18.01.2008.
Ових дана у руском недељнику „Литературнаја газета“ је објављен интервју са руководиоцем Центра за проучавање савремене балканске кризе у оквиру Института руске академије наука за славистику, доктором историјских наука Јеленом Гусковом
У интервјуу је највише пажње посвећено косовском чвору и томе како га данас покушавају да пресеку учесници тзв. преговора о статусу Косова и Метохије. Препоручујемо вашој пажњи фрагменте ове публикације.
„Дакле, преговарачки процес о Косову и Метохији који је завршен још прошле године није донео никаква изненађења. Истина, осим става Русије који је, треба то нагласити, био неочекиван за Запад и који је успорио овај процес. Требало је, наиме, да се Космет преко СБ УН призна независним још у децембру 2006. “– подсећа Јелена Гускова. – Али одлучан и принципијелан став Русије успорио је овај процес. Штавише, и Запад, и Албанци нашли су се у веома незгодном положају. Осетивши снажну подршку Русије, Срби су све чешће и чешће почели да подсећају на међународно право и не желе да се повлаче са својих позиција. Уједно, Албанци не само говоре о својој независности, већ и чине извесне кораке. Изашла је из илегале Албанска национална армија која је требало да се разоружа још 1999 – 2000. године. Припадници ове армије виђени су и на путевима Македоније. Они већ покушавају да контролишу један део најважнијих саобраћајница, посебно граничне прелазе. На тај начин изазивају не само напетост, већ и застрашују мировне снаге и припаднике НАТО-а који се тамо налазе – како се не би усудили да интервенишу уколико Албанци почну оружану борбу за независност“.
„Треба рећи“ – подвлачи Јелена Гускова – „да се Европа као целина и припадници НАТО-а стварно веома боје Албанаца. Сваки пуцањ, свака паљевина било којег објекта тумаче као опасност по властиту безбедност. Али уместо кажњавања Албанаца, стално им чине уступке.
Па ипак, гђ-а Гускова сматра да не треба очекивати једнострано проглашење независности Космета. До тога неће доћи без пристанка Европе и САД. Сада се Вашингтон налази пред тешким задатком да се договори са већином европских земаља да га подрже. Током прошле године на Русију је такође вршен известан притисак, чак је покушавано да се са њом цењка поводом Космета. Али Русија није попустила сматрајући да преговаачки процес треба наставити.
Ако данашњи преговори, рецимо, нису баш успешни („а ја се не слажем са тврдњама да су зашли у чорсокак“ – нагласила је Јелена Гускова), то не значи да су лоше вођени или лоше организовани. Ствар је у томе што је од почетка било јасно: Албанцима су унапред улили наду да ће добити независност. Зато нису имали стимуланс за вођење конструктивног разговора.
„Да још једном укратко формулишемо: став Русије је следећи: Космет треба да постане не још један посебан случај на постјугословенском простору, већ универзални принцип међународног права“ – рекла је руководилац Центра за проучавање савремене балчканске кризе, Јелена Гускова ,у интервјуу за лист „Литературнаја газета“. „Важно је да свет изради универзални приступ таквим питањима јер је реч не само о Балкану, не само о пост-совјетском простору, већ и о Европи. Исти проблеми по-стоје и у Енглеској и у Шпанији и у другим земљама. Ако се овакви универзални принципи израде, онда ће свака територија која тежи отцепљењу од мултинационалне или мултиконфесионалне државе знати: ако је од, на пример, 10 ових принципа, односно услова, испунила само 2, онда не може да претендује на независност док не испуни све остале. У овом случају Космет не би могао да претендује на независност, барем зато што примењује у ту сврху тероризам против којег се читав свет бори и геноцид ради стварања територије чисте од не-Албанаца. све до уништења других народа и ликвидације свих споменика хреишћанске културе. Уз то, чисто сумњам да је косовска привреда спремна за самосталан и позитиван развој“ – приметила је гђ-а Гускова.
„Али ова независност се не ограничава на Албанце или Србе. Реч је о слабљењу већег словенског православног ентитета на дотичној територији. Фактички, целокупна политика Европе и Америке на тлу бивше Југославије имала је и има антисрпску димензију. Мноштво чињеница потврђује то. А од сада ће следити други кораци који ће имати и антируски карактер. Јер, ни Европи, ни САД није од користи да дају независност територијама као шрто су Придњестровље, Јужна Осетија, Абхазија и Нагорни Карабах јер гравитирају Русији. Зато ће Запад подржавати све што слаби Русију и порицати све што је јача. Управо зато су САД против универзалности косовског случаја“.
СП: Значи ли независност Космета могућност за давање независности Републици Српској? Доктор историјских на-ука Јелена Гускова сматра да је такав развој догађаја мало вероватан. „Прво, зато што је БиХ, сходно свом Уставу који садржи Прилог бр. 4 уз Дејтонски мировни споразум, створена као јединствена држава, али има структуру конфедерације. А друго, БиХ ипак није самостална држава, нити, чак, протекторат, већ је, пре, окупирана територија под међународном контролом“ – сматра гђ-а Гускова. „Зато сваки корак у страну изазива веома озбиљно негативно реаговање код високог комесара међународне заједнице који се понаша као спахија за време кметства. Овде се смењују чак и легитимно избрани председника ентитета и непожељни посланици, затварају непожељни медији и намеће метода гласања прихватљива за овог спахију. Тако да не мислим да овде може доћи до практичких корака у правцу отцепљења Републике Српске иако је варијанта проглашења независности РС могућа“ – наставила је Јелена Гускова. „Управо зато стално говорим да ће проглашење независности Космета осчтно искомпликовати ситуацију на Балкану“.
Какав је, по мишљењу гђ-е Гускове, пут ка решењу косовског проблема?
„Пре свега“ – сматра она – „треба блокирати процес давања независности покрајини и наставити преговарачки процес који може да траје и 10 и 15, и 20 година, док се не пронађу варијанте које би одговарале свим странама. По мени, треба ипак говорити о широкој аутономији“ – каже балканиста. „Али све то је могуће само ако САД и Европа зажеле да реше овај проблем. Јер, данас се види да не желе да га реше“.
„У покрајини се налази већа војна база САД Бондстил и Американци ни најмање нису заинтересовани да ова територија има неку везу са Београдом“ – објашњава гђ-а Гускова своје гледиште. „Важно им је да их нико не контролише и да слободно располажу дотичном територијом. Друга је ствар што нису свесни да с временом њихова присутност може да се не свиди Албанцима. Онда ће се сами Американци наћи на нишану албанских екстремиста, као што је случај у Ираку и Авганистану.
Па ипак, управо Европа треба да размисли о свему томе“ – још једном је подвукла гђ-а Гускова. „Американци се овако држе само yато што имају подршку на старом континенту. Зато би, вероватно, требало да Европљани за-траже повлачење америчке базе са Косова“.
„Дакле, рекло би се да је шема једноставна: у неку покрајину долазе припадници друге народности и када њихов квантитет може да се, мирна срца проглашавају независност, па се појављује нови државни ентитет. Да није једног али. Наиме: квантитет се никада неће преточити у квалитет беy одређених историјских услова“ – каже гдја Гускова. – Осим тога, потребна је извесна подршка. Да су се данас Срби у Хрватској или БиХ машили оружја и, као и Албанци, затражили своја права и независност, нико не би обратио пажњу на то. Јер, подржава се одређен народ, иако је, разуме се, већина овог или оног становништва на одређеној територији проблем за мултинационалне и мултиконфесионалне државе. И од тога како ће се овај проблем решавати унутар земље зависи безбедност других земаља и Европе као целине.
18.01.2008.
Глас Русије
