ТРАГ У ВРЕМЕНУ ИЗ ЦРНОГ ШЕШИРА

PERSONA NON GRATA: АМБАСАДАОР САД У БЕОГРАДУ КАМЕРОН МОНТЕР

Пише Комнен Коља Сератлић

“Истину треба стално понављати, Јер заблуде непрестано расту”

Гете

“Неодговорна реторика (о томе шта ће одлучити грађани на изборима, а не амерички амбасадор) неких јавних личности може само успорити прилив страних инвестиција, а то ће највише осјетити грађани и тржиште” рекао је амерички амбасадор, обилазећи индрустијску зону у Пећинцима. Додао је да насиље на Космету треба спријечити по сваку цијену (а посебно убијањем из снајпера српских полицајаца и дјеце, прим. КС) јер ће оно донијети само несагледиву штету српском (а америчком) народу. “Свако (сем Американаца) ко настави са провокацијама и насиљем према УНМИК-у и Кфору прави велику грешку”. Тај амабасадор давао је ових дана јос жешће изјаве.

Знао сам да се људи брзо троше исто као и роба. Такође, знам да у овим лудим временима, када су се све ријеке свијета преврнуле и на површину изашао муљ, шљам мизерије, нема мјеста за нормалан разговор или дијалог, за морални приступ неком проблему, проблемима, јер смо сви постали инструмент. Ипак сам мислио да морал дипломата мора бити на једном другом и другачијем нивоу. Независно од тога да ли је неки дипломата васпитан, да ли је моралан, да ли је едукован, да ли зна језике, мора се у земљи пријема понашати према Бечким конвенцијама, свим другим међународним конвенцијама, споразумима, уговорима, те према билатералним нормативним актима. По томе се у ствари и дијеле дипломати, на лоше и добре, на професионалце и аматере. Гдје би и у које дипломате већ годинама требало смјестити америчке, енглеске, француске, њемачке, а у овим временима отимања Космета и неке друге амбасадора у Србији, није питање вец чуђење. У старој Грчкој су паметним сматрали оне који су умјели да се запитају, зачуде.

Још у временима када је Ахтисари носио по Европи онај контаминирани пакет о Космету, а посебно када га је донио у Београд, писао сам и упозоравао на понашање страних дипломата, не само у вези са Косметом већ и у вријеме предизборних кампања због непримјерених изјава и отвореног агитовања за своје сараднике и резиденте, посебно за самосталност Космета или за поједине партије, упозоривши да би требало примијенити Бечке конвенције и прогласти их непожељним особама. Тада су о тој теми говорили и неки наши вајни стручњаци Лазић, Висковић, Драшковић, Свилановић и др најамници, амортизујући њихове изјаве, односно да су малтене нормалне, да то нису ставови њихових влада, већ лични (а ни лични ставови се не могу износити када се директно напада Устав једне земље, односно цијепа та земља) да је то у духу дипломатског понашања, а чак су се и “надмудривали” великим мислима и буквално шегачили у листовима на тему: “Ко је јачи амбасадор у Србији”. Треба подсјетити да је ескалација у понашању садашњег америчког амбасадора, као и др. страних дипломата у ствари наставак понашања ранијх амбасадора ВБ, САД, Њемачке, Француске, посебно Монтгомерија и Полта, који су де фацто гувернери Србије. Познато је да је у част одласка Монтгомерија, тадашњи министар војни, а сада Предсједник ове унесрећене Србије заједно са њим уништио неколико стотина скупоцених ракета “Стрела” под мотивацијом “да их се не докопају терористи” . То је била иронија, с обзиром на то да је Монтгомери био шеф терористичких група у Србији и да их је директно финансирао.

Послије доношења Ахтисаријевог контаминираног пакета, амбасадори су се потпуно отргли и заборавили која им је улога у земљи пријема. И умјесто да испуњавају један од основних задатака у Амбасади да уче млађе дипломате како би требало да се понашају у земљи пријема, јер је свака земља осјетљива када се страни дипломата са потцјењивањем изражава о њеној политици, историји, култури, образовању, општем стању у земљи, личностима и др. Тако су (господо функционери који владате Србијом, већ сте заборавили) Амер Полт (Пол Пот) и Француз Перне на Правном факултету затражили (читај наредили) да се из студентских уџбеника уклоне текстови о злочинима НАТО пакта над цивилним становништвом за вријеме “Милосрдног анђела”. Овај поступак је у односима суверених држава незамислив и спада у најтежа огрешења дипломатских слубеника. То спада у директно неуважавање суверенитета Србије, међународног угледа једне чланице ОУН, а посебно аутономије факултета. Влада се оглушила и на захтјев студената да државни органи предузму одговарајуће мјере.

Министарство спољних послова је било дужно да упути ноте и прогласи те амбасадоре непожељним особама и да у року од 48 сата напусте земљу. Молили смо и упозоравили МСИП, Владу, да то ураде, али тамо су били глуви и нијеми. Зашто то не ураде сада, односно да испоштују Бечку дипломатску конвенцију (чл. 36-41 ) и да Тадић, Коштуница и piccolo diplomatico стисну петљу и пошаљу слиједећу ноту:

“Министарство спољних послова Републике Србије изражава своје поштовање Амбасади Сједињених Америчких Држава у Београду и има част да саопшти да је Влада Републике Србије са великим жаљењем донела одлуку да изванредног и опуномоћеног амбасадора Сједињених Америчких Држава у Србији господина Камерона Ментера прогласи persona non grata. Господин амбасадор Камерон Ментер дужан је да у року од четрдесетосам сати напусти територију Републике Србије.

Жалимо што морамо применити одредбе Бечке дипломатске конвенције, посебно члан 41, који стриктно забрањује дипломати да се меша у унутрашње ствари земље пријема, да мора да поштује њене законе и прописе, те да просторије Мисије не смије употребљавати за циљеве који нису у складу са функцијама Мисије… Изјавама и агитовањем у време предизборне кампање за Предсједника, директним утицањем ко да буде Предсједник, инсистирањем и залагањем да Космет постане независна држава, 17. фебруара 2008. године, што није зампамћено у историји дипломатије, наступима у масмедијима, на предавањима у разним срединама Републике Србије, посебно у Пећинцима и на ТВ каналима, штампи, користио је Амбасаду за недозвољене скупове, господин амбасадор Камерон Ментер искључио је себе из нормалне дипломатске активности. Зато су се стекли сви услови да буде проглашен persona non grata. Министарство спољних послова Републике Србије користи и ову прилику да Амбасади Сједињених Америцких Држава понови изразе свог дубоког поштовања”.

Ноте са одговарајућим меритумом требало би упутити свим амбасадорима земаља које су признале авет од државе републику Космет, а не враћати наше амбасадоре. Нека их они врате, када Србија најури неваспитане амбасадоре, који су у ствари шефови шпијунских резиндетура. Свакако, као дугогодишњи дипломата знам да би требало задржати само конзуларне послове, јер је дипломатија настала да штити своје држављане у страним земљама који су кроз историју односа међу државама задржавани и када су земље заратиле. А ко каже да Србија сада није у рату, тај нека се не бави аналитиком и политиком. Ако неко отме 15% територије то је рат, односно ратно стање. Оно траје до повратка отете територије или до момента када домаћи Европејци и директни заступници отцјепљења Космета, чак и у Скупштини, не признају ту накараду за државу, што ће се дести ако побиједе 11. маја. Тај ће се датум, ако побиједе патриотске снаге, сврстати у врх најславнијих датума српскога народа, јер ће за свагда нестати ДОС и досизам. Очекујем да ће га неке генерације иза нас прогласити националним празником.

Управо због тога, као поука за сва и ова времена, пожељно је да се подсјетимо да је претходни амерички амбсадор Полт у једној ТВ емисији рекао: “Резолуција у Савету Безбедности биће донета на основу предлога Ахтисарија”. На констатацију водитељице да је то кршење Устава Србије, додаје: “Није никакав проблем да Србија промијени дио Устава, односно донесе амандман”. Осим милион небулоза и контрадикторности у двочасовној емисији, ово је доказ да за САД не постоји српски Устав, Србија, Савјет безбједности ОУН, руски ставови. Након јављања гледалаца тај надри дипломата, бијесан на ставове и питања гледалаца, изјави: “Шта ви Срби хоћете, хоћете у НАТО, а пљујете по НАТО пакту, хоћете у ЕУ, а пљујете ЕУ, не можете и јаре и паре” . Нисам га чуо како је на енглеском рекао ово о јарету и парама, али је једно тачно да има само једину особину дипломате, а то је да солидно говори матерњи енглески, иако су му реченице конфузне, односно не умије да мисли узрочно-последично. Приговара како се Срби погрдно изразавају о “Милосрдном анђелу”. У ствари у себи каже: нисмо 1999. године на вас бацили атомску бомбу, ми смо вас фино, анђелски, њежно помало и полако тровали необогаћеним уранијумом, водили смо рачуна да годишње не буде више од 100 обољелих дјечака и дјевојчица од рака у Србији. Подсјећамо тог дипломату и његовог садашњег наследника Кам(елеона)рона да у Хитлеровом “Мајн Камфу” има једна реченица којом учи нацисте како земље треба освајати: “Полако сјецкати дио по дио као када једете кобасицу”

Сјетих се нешто, просто из туге, да сам још као студент 1964. прочитао роман мексичког књижевника Луиса Споте: “Умрли су на сред ријеке”. Роман завршава реченицом: “У САД Мексиканац није националаност већ занимање”. А велики мексички предсједник Карденас је рекао 1925. године: “Јадан Мексико, тако далеко од Бога, а тако близу САД”. Судбина је хтјела да службујем у Мексику више од 4 године. Са романом у рукама на српском, посјетио сам Луиса Споту, којом приликом ми је рекао да му је тај роман био првјенац и да је у ствари као сиромашни петнаестогодишњак прошао голготу описану у роману. Наиме сваке године када се убира љетина у Тексасу, чувену граничну ријеку Рио Гранде препливава најмање милион Мексиканаца, како их Амери зову ћиканоси (ћико на шпанском је мали). За вријеме мандата ишао сам, што службено, што приватно, 10 пута у Сан Антонио, Ла Редо и Хјустон. Преноћивао сам у Ла Реду у хотелу на самој обали те ријеке. Пред зору сте увијек могли чути рафале, тако да многи Мексиканци не стигну на другу страну обале. Својим очима сам видио оно што је Луис Спота описао у роману. На крају крвавог рада на ранчевима, власници пријављују те несрећне, гладне и измучене, полу голе Мексиканце, како им не би платили биједну зараду. Полиција и војска их хапси, трпа у камионе и авионе, отима последњи долар, ако је неко успио да сакрије, и враћа као стоку у Мексико. Многи умиру од глади и болести. Шта би данас биле САД да нису Грингоси, како их зову Мексиканци, 1848. године отели Мексику у крвавим борбама и Тексас и Баха Калифорнију и Нови Мексико. Да није Мексика који има меморију, историјску свијест, понос, хиљадугодишњу културу и цивилизацију Астека, Толтека, Маја (свака штала за стоку у Мексику је старија од америчког Конгреса), данас би цијела ЛА говорила само енглески.

Подсјећам, посебно жуте и њиховог шефа, на ставове енглеског амбасадора који су били још жешћи. Он, осим што је солидно научио енглески, изјави да је “учио српски, бошњачки, хрватски и црногорски језик” (не зна да је то све српски језик, прим. КС). На питање о агитовању у предизборној кампањи, Енглез отворено (за разлику од Полта) изјави да је агитовао и за кога. “Космет ће бити независан”, узвикнуће и он у једној ТВ емисији. “Нема подјеле Космета, то се неће дозволити”, рече та громада од дипломате, а потврди друга америчка громада, али има отимачине. Нешто слично рече на Првом јавном ТВ сервису и чувени Форумовац, бивши амбасадор, а сада наставник Висковић, који нам васпитава генерације на ФПН. Нека иде у његову лијепу и нека васпитава усташе. На примједбу водитељице, “а узимање цијеле територије”, професор рече “да је то нешто друго” али то “нешто друго” није објаснио. Piccoolo diplomatico, млади министар иностраних (морам признати да су му реченице конфузне, још му ријечи бјеже испред мисли), као и озбиљни координатор, обојица савјетници Предсједника државе, успротивили су се подјели Космета. Да, да господине Ћосићу и сви ви мали Ћосици, ви хоћете дио Космета, а ми ћемо зграбити цијели Космет (сад се види да су га “зграбили”) заједно са братом Рупелом. Е, господо, заборавили сте Икаров лет према Сунцу и трагично наравоученије. Нису дали амбасадори, односно њихове земље, јер су они изјављивали само оно што су им земље одашиљања налагале, да се Космет дијели, јер онда не би могли да испуне план и обећање Шиптарима да новој држави прикључе и Прешевску долину, а можда и територију Србије све до Ниша. Тада су наведени страни амбасадори отимачину проширили и на Рашку и Војводину, јасно и гласно на нашим ТВ каналима и у пријестоном граду Београду. И умјесто да се тада и сада предузму мјере у духу Бечких конвенција, у власти и естаблишменту се просто забављају. Сви понешто изјављују, чак и неки глумци, глумице, шефови партија, износе се ставови (те политичке бабе се чешљају, а село гори) про ет цонтра. Забава са кобним већ виђеним последицама за унесрећени народ се наставља.

Да апсолвирамо: а) Србија крши Бечке конвенције, јер их не примјењује, б) земље одашиљања тих страних дипломата такође крше те конвенције, јер непристојне амбасадоре, дипломате не повлаче, ц) амбасадори настављају да се понашају тако да ни у својим земљама не би смјели давати сличне или исте изјаве и немају етику да се сами повуку. Норнално, не повлаче их, јер дипломата од амбасадора до аташеа испуњава само оно што му земља наложи. Дипломати не креирају спољну политику, они је само проводе. Или како рече Шредер, када су њемачки амабасдори дали самовољне изјаве у Лондону и Вашингтону уочи агресије на Ирак: “Не воде спољну политику њемачки амбасадори већ њемачка влада”. Значи овим амбасадорима су њихове владе наложиле да се тако понашају у унесрећеној Србији. То је потврда да је политика тих земаља према Србији и српском народу и даље неправедна још од разбијања Југославије и прогона Срба из свих крајева те Југославије. Не одустаје се од давно зацртаног плана да се Србија сведе на Београдски пашалук. Не забораваљају они ни Кардеља, Бог душу да му прости, који је једном приликом рекао: “Што слабија Србија, то јача Југославија”. А када је у питању њемачки амбасадор, имао је и покровитељство СПД, која је ментор једној овдашњој партији, зна се којој. Изузетно је озбиљно да у овом контексту подсјетимо да је својевремено Аустријанац Гусенбауер изјавио: “да са Тадићевим људима, његови људи воде преговоре о Космету” (данас се види да су се ти преговори водили о одвајању Космета).

(У антрфилеу)

Немогуће је набројати примјере од Другог свјетског рата колико је дипломата проглашавано persona non grata. Када је шпијунажа у питању, увијек су такви дипломати проглашавани непожељним и протјеривани. Управо зато што посједује привилегије и имунитет, не смије се бавити шпијунажом и свим оним што је набројано у овом осврту. Али има примјера који по тежини нису ни близу понашању дипломата у Србији. Тако је Швајцарска прогласила британског економског савјетника persona non grata само зато што се интересовао за бонитет једне британске банке у Цириху. Исто је урадила и са југословенским конзулом који се интересовао за рад неких југословенских предузећа итд.

(У антрфилеу)

Народе, поставите једном за свагда питање правде: коме законски припада ова земља, коме припада Космет, да ли ће се ускоро Морава звати Морава, Авала, Авала, поставите питање идентитета, не дозвољавајте више да улогу тужитеља врше оне несрећнице из невладиних ораганизација, разни несрећници из патуљастих партија, разни геjплусови и жути, непрофесионални дипломати да вам на леђа товаре злочин од кога их нико није ослободио осим вашег мазохизма.

Аутор је дугогодишни дипломата и новинар.