сви људи рачунају на тебе, али не претерано;
Ако можеш да испуниш минут који не прашта
Са шездесет скупоцених секунди,
Тада је цео свет твој и све што је у њему,
И што је много више,
Тада ћеш бити велики човек, сине мој.
Превео Иво Андрић
poetaza.blogspot.rs, Википедиа

 

Поделите:

4 COMMENTS

  1. Поштовани „vorkosigin“….Moja породица и ја смо васпитавани као хришћани гркоисточног обреда, православне вероисповести. Признајем дамо генерацијама русофили. Признајем да сам се у детињству чудио пок прадеди -који је имао обичај да каже: “ Ех, унуци моји..учите и унукесвоје да мрзе Енглезе!“…..После сам у животу учећи и путујући Европом аделом и светом схватио његове речи. Али, био бих вам захвалан да ми објасните суштину, мени непознатог „братства“ између окултизмом опседнутог због готово сигурног поремећеја личности на граници са тзв „БордерЛине МД“ Алистера Кроулија и буржоаског конфабулисте-утописте у 70 % његових радова, при чему се оних 20-30% процената изучавају на студијама социологије и др друштвених наука и данас…..хајде да не ширимо о Киплинговој „Џугли “ и др. Концентишимо се само на стихове упућене његовом 9.годишњем сину…..Хвала унапред на вашем времену и надам се одговору. Срдачан поздрав.

  2. suština nepoznatog **bratstva** leži u tome što te budale misle da mogu da dišu tamo gde nema načina da se diše…..
    malo je poznato da je Krouli zahvaljujući nešto novca što je skupio od prodaje svoji uvrnuti knjiga organizovao ekspediciju na Mont Everest u pokušaju da ga osvoji.
    naravno nije uspeo jer se počeo gušiti još u kampu broj 3 na visini od 5000 metara..
    dakle ti blesovi i ako znaju da je nešto ne moguće uporno guraju sebe na poduhvate koji nadilaze prirodne sposobnosti čoveka..
    pod svaku cenu sebe iskušavaju dok ne otkriju slabosti koje ih ograničavaju..
    kad saznaju da bez boca kiseonika i vedrog dana Čamalungme nema osvajanja ničega onda se vrnu u London i kao guske u magli studiraju svoj peh..

  3. ta studioznost i metodičnost ga je debelo koštala jer je obolio od edema pluća..
    daklem da ne tupim mnogo,englezi misle da su vanzemaljci i da mogu udisati ugljen-dioksid bez ikakvi problema što je čista zabluda..
    ljudska bića udišu kiseonik čim počnu da navlače kesu na glavu i sami sebi oduzimaju životnu sredinu neophodnu za opstanak uginu kao riba bez vode..
    zato i zaprašuju ceo svet chemtrail-som iz aviona jer su zavidni što ostatak sveta diše punim plućima..
    ko vele sad će da vam bacimo etil-dibromil pa će da vežbate zajedno sa nama disanje na škrge..
    budale šta drugo reći o njima.
    teraju druge na ono što ni sami ne mogu.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here