Да ли то значи да би ЕУ да «крионизује» проблем? Пре је потреба да се изнесе духовит немогућ предлог који је налик компромису. Ни ми не треба да журимо, нити да се конфронтирамо с ЕУ око Косова. С Русијом смо очували добре односе и све су прилике да ће Руси постати велики инвеститор овде у будућности, инвеститор који за собом доводи инфраструктуру и енергенте, а не групе шпекуланата. Наш народ још није презадужен приватним кредитима као хрватски, иако све чинимо да ту разлику смањимо. Шта има САД да боље понуди Србији осим отимачине Космета или укидања прописа Дејтонског споразума, којег су сами они креирали? Можда запослење у «Бондстилу» ?
У наше време, сведоци смо значајне, и тек на махове веома отворене
дебате о неколико богословних ставки, које никад нису толико биле битне
старима, као што су то данас у времену постмодерне секуларизације света
и човека. Током два миленијума хришћанства, ових питања се наша
заједница дотицала ретко и сразмерно њиховом значају, бавила се тиме
одмерено. Међутим, у задње две деценије се на дебате троши и оно мало
енергије малобројних образованих верника. Изашло се из домена културне
и аргументоване расправе па су почеле да се изричу најгоре увреде и
дисквалификације, па чак и претње „искључењем“ или „самоискључењем“
(додуше за сада само од стране маргиналних лаичких група према
„таргетираним“ владикама). Неки радикалнији кругови „благочестивих“ су
почели да олако оптужују владике за непоштовање православља, па чак и
за издају истог.прочитај још...
Како се избори ближе, имали смо прилику да видимо најпре кампању пуну
чудних и бизарних призора. То што бирача треба засенити и раздражити да
би се определио, указује на крах идеологија и резигниран однос бирача
према странкама.прочитај још...
Временом су припадници домаћег политичког Кемпа стекли свест о потреби
јединствене политичке акције. Потпуна „кооперативност“ није једини
захтев који неки политички центри на западу траже. Наиме, кад се
фракција Чедомира Јовановића одвојила од ДС, почела је делатност као
невладина организација. Међутим, после отвореног захтева Соње Лихт 8,
они су се трансформисали у политичку организацију. Тако је формирана
ЛДП с Чедом Јовановићем који је у кругу својих малобројнијих
присталица, харизматик.прочитај још...
Његова спаситељска улога претворила се у улогу жртве у опште познатом косовском миту, да би васкрсењем српске државе из `небеског царства` Лазар управо постао прогонитељ домаће `невере`...Супротност смера драматике Милошевића и Лазара види се топографски, с места где су почели (Газиместан). Лазар је онамо одиграо улогу жртве, Милошевић почео са арогантним и бахатим односом према неистомишљеницима и оним који му се нису покоравали. Од домаће јавности до Хашког тужилаштва, ово је опште мишљење оних који се осећају или су били прогоњени (3). Обојица су претходно извршила националну "мобилизацију"(4) у сценографији националне пропастипрочитај још...
DUŠKO KOVAČEV ISTORIJAT DUKLJANIZACIJE CRNE GORE Crnogorski
separatizam vodi poreklo s početka XX veka. Prvi dodiri kraljevske
srpske i crnogorske vojske pokazali su surevnjivost crnogorskih oficira
prema srpskima (Memoari Sima Popovića). Crnogorski separatisti izvlače
svoje korene iz netrpeljivosti između vladarskih dinastija Srbije i
Crne gore u kojima niko nije osporavao da su obe srpske države.
Neslavnu kapitulaciju crnogorskog političkog vrha pred Austro-ugarskom
je bivši ministar kralja Nikole I, Sekula Drljević, kasnije
predstavljao kao bezočno srbijansko žrtvovanje slabijeg partnera u
ratu. Danas se u crnogorskoj optici oslobođenje iz 1918 vidi sasvim u
kroatocentričnom svetlu kao "okupacija od strane srbijanskih trupa".
Posle propasti ustanka bivših oficira crnogorske vojske, pristalica
svrgnutog kralja Nikole, 1919, formuliše se postepeno ne samo
dinastička već političku platformu separatizma.прочитај још...
