Sa monetarnog i finansijskog aspekta, investiranje u takve projekate iz nase zajednicke mase kapitala je moguce jer se te investicije vrednuju trzisnom cenom kapitala i u zatvorenom (van-inflacijskom) ciklusu, vracaju kao realno uvecana (radom sada nezaposlenog naroda) materijalna dobra u tu nasu zajednicku masu kapitala. Nama uopste ne treba strani kapital za realizaciju ovoga programa javnih projekata i zajednicke infrastrukture. Zasto da strani fiktivni kapital (stampanih novcanica bez podloge) ubira i iznosi profit od nas, kada se mi sami mozemo lako organizovati i sacuvati taj profit za nas same. Nas sadasnji, nezaposleni visak radne snage (zajedno sa svojim porodicama) ni pokoju cenu ne sme biti svedena na bezimenu, golu masu prosjaka na milosti stranih/domacih zelenasa. Svako od nas je proporcionalni vlasnik naseg zajednickog kapitala i svi mi imamo neotudjivo pravo i interes za njegovo ocuvanje i uvecanje. Nas osnovni problem je sto, umesto organizovanog naroda, mi imamo jedino organizovanu, korumpiranu, rezimsku kvazi-elitu koja interese naroda potpuno podredjuje svojim licnim, vazalskom interesima u novom globalnom poretku.

Још давне 1944, одмах по „ослобођењу“ Београда, Броз је пред постројеним народом и трупама на Бањици прокламовао да ће “Србима сломити кичму пршљен по пршљен”. Ево, већ трећа генерација његових заклетих следбеника са тог пута не скреће. Једино што сада они отворено постављају питање - да ли ову бескичмену, љигаву масу људства уопште више и треба звати Србима? Можда су и у праву. Како смемо дозволити да онолика маса, сила и решеност нашег народа из фебруара 2008. сада постану само беспомоћни таоци ништавне групице продатих политиканата? Дошло је крајње је време да се режимска квази-елита почне бојати овог народа више него својих спољних газда.

Vredi procitati satire Radoja Domanovica “Vodja” i “Kraljevic Marko po drugi put medju Srbima” da bi videli kako se vec vise od sto godina kod nas nista ne menja a po najmanje politicki izbori. Evo, sad prodje jos jedan rezimski izbor ciji rezultat jasno govori da pola nas jos uvek ne vidi koji su nas slepci do sada vodili – a onih drugih pola jos uvek se nada da ce nam odnekud banuti Marko na Sarcu da topuzom otera zulumcare i ispravi svu nepravdu. Nazalost, od Marka ni traga ni glasa, teski topuz nam ode na aukciju za staro gvozdje, a od Sarca nam osta samo magarac.

Кроз историју, глобална елита је толико пута сломила зубе и чељусти на Русији јер је увек преценила своје моци за толики и тако тврд орах. Зато се сада и врши ова силна мобилизација људства, војних потенцијала и активе какву свет још није видео и сигурно висе никада неће видети, с обзиром на нуклеарни фактор сукоба. Није случајно што се сада словенској и Источно-Европској ЕУ-НАТО руљи додељује улога фронталне топовске хране у том походу.

Него манимо се висе тапкања у мраку за овновима предводницима и лажним пророцима. Има у нашем народу и духа, и снаге, и памети, и пркоса да сами на своје ноге устанемо, организујемо се и почнемо свој духовни, културни, друштвени и економски преображај. Ама не бој’мо се силника овоземаљских јер “удар нађе искру у камену, без њега би у кам очајала.” Вала, до сада имамо и на претек искри наших да нам осветле пут, треба их само скупити заједно. Силан духовни аманет су предци наши нама оставили и кроз Светосавље га очували -- да никада не прихватимо и клањамо се посредницима између нас и Бога. Зато нема људи, сила и судова овоземаљских којих се ми бојимо, јер сваки од нас вага своја овоземаљска права и одговорности директно пред Богом.