Да ли можете да замислите Београђанку у пламену? Да ли можете да замислите грозоморне сцене после експлозије бомбе у аутобусу ГСП-а?

Ако можете да замислите наше војнике у оквиру НАТО контингента у Авганистану или као америчке савезнике у Ираку – требало би да се потрудите да себи представите и наведене нежељене сцене! Глобални тероризам је, како је то јасно и језгровито написао Масимо Фини, „предвидљива последица једног глобалистичког и мондијалистичког кретања чија је основна тенденција та да се створи једна једина светска држава, једна једина светска влада, једна једина светска полиција, једно једино светско тржиште и један једини тип индивидуе: Велики Потрошач.“

Сада смо поново у прилици да нешто променимо. Да се изнова, по ко зна који пут, понадамо – да ће и нас „сунце огрејати“, да ће и код нас започети процеси који се називају реформским (ма колико та реч била због злоупотреба излизана и често омражена). Да ли ће тако и бити – не знам, али пошто увек настојим да гледам ведро на ствари – то очекујем! Међутим, поуздано знам да ће ово бити прилика да се уз опробано неспособне или невољне „реформаторе“, отарасимо и „Тамерланових реформатора“. Оних који су, као Сагит из средњоазијске приче – „убачени“ да ову земљу што више ослабе, да је у што већој мери доведу у зависан положај. Који су добили задатак да спроводе „паклене реформе“ и тако од наше Србије направили малу, килаву, марионетску државу. Србија се налази пред избором да ли ће и даље наставити путем лажних и штетних реформи које нас ослабљују и пљачкају или ће се тргнути и кренути у правцу правих и стваралачких реформи које би јачале и богатило наше друштво.

Ото Кусинен је на почетку своје каријере био искрени идеалиста и желео је добробит свом народу. Наши стари „Кусинени“ можда нису уопште ни размишљали о добробити народа, али су бар углавном били искрени титоисти. У нешто су веровали! Иако су од те вере имали и корист, као што је и данас имају. „Кусинени“ другог покољења, такође су искрено убеђени да су Срби „зли“. Мада су и они схватили да на основу таквог убеђења може фино и да се профитира. С друге стране, већина тзв. србомрзаца ни у шта не верује! Они су чисто „професионални“ борци против свог народа. Борили би се и за његове интересе, само да је то неко то могао да плати. Стога су морални кепеци чак и у поређењу са идеалистом – прождирачем свог народа, Отом Кусиненом. Стога су гори и од наших искрених следбеника србождерског култа, и када свом народу не наносе већу штету од њих!

Тако, 37% анкетираних сматра да је утицај Русије на глобална дешавања – позитиван, док 35% мисли да је – негативан! У року од само годину дана, чак за трећину се повећао број оних који позитивно оцењују улогу Руске Федерације! Што се САД тиче, оне су приближно на истом: 47% испитаника сматра да је та земља светски „негативац“, док је позитивно оцењује 35% упитаних особа. До највећег скока „популарности“ Русије дошло је у афричким и арапским земљама! Претпоставља се да су они народи који су фрустрирани тзв. Новим светским поретком – како политичким тако и економским, обрадовани успоном Русије и испољавањем њене моћи на глобалном нивоу.

Зато, мало је рећи да су предводници и духовни очеви ЛДП-а само антисрпски настројени. Они су и дубоко аниндивидуално и анилиберално опредељени, а њихови ударци су усмерени посебно према свему ономе што је битно за очување националног идентитета, како би кад они (недајбоже) постану власт, као у време када је међу кормиларима била њихова Латинка, без икаквих препрека могли да индоктринирају поданике и њима управљају као да се ради о луткарском позоришту. У томе вероватно имају и искрено одобравање и свесрдну подршку оних страних центара моћи којима је циљ да се дефинитивно покори наш, како им се чини, непокоран народ и да му се једном засвагда „испере мозак“ како би постао лојално „топовско месо“ за неке нове походе, у региону Средњег Истока или где већ затреба.

Недавно се на киосцима појавио „Историјски атлас света“ за школе и кућу, београдског издавачког предузећа Монде Неуф. Такав начин приближавања историје ученицима, и одраслима који су већ помало заборавили „градиво“, био би за сваку похвалу да атлас не врви од грешака, и да кроз њега не провејава дух једностраности и прекрајања прошлости.