SRPSKA POSLA - BRANA CRNČEVIĆ:
Handkeova istina o Kosovu
Kako se izuzev istinom o onome što nam se dogodilo i događa možemo odužiti svojoj deci i deci njihove dece i produžiti život ugrožene srpske nacije? Predlog da zaboravimo ono što nam se dogodilo podrazumeva, sam po sebi, pogrešno razumevanje svega što nam se sada događa. Kakva će istina u službenim udžbenicima istorije biti ponuđena novim generacijama budućih glasača? Ako u tim knjigama bude zabeleženo istorijsko trabunjanje nekoliko nevladinih organizacija čiji se posao svodi na bacanje srpske nacije u krivicu za raspad Jugoslavije uz svakojake opise domaće tiranije koja je zaustavljena milosrdnom akcijom Nato pakta, Srbi će, hteli ne hteli, učestvovati u brisanju imena svoje nacije. Bude li istorija pisana po iskazu razumnih nacionalnih političara koji kazuju da je Srbija, sad se to vidi, bombardovana da bi joj na kraju srpske političke drame bilo oteto Kosovo, uvod je u novu dramu?
Najgorljiviji predstavnici domaće demokrature i organizacije nevladinih sobarica zaduženih da srpsku naciju bace u krivicu veruju da su pri kraju dobro obavljenog posla. Jesu li u pravu? Evo već godinama kukuriču na svakom medijskom bunjištu i sa svakog televizijskog plota o tome da je Srbija vođena pogrešnom rukom izazvala Ameriku, Evropu i milosrdni Nato da bombarderima uvedu red na zapaljivom Balkanu? Peter Handke može, ume i sme da kaže kako su protuve od Kosova stvorile državu protuvu, ali to bi bilo zamereno svakom srpskom piscu, istoričaru ili filozofu jer bi to moglo zaustaviti ili, vaj, opet odgoditi jedini put koji je Srbiji pisan: spasonosni put u Evropu.
Je li, dakle, istina da je Kosovo u fazi brutalne i nepravedne otimačine, uvod u novu dramu? Nije. To je dramatično samo za uvoznike dogovorene demokratorske laži. Nije im prijatna istina da će, bude li pobedila istorijska istina, u udžbenicima srpske istorije biti zapisano da je svejedno što je predsednik Srbije Milošević obeležen kao najvažniji krivac, umesto njega bio bi obeležen kao krivac svaki predsednik Srbije koji se ne bi odrekao Kosova na kom Amerika brani svoje „nacionalne" interese.
Upravo tako sad obeležavaju premijera Koštunicu i opozicionog lidera Tomislava Nikolića, uvek spremnog da pruži ruku političkim protivnicima ako brane opstanak Kosova. Istina da pobednici pišu istoriju nikad nije osporena. Ali, neka je pobednici pišu sami. Srbi, optuženi za sve i svašta, ne bi smeli da pozajmljuju pero i mastilo pobednicima. U tom mastilu ima previše srpske krvi. I neka laž po kojoj je Amerika uvodila red na poludelom Balkanu bude zapisana u američkoj istoriji, u srpskoj istoriji toj laži nije mesto. Peter Handke zna da jedna američka baza na Kosovu, kad se o toj moćnoj državi radi, vredi više od uplašene Evrope. Da li je moguće da zaslepljeni demokratori i nevladine sobarice demokrature to ne vide?
Razumem ih, teško im je da iznevere ono u što ni sami ne veruju. Takav im je posao zapao. Korice knjige srpske istorije neće biti zatvorene sve dok ne bude zapisana istina da je Kosovo oteto i da Srbija nije pristala da bez krivice bude kriva. Zar je to mnogo?
Razumem one koji su laž proglasili istinom, oni su spremni da u ovom trenutku zaklope korice srpske istorije u kojoj neće biti Kosova. Peter Handke, i ne samo on, šalju im poruke da je Kosovo neregularna država. Znam, Peter Handke nervira sve one koji su pristali na sve. Teško je biti Srbin koji istovremeno veruje u Boga i Ameriku. Amerika nije prva svetska imperija kojoj neće uspeti da zameni Boga.
Autor:
Brana Crnčević
