Нарочита пажња треба да буде посвећена органима извршне власти и војсци, као стубовима одбране права, слободе и државног интегритета. Политичка платформа иоле озбиљнијег претендента на народно поверење у управљању државом Србијом, мора да има укључена ова два политичка елемента. Слободна, модерна и јака држава Србија, која као таква постаје равноправни и поштовани партнер у међународној заједници, може да буде остварена једино комбинацијом друштвених и економских реформи обједињених идејама светосавља које су уткане у културу баштину дуготрајне државне историје.
Pravljenjem presedana po pitanju uskraćivanja
suvereniteta Republike Srbije nad delom njene teritorije, protivno svoj do sada
poznatoj pravnoj praksi uređivanja međudržavnih odnosa, demonstrirani su
strategija i princip moći novca primenjeni od strane SAD i i vodećih država
članica EU. Na eventualnoj promeni takvog kursa a time i svetskog istorijskog
toka, ukoliko je to uopšte logički i praktično sada (više) moguće, vrlo malo
može da bude urađeno sa do sada poznatim metodama i sredstvima političke
delovanja.
На овај начин желело се да идеализована
ситуација институције кредита добије реално светло пословног односа и
да тиме илузија оних који од подизања кредита живе буде одбачена. На
тај начин оно што је стварно у позадини кредита оваплоћено је у штапу,
парчету канапа и шаргарепи. После председничких избора Србији је остало
још само да у пракси, то јест на својој кожи, провери већ добро познату
метафору о кредиту као омчи око врата. Тако ћемо уместо обећане
финансијске Дембелије у време доласка великих кредитних транши на
наплату имати тешку дужничку кризу. Но то очигледно неће бити проблем
за оне који су победили на страху од “повратка у деведесете”, то ће
бити наш проблем.
Одлуком на последњим председничким изборима Србија није показала само свој став према Косову и Метохији, који су већ давно били запуштени на њеном политичком дневном реду. Пре свега Србија је тиме одлучила да падне у загрљај неолиберализма и покорно прихвати западне диктате. Иако је победа била тесна и извојевана уз помоћ мањина и прљаве кампање изазивања апокалиптичног страха од радикалске победе, она ипак показује да је Србија у председничким изборима у ствари рекла “да” евроинтеграцијама, глобализацији и светском корпоративном духу. На тај начин чини нам се да је изгубио њен национални дух, да је изгубила српска традиција и национални интерес, а истински хуманизам је задобио још један тешки ударац. То је самим тим још један пораз и за човека као појединца и за народ као целину вишег реда.прочитај још...
У неукомом посезању за целином и суштином овоземаљског живота, што је спас душе човекове кроз сам живот вечни, наговештен у жртви Исуса Христа којом смо позвани на искупљење грехова наших кроз веру у Бога и љубав према ближњима, поједини позвани да уче, лако падају у замку властољубља понуђену им кроз искушење. Са друге стране они који би требало да следе своју јерархију показују непослушност и самовољу. На жалост, има и таквих који иду још даље и падају још више. Те зато, уместо да проповедају Јеванђеље Христову, како то православље учи, они „проповедају политику“.
Дакле, питање данас за Србију није “са Западом или,
против њега”, него питање избора између права и слободе, насупрот уцени, диктату
и колективном кажњавању. Одговор на то питање могу да дају једино њени гласачи у
другом кругу председничких избора 3. фебруара.прочитај још...
на пример семе бољака. Зрно без клице још је добро као храна за птице. Клица без зрна тешко да било чему може да послужи. Само здрава клица даје прилику зрну да донесе нови плод и да се умножи. Зрно без клице је као глава без очију. Са државама је слично. Оно што су клица и зрно за плод то су власт и народ за државну творевину. Власт отуђена од народа може да буде само самој себи довољна. Држави са таквом влашћу не пише се добро на дуже стазе. Народ који не прати државне прилике и послове, није у њима животно укључен, постаје лак плен свакој врсти манипулатора.прочитај још...
Ovih dana se bitka oko Kosova i Metohije veoma intenzivirala. Vodi se na mnogim frontovima uz primenu različitih oblika “borbe”. Na žalost veliki deo naše političke i ekonomske elite nije ni svestan svih tih “frontova”. Ako izuzmemo nasilje koje je u provinciji, takoreći svakodnevna pojava, sa žrtvama isključivo nealbanske narodnosti, za sada nema oružane borbe. Ako je išta dobro u ovoj situaciji onda je to.прочитај још...
Постоји један начелни проблем са информисањем путем штампе. Од новинара који располажу информацијом, до потрошача једне информације то јест јавности, дугачак је пут. На том путу појавио се проблем, а то је како пронаћи пут до читалаштва. Са овим проблемом тешко се излази на крај. Да би боље разумели ову проблематику морамо се упитати шта је основна сврха информације? Да ли она треба да учврсти једно постојеће мишљење или треба да постојеће сазнање стави на проверу суочавајући га са супротним ставовима?прочитај још...
Прва од неопходних, али не и довољних претпоставки сваког трајања, било живог организма, било опредмећене ствари, или духовне творевина, јесте чин стварања. У сваком стварању присутно је наслеђе. Кад се говори о опстанку не мисли се искључиво на обезбеђивање трајања постојећег, него и на очување присутног наслеђа. Дакле, очувањем наслеђа обезбеђују се услови за опстајање.прочитај још...
