Ако ме сећање добро служи квадрига је четворпрег којим су се у брзој вожњи по кружној стази амфитеатра такмичили грађани старог Римa, да би забавили себе и публику У вожњи Србије и Срба у круг на путу ка ЕУ, са квадриге нас посматра император (с)уморним погледом, (с)уморним од борбе за добробит житеља земље чуда. Његов поглед је боје јесени, а боја јесени је жута. Поданици са рупом у глави уживају у вожњи. Нема разлога за незадовољство и панику. Ко је до сада није добио, залагањем власти ће бити дарован или оном у глави, или оном у којој ће боравити у циљу преваспитавања.

Прави одговор би био да се то не дозволи, као и да се они разочарани који не гласају (то је скоро 40% становника Србије са правом гласа) увере да њихов излазак на биралишта ипак може донети промене. И управо полагање овог теста, односно задобијање нових гласова, а не подела постојећих на Томине и Шешељеве, ће одредити судбину опозиционих странака и странака на власти, политичара који их воде, као и Србије.

Чланови удружења Шугаво - Љигаве Асоцијације Муватора или скраћено ШЉАМ мора да се слатко смеју својим најновијим  подвалама које су  уз помоћ  овдашњих следбеника (медија, полтичара) продали  неизлечиво и неизречиво наивним Србима. Прва подвала ШЉАМ-а ( Штеточинско Љигаве Алијансе Манипулатора) је стварање утиска у српској јавности да наша држава само што није примљена у ЕУ, само што није почео да се примењује ССП, само што нису укинуте визе, итд. Против  су само Белгија и Холандија, али они ће их убеђивати, па се сваког минута очекује да ове државе промене став и ето широм ће се отворити рајска  врата ЕУ за небески народ. Али погледајмо ову подвалу отрежњеним и умивеним очима, бистре и освешћене главе, после акова горко - сланог расола чињеница попијених да се дође до отрежњења из пијанства проузрокованог ЕУфоријом.

Четврти Рајх односно госпођа пиринчаног презимена не пита шта кошта српска крв или главе, сам(а) милосрдно и произвољно одређује цену. И да ништа не плати увек ће овде наћи захвалнике који се опет свакодневно питају не шта могу учинити за своју државу, већ шта могу још учинити за Четврти Рајх, јер себе не сматрају држављанима Србије, већ поданицима Четвртог Рајха. Њиховим напорима у том правцу, као и успешност истих, даје положај на власти. У Србији земљи чуда дешава се још једно. Само пре два века је била позната по томе што су људи трговали свињама, сада је светску славу стекла јер је ситуација обрнута.

Да постоји и трунка усмерености ка добробити житеља наше земље у садашњој Влади Србије, наречена би моментално упутила захвалницу влади Холандије због одбијања да гласа за одмрзавање трговинског споразума , а званичнике холандске владе одликовала највишим српским одликовањима због овог пријатељског геста према Србији. Наиме, применом овог споразума српско тржиште би се широм отворило за пољопривредне производе из ЕУ, што би довело до уништавања српске пољопривреде, а становници Србије би јели генетски модификовану храну.

Saznajemo da je Marti Ahtisari predložen za Nobelovu Nagradu za mir. Međutim iz novinarske vesti nismo doznali i ko ga je predložio. Anonimni predlagač ove perverzije valjda smatra da je njegov predlog toliko utemeljen mrtvotvoračkim doprinosima i tako stečenim autoritetom ovog mrtvotvorca da autoritet predlagača nije bitan. No, ovo je svakako jadan i bedan pokušaj da se ahtisarijev mrtvotvorački plan ovim predlogom predstavi i nama i svetu kao najveće demokratsko dostignuće i tako stvori alibi za otimačinu srpske zemlje, a da se oni koji se bore protiv njega, odnosno otcepljenja Kosova od Srbije, prokažu i prokunu kao neznalice i nazadnjaci, jer se ustvari bore protiv plana budućeg nobelovca.

„Naše pravo da neznamo ništa“ je opet ovaj minhauzenovski proizvod pokušalo da proda, baš kao i prethodnu izjavu o razgovoru sa Bušom u četri oka, biračima koji su sve manje naivni. Najzanimljivije bi bilo saznati ko u Tadićevom štabu smišlja ovakve gluposti. Valjalo bi odgovorne osobe upozoriti da je olimpijada takmičenje u sportovima, a ne u lažima. Takođe bi bilo interesantno saznati zašto ovaj znameniti događaj, tojest okretanje Buša prema Tadiću nijedan od svetskih medija nije propratio makar jednom fotografijom.

Рат у Јужној Осетији је само још једна потврда историјске истине, да оно што се дешава Србији ће се десити или дешава у Русији и /или обрнуто. Методи и учесници српске трагедије су готово истоветни овом уводу у руско-амерички рат. Глобални поробљивач у намери да подјарми свет осим војне силе користи и иницира супротности, да би измрвио постојеће државе, што ће САД омогућити да их тако уситњене са мањим војним, људским и економским ресурсима лакше поробе и покоре. У процесу дезинтегрисања држава, осим војне силе Американци  користе најчешће комбинацију више метода које изазивају поделе унутар суверених држава до њихове потпуне дезинтеграције.

Кроз бригу за власнике бесплатних акција и ангажовање америчке компаније за процену вредности НИС (тако да се увек може позвати на њене „објективне“ налазе) обезбеђујући себи тиме ореол најбољих намера, крије се акција избацивања руског економског, политичког и стратешког присуства из Србије, а тиме и са Балкана. Циљ је натерати Русе да промене трасу гасовода, тако да она обиђе Србију и да одустану од куповине НИС. Наиме, изградњом гасовода кроз Србију и инвестицијама у НИС, Србија би постала регионална енергетска сила, дошло би до општег економског просперитета, што би омогућило да житељи наше домовине увиде да је бољи живот могућ и без чланства Србије у ЕУ, чиме би се бајка о обећаној земљи тужно завршила

Недавно појављивање Б. Тадића у медијима, како по одабраном тренутку, тако и по садржају имало је за циљ да умртви отпор и да анестезију колективном интелекту здравомислећих (а тиме и родољубивих) Срба. Интервју је дат након протеста због хапшења Караџића у покушају да мехурасто сапуничаста обећања о будућности Србије у ЕУ остану још да лебде у ваздуху, упркос хладним западним ветровима који прете да их распрсну, пошто Србија никаву вајду од овог изручења није видела.