СЕЋАЊЕ НА НАШУ ПЕСНИКИЊУ -ДЕСАНКУ МАКСИМОВИЋ

Поделите:

На ДАН-Православни -ТРИ ЈЕРЈАРХА-12.Фебруар 2018-ог лета у Културном Центру у Бајиној Башти , млади из гимназије „Јосип Панчић „у 20 часова , приредише програм , изузетан …Дође уз лагану музику , подсећање на живот и дело наше песникиње Десанке Максимовић , а тог дана беше тачно 25.година од Њене смрти…
Ово вече сам са радошћу очекивала , у Београду , јер ме гимназијалци , позваше као госта Њиховог…А почело је , наше дружење прошле године 19.септембра 2017.године када сам на Дан избора Првог Српског Патријарха Св.Јоаникија уз подршку младих одржала једно историјско и књижевно вече …Књижевно вече је делом посвећено било мојој драгој Десанки са којом сам , била повезана , посебно у време изласка из штампе Њене збирке : „Тражим Помиловање „јер сам убрзо после тога издејствовала код професорке српског језика и књижевности да једина радим матурски рад на ту збирку…То је било онда …А вечери фебруарске допутовах у Завичај , вејао је снег преко планине , а ја помислих ,да наша Десанка оживе ( уствари за мене и многе ОНА не може никад умрети , јер и данас је „срећем “ како шета испод липа Дорћолских ,обично кад одлазим на промоције књига и на књижевне вечери у кући Ђуре Јакшића )…У Културном Центру у Бајиној Башти ( у којој ОНА никад није била ) смешио се Њен лик испод шешира …И онда је текао програм уживо…Гимназијалци надахнути Њеним ликом и делом ,рецитоваше и евоцираше успомене из младости и даље и мислим да присутни никад не могу заборавити , најбитније особине песникиње наше , њену благородност и Љубав према Отаџбини…Велика заслуга за ово успешно вече припала је професорки Наташи ,која у својој несебичности стајаше иза паравана ако би требало да се нађе  при руци …Мене су сместили у првом реду с краја , да могу добро да видим и пратим програм…Обећаше ми да ће ми на крају програма дозволити да као Њихов гост и као новинар из Београда а и као пријатељ песникињин , кажем неку реч …Међутим директор Гимназије забрани да се ја појавим , а мислила сам и њега да похвалим што обезбеђује новчани део , преко спонзора , за културна догађања и за часопис који осмислише Гимназијалци са Професорком …Директор се покупи и брзо напусти просторије Културног Центра ( где је раније био директор)…Ја наставих разговор са будућом новинарком Јованом и професорком Наташом …Рекоше да желе са мном и даљу сарадњу..Изађох на улицу …Са Таре наставише да се спуштају снегови у нашу варош…Ишла сам сама…Али као да ми се на раме спусти Десанкина рука и престадох да будем тужна…Ретки пролазници препознаше ме и двоје деце провукоше санке…Подсетише ме на детињство и на једну зиму када сам у другом разреду О.Школе рецитовала : „Крваву бајку “ а била је у читанки за 4-тврти разред…“
Било је то у некој земљи сељака ,
на брдовитом Балкану
умрла је мученичком смрћу
ЧЕТА ЂАКА У ЈЕДНОМ ДАНУ…“
У Београду ,по повратку
Пада и овде снег                                                                                     Н.Л.В.-Дринска

 

http://nadadrinska.blogspot.rs/2018/02/blog-post.html

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here