Вера Аћимовић: Приказ књиге „Одсев“

Поделите:

Главни јунак књиге о којој намеравам да пишем рођен је 1964. у којој бих волела да сам се родила, али космос је хтео да моја рода ипак дође декаду касније. Стално размишљам колико би ми живот био бољи да сам била двадесетогодишњакиња осамдесетих, уместо деведесетих и ето, ако има једна ствар коју бих променила да могу, осим што бих сигурно студирала медицину – то би било да сам се само родила десет година раније.

Ових дана читала сам нову књигу Дулета Недељковића „Одсев“. Већ сам писала како ми је аутор бескрајно готиван, јер је био стјуард и радио на радију, а сад бих додала да сам у међувремену, пошто смо пријатељи на друштвеним мрежама, спознала да има и невероватно симпатичну породицу, коју очигледно много воли, да не негује политичку коректност и да се са већином његових статуса слажем, да навија за Звезду (а то је мени породично наслеђе, шта више, тата ми се зове исто као Kуле, због чега смо, као и због физичке сличности, касних седамдесетих имали ВИП третман где год да се појавимо) а и прочитала сам све његове књиге, за које бих рекла да их с невероватном лакоћом пише, можда грешим, али толико се лако читају (што је у мом универзуму највећа вредност) да се ето усуђујем да замишљам како саме искачу на папир.

Усудићу се да мислим и да је „Одсев“ најбоља или макар мени његова најдража књига до сада, а ево и зашто. Прво, лепа је некако, ово сад баш звучи глупо, али заиста немам бољу реч да опишем прво што ми пада на памет. Има ликове с којима лако можете да се поистоветите, посебно ако сте рођени у Југославији. Брзо ћете је прочитати, ја сам је смлатила за две вечери, и било ми је тешко да престанем, врло је узбудљива. Опет о ликовима – то су људи које, ако живите у Београду – познајете или знате за њих. Не кажем познати, већ ето тако људи које не можете да мимоиђете. И људи којима сте сигурно мало завидели на „лакоћи живљења“. Има и делове који се дешавају у иностранству, па је и едукативна – сазнаћете свашта о Лондону и Лос Анђелесу, два града у којима нисам била јер нисам хтела, а сад сам још сигурнија да нити ћу. Има и сцену са „лајф коучом“ коју могу да „потпишем“. Има занимљивог о пилотима и летењу – знате, ја никада нисам желела да радим у авиону, али што волим да летим, па то је чудо једно, леба не бих јела само да купим авио карту и да је превоз до аеродрома згоднији, ја бих као син главног јунака сигурно ишла да гледам како полећу авиони. Има и о радију (на ком сам ја, некад давно радила, и да је то иоле боље плаћено ево лепо никада не бих помислила на било који други посао). Има наравно и неких мана, али таква сам вам ја – кад ми се нешто допадне, онда су ми недостаци симпатични, а кад ми се нешто не свиђа, онда као стеница вршим форензичку анализу и најмање грешке. Иначе нисам тешка особа ни наџакаста по природи, већ ето само кад гледам неки филм или читам нешто па уочим „материјалну“ грешку малкице подивљам. Овде нисам приметила ништа тако, једино ми би чудно што је у једном поглављу главна јунакиња завршила факултет и увелико ради а у следећем опет студира, али можда су постдипломске. У остале ствари – џепароше, ЛА, Лондон, лаке дроге и музику не разумем се толико да бих могла да паламудим. Можда бих могла да присвирам да су неки ликови прошли кроз књигу ето онако, као мачка репом – али после сам размишљала – зар није тако и у животу? И зашто би у свему што изађе у књизи морало да се тражи неко дубље значење, нека суштинска веза? Додала бих још да сам мало и плакнула на крају.

Поново бих похвалила политички некоректан жаргон (шиптари, ганке…) али тако смо ми говорили и да се не правимо луди – још увек говоримо, то јест макар ја, а кад сам последњи пут проверавала и даље сам била фина особа која никоме не жели зло чак и кад га назива друштвено неприхватљивим надимком за дотичну националну мањину или већини или како год се сад то зове.

И има ту још много детаља који ми се свиђају, али увелико бих разголитила радњу, што се овде на блогу не ради, па не било вам тешко, купите, позајмите, прочитајте. Издавач је Лагуна и без попуста кошта 799 динара. Три паковања цигарета. Ништа такорећи.

Мени грешној се ова књига дакле свиђа, ако сте литерарна џамахирија, можда ћете имати извесних замерки, али ако нисте има да се слатко начитате кад вам кажем. Само још ово – мало је кругодвојкашка, дринкопавловићевска. Можда ако сте рецимо из Новог Сада неке ствари нећете разумети као што ја и даље не разумем шта вам тачно дође горњак. Нема љутиш.

Аутор: Вера Аћимовић
Извор: knjigofilija.com

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here