Данас је њихова власт у питању а сутра и цела Србија. У памет се браћо Срби
данас се води пресудна битка за Србију. Као што рече нам један мањински интелектуалац у моменту
искрености: „сада се Србија
ломи, сада се одлучује судбина Србије у наредном периоду. Ако се сада не формира
европски оријентисана влада, за коју смо сви ми гласали, биће џаба све оно што је рађено против српског
национализма од 1991. Ако сада владу формирају проевропске снаге српски национализам
је коначно историјски побеђен, Србији је коначно сломљена кичма. И од тога се никада
више неће опоравити.“ Ко је паметан и ко жели да види истину и ово му је довољно,
а ко није и не жели да се суочи са реалношћу њему ни велики томови историјских књига
не би ништа рекли.
По мишљењу вашингтонских стратега најгора
ноћна мора за њихову неолибералну парадигму а и глобалну доминацију је комбинација хришћанског
персонализма, идеја социјалне правде те патриотског антиглобализма. Комбинација
балканског православља са латино антиглобалистичким левичарством чавезистичког
стила у савезу са ојачалом Русијом би могло да угрози грађевину глобалног
поретка далеко озбиљније но било која досадашња алтернатива (комунизам, исламизам,
конфучијанизам). Стога је комбиновање идеја видовданске Србије и латиноамеричке
левице – илити Карађорђа и Чеа је заправо најопаснији молотовлљев коктел бачен
на светски поредак који би могао упалити глобалну ослободилачку револуцију.
Све зависи од тога да ли ће Тадић, у случају да дође у прилику да формира владу, попустити пред притисцима и препустити Чеди Јовановићу премијерско место, а ако се то не би десило онда би Јовановић тражио за себе или министарство унутрашњих послова или министарство спољних послова што би довело до другачије поделе карата у влади. Наравно све зависи од тога колико ће гласова добити коалиција око ДС-а и ЛДП. Ако би којим случајем била потребна подршка СПС-а онда је мало вероватно да би они подржали Чеду Јовановића за место премијера јер је он био директно одговоран за незаконито испоручење Милошевића у Хаг.
У случају победе «жуте» антидржавне коалиције лажних «Европејаца и демократа» Србији се црно пише, јер њихове праве намере иза слаткоречивих фраза о «живљењу као сав нормалан свет» су: напуштање српске заједнице на Косову и самог Косова, односно толерисање сецесије; распродаја преостале српске привреде и земље, конфедерализација Србије са могућношћу одвајања Војводине, дужничко ропство грађана и коначно затирање српског идентитета и његова замена у виду «евроунијаћења». Политика «жутих европејаца» неминовно води у економску беду, политички хаос, као и вероватно медијско једноумље, прогоне неистомишљеника, дубоке политичке поделе и конфликте...
Postoje dva suprotna stereotipa o politički profilisanom NVO sektoru (što je samo "deo priče"), prvi je da su blagotvorni korektiv demokratskog društva, a drugi da predstavljaju "petu kolonu" u našoj zemlji. Prvi istrajno gaje oni koji se deklarišu kao "reformisti", a drugi "patriote". Oba pristupa nisu samo jednostrana već i neproduktivna, jer se i sa glorifikacijom i sa demonizacijom istih sputava objektivno sagledavanje ovog izuzetno bitnog fenomena u modernom društvu
Издање Соларис, Нови Сад, 2004. 401. стр. Превод Нина Ивановић
Роберт Ленгдон, професор религијске симбологије на Универзитету Харвард, држи предавање на Америчком универзитету у Паризу. Пола сата после поноћи добија хитан телефонски позив. Тражи га полицијски поручник Жером Коле. Неколико сати раније убијен је кустос Музеја Лувр Жак Сонијер. Ленгодн са Колеом одлази у Лувр на место злочина. Тамо долази и полициј
У случају победе «жуте» антидржавне коалиције лажних «Европејаца и демократа» Србији се црно пише, јер њихове праве намере иза слаткоречивих фраза о «живљењу као сав нормалан свет» су: напуштање српске заједнице на Косову и самог Косова, односно толерисање сецесије; распродаја преостале српске привреде и земље, конфедерализација Србије са могућношћу одвајања Војводине, дужничко ропство грађана и коначно затирање српског идентитета и његова замена у виду «евроунијаћења». Политика «жутих европејаца» неминовно води у економску беду, политички хаос, као и вероватно медијско једноумље, прогоне неистомишљеника, дубоке политичке поделе и конфликте...
