Дакле, да закључим: Србија што пре треба да подржи одлуку Руске думе и међу првима призна новоформиране државе на Кавказу и тиме јасно покаже да прихвата нову геополитичку реалност. Та реалност ни на који начин неће негативно утицати на позицију Србије у односу на Косово и Метохију, напротив. На тај начин се само констатује сурова чињеница да је дотадашња тачка ослонца Србије, међународно право, заправо мртво. И уместо што ћемо жалити покојно међународно право, морамо се припремити и брзо прилагодити новим изазовма и новим правилима игре. Док се не конституише неко ново међународно право на неким новим међународним принципима треба се ослонити на принцип међународне правде чији је највећи заштитник и промотер на светском плану управо - Русија.
Много је фронтова које су наши (сада већ епски западни (не)пријатељи) отворили у исто време против српског народа са циљем да му задају последњи ударац и заувек искорене „непослушни српски вирус“ на Балкану. Нисмо песимисти ако кажемо да као народ и држава одавно нисмо били у тежој ситуацији и ближи потпуном националном слому као данас. Поред легализације отимачине Косова и Метохије, хапшења Радована Караџића (симбола слободне Републике Српске), новог отварања „Војвођанског питања“, режимског медијског мрака, ту си и многе друге не мање значајне окупационе активности које са поменутим иду у „пакету“. Између осталих ту спада и највновија „сарадња“ наших безбедносних структура са нато пактом у циљу „размене информација“(читај: одавања информација нато-у) итд. Сличних примера јасних доказа, да ми више не живимо у слободној држави већ у окупационој зони, има безброј те их овом приликом нећемо појединачно набрајати.
Међутим, у овом контексту се поставља и једно питање: Како је могуће да je руководство СПС-а прешло преко свега горе поменутоги у једној класичнојтрговачкој нагодби по други пут убило свога председника иизвршило политички „салто мортале“ ушавши у сада већ потпуно извесну владу са демократском странком? Да не говоримо да није било никаквог извињења ни са једне ни са друге стране за догађаје из прошлости. Нити се СПС дистанцирао од Милошевићеве политике деведесетих, нити се ДС дистанцирао од политике ДОС-а после петог октобра. Дакле, нити су се челници ДС извинили нпр. за испоручивање Милошевића Хагу, нити се СПС извинио демократама нпр. за изборну крађу 1996/97 када су људи три месеца по зими демонстрирали против прекрајања изборне воље грађана? И каква је то онда влада ако нема зрнце искрености по питању наслеђене прошлости? На којим основама за „светлу“ будућност је та влада онда заснована? На којим принципима? На којој идеологији? На ком програму? Одговор је кратак и јасан. Једини аутентични програм који спаја будућу владу јесте воља за моћ, односно гола власт. Све остало ће „бармени“ из Брисела заједно са домаћим „конобарима“ лако измешати у жуто црвени коктел са мирисом Палме и укусом старог пензионерског вина, а уз звуке Бетовена и Шопена...
По свом тоталитарном карактеру та цела прича неодољиво подсећа на време када се српском народу наметала прича о комунистичком „рају“ и радничком бољем животу. Тих година смо имали прилику да гледамо комунистичке комесаре који су нас редовно обавештавали и убеђивали које услове још треба да извршимо да бисмо ушли у то обећано „бескласно друштво“. Данас, уместо комунистичких, ми свакодневно гледамо бриселске комесаре са својим „хуманим“ условима на челу са Хавијером Соланом, Оли Реном итд. Они нам нуде онај чувени лицемерни ледено-пластични осмејак и своје „спасоносне услове“ чије смо „благотворно“ дејство много пута имали прилике да осетимо на својој кожи у последњих петнаест година. Tакође, данас уместо некадашњих комунистичких жбирова имамо њихове невладине жбирове. И слично као што ни комунистички рај тада „није имао алтернативу“, тако ни данас овај евроунијатски, солановско-ахтисаријевско- делпонтеовски рај „нема алтернативу“.
Али ретки су цивилизацијски тренуци (и карактеристични су само за најтоталитарније режиме) у којима је неправда проглашена за правду. Ово је такво време. Зато је данас и у самој Србији тако „страшно“ разумљивим језиком рећи: „ЕУ отима Србији Косово и Метохију!“ А када се таква истина у дванаестом часу коначно и институционално каже иста та ЕУ чудом се чуди што се неки Срби понашају тако некултурно, анахроно и агресивно и држе се међународног права ко пијан плота (а то нам је тако Титовски познато).
...«Гувернер Калифорније Арнолд Шварценегер забранио је употребу речи “мама”, “тата”, “муж” и “жена” у калифорнијским школама, преноси WorldNetDaily. У групи нових прописа везаних за образовни систем, Шварценегер је потписао и дозволу школским дечацима да иду у женске тоалете, као и обрнуто. Новим правилима је, између осталог, забрањено било какво “негативно карактерисање” хомосексуалаца, бисексуалаца и других “алтернативних начина живота”. Из школског програма биће избачени сви текстови који брак карактеришу као институцију између мушкарца и жене”, или пол детета “ограничавају” само на мушки и женски. Нови образовни текстови укључиваће историјске фигуре транссексуалних, бисексуалних или хомосексуалних опредељења, а у предмет сексуално образовање биће укључен и детаљан опис промене пола. Новим правилима у Калифорнији биће укинуто државно финансирање било каквог програма који не подржава сексуалну различитост, што укључује хуманитарне организације при Цркви.
Правни факултет, 24. април 2007. године анализи новијих историјских и актуелних геополитичких, економских и духовних прилика и односа између Србије и Русије може се јасно и недвосмислено уочити да ту доминира принцип тзв. „спојених судова“. Кад је Русија била јака и моћна, и Србија је била. Кад је Русија била слаба
„Naš cilj je totalna informaciona budnost... nama je potrebno više nego da budemo sigurni da različite baze podataka medjusobno komuniciraju, nama je potreban način da iscedimo informaciju koja nam je značajna iz svih onih ujedinjenih baza, ali da osiguramo da privatna informacija svakog gradjanina bude zaštićena“...“Obaveštajno prikupljanje mora obuhvatiti hiljade ljudi čije kretanje i identitet obično ne znamo. To je analogno traženju podmornice u okeanu šumova – mi moramo naći teroriste u svetu različitih šumova, da razumemo šta planiraju, razvijaju, i da pripremimo unapred sve opcije za sprečavanje njihovog napada“.