Онда би, наиме, знао зашто је празно огледало испред њега, одакле потиче реч „отпадник“ и где завршавају дотични у људском и историјском смислу, зашто му молитве – ако их икада буде окушао – остају неуслишене, зашто му не прија вечера и зашто му у речнику недостаје прелепа реч „вера“...
Свим светосавским заточницима, свим часним људима у Црној Гори, од срца порука – браћо и сестре, држите се и борите се за своју историју и име, своје достојанство и част, за своју веру и идентитет... сетите се и песника: „Заборавни стомак свакодневно иште, заборавна глава туђем је буњиште...“
Народни назив тренутно владајуће коалиције у Србији је, из познатих разлога, „амбасадорска“ а још се оклева – у недостатку проверљивих информација – са народним називом оних, који су управо узаптили првог и последњег слободно изабраног председника Републике Српске, др Радована Караџића – беху ли то заптије или аскери? Стога молим одговорне политичаре у Београду за следећа појашњења: Да ли они сматрају да су међународно-правне обавезе Србије према Хашком трибуналу директно или обрнуто пропорционалне ослобађајућим пресудама истог у односу на крвника Срба источне Босне, Насера Орића, и на крвника Срба Косова и Метохије, Рамуша Харадинаја?
Zahvaljujem se - sa jednim delimičnim ograđivanjem - na časti ovog poziva da odrzim jedan kratak govor pred ovim, u ime Isusa Hrista sazvanom skupu. Ovo ograđivanje se odnosi samo i jedino na činjenicu, da je uvek izuzetno teško kada se ljudski jezikodvaži da govori o Svetosti. Jer - Kosovo i Metohija jeste srpska Sveta zemljai, istovremeno, živi spomenik citavog hrišćanstva. Stoga ćemoja ponudaza sledstvenudiskusiju sadržati ne samopolitičke i istorijske već i hrišćansko-etičke a time i teološke aspekte. Razlog je isto toliko jednostavan koliko i neizbežan - “aktuelna” situacija, koja je naslovnomtemom determinisana,je, istorijski-razvojno posmatrano, u suštini jedno diahrono stanje. To je jedna trajuća sadasnjost, koja u sebiobjedinjuje kako prošlost tako i budućnost.. Jer preko 1 600, delimično jedan milenium starih sakralnih spomenika srpske pobožnosti, ne mogu jednostavno da se odlože u pregradujedne „večernje revije aktuelnih želja“.
Има ли некога, ко не види да је НАТО-империја, у међувремену, сложна око питања српских “интеграција” – обогаљена и ослабљена Србија је у овом тренутку добродошла само као колонија или као резерват? Стога питамо све политичке странке у Cрбији: Зашто се ове чињенице не обзнањују народу?
Kao prvo, molim da razmislite o usvajanju i primeni u sopstvenom radu ovog Terminis technicus-a, Srbocid, koji ja uporno uvodim u istraživanje genocida (prevashodno u nemačkom govornom području, gde živim i primarno objavljujem), jer sam duboko ubeđen da će taj specifični i legitimni naziv doprineti jednog dana u istoj meri kao na pr. Šoa (Holokaust) boljem raspoznavanju i prepoznavanju ovog specifičnog genocida. Jer pored zajedničkih osobina svih genocida, koji pripadaju opštoj fenomenologiji ovog stravičnog zločina, Srbocid poseduje i svoje sopstvene odlike i, kao što smo videli, još uvek se masivno osporava i omalovažava. Pre nego što Vam uputim drugi apel, želim da ukratko podsetim na izvesne značajne paralele između Srbocida i Jermenocida
Srbi dolaze u VI. i VII. veku sa ostalim Slovenima na Balkan i potiskuju malobrojno starosedelačko, najvećim delom romanizovano stanovništvo, po jednoj nedokazanoj tezi, ilirskog porekla (Vlasi i Arbanasi) Još u rimsko vreme pominje Ptolomej pleme Albana između Skadra, Prizrena, Ohrida i Valone...Srbi zauzimaju vizantijsku državnu teritoriju i stvaraju svoju sopstvenu državnost. Arbanasi "...od starina nisu nikada bili stvorili jedinstvenu, veliku, nacionalnu državu
Samo mi sami odlučujemo da li ćemo dozvoliti da nas ophrva zlo, da li ćemo se samoubilački odreći svoje vere, svojih korena i svog svetosavskog blaga. Još jednom - mi smo taj narod i zadužbina Svetoga i samo od nas zavisi da li ćemo biti sposobni da se složimo i obožimo, da oteramo mrak iz srca i zlo sa praga, da li ćemo smoći snage da postanemo i ostanemo dostojni Svetosavlja svoje istorije. Odlučimo se, dakle, za Bezvremeno i za od nas starije i mlađe življenje po zakonima duha večnosti, po amanetu i nasleđu Svetog Save
Онда би, наиме, знао зашто је празно огледало испред њега, одакле потиче реч „отпадник“ и где завршавају дотични у људском и историјском смислу, зашто му молитве – ако их икада буде окушао – остају неуслишене, зашто му не прија вечера и зашто му у речнику недостаје прелепа реч „вера“...
Има ли некога, ко не види да је НАТО-империја, у међувремену, сложна око питања српских “интеграција” – обогаљена и ослабљена Србија је у овом тренутку добродошла само као колонија или као резерват? Стога питамо све политичке странке у Cрбији: Зашто се ове чињенице не обзнањују народу?
