Димитриј Рупел; Бернар Кушнер
Од нашег сталног дописника
Љубљана, 4. априла – Министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић оценио је данас да је за Србију неприхватљиво и увредљиво „отворено писмо” садашњег и будућег председавајућег ЕУ Димитрија Рупела и Бернара Кушнера. У поменутом тексту, објављеном 2. априла на интернет-сајту словеначког министарства спољних послова, двојица министара, Рупел и Кушнер, наводе пак да је неодговорно од Србије да жели чланство у ЕУ, а да истовремено одбија сарадњу са мисијама Уније, а ту у први ред истичу Еулекс, мисију ЕУ на Косову, а затим и посебног представника ЕУ за Косово, холандског дипломату Питера Фејта.
Заједничко писмо министара спољних послова Словеније Димитрија Рупела и Француске Бернара Кушнера има и своју енглеску верзију. Kако сазнаје „Политика”, она је настала 31. марта у Паризу где су се на састанку уочи француског преузимања вођења Европске уније (1. јула) нашли представници Италије, Велике Британије, Холандије, Шпаније и Словачке уз шефове дипломатија актуелне државе на челу ЕУ – Словеније, те домаћина, Француске. Како је „Политици” рекао портпарол Рупеловог кабинета Бојан Брезигар, тај састанак је уследио после неформалног сусрета министара спољних послова земаља Уније на Брду код Крања (28. и 29. марта), а циљ штива које је потписао прво Рупел, а испод њега Кушнер, јесте „стимулација Србије у укључивање у Европу”, односно подстрек „БиХ да спроведе реформу полиције”, као и „сигнал Македонији да се договори с Грчком у погледу спора око имена” уочи самита НАТО-а у Букурешту. За последњу тачку овог неуобичајеног словеначко-француског апела можемо да закључимо да је у Букурешту доживела неуспех.
Занимљиво је да је заједничка изјава два висока званичника ЕУ, једног из тренутне председавајуће и другог из администрације која ће кроз непуна три месеца наставити тамо где ће Словенија стати, добила наслов „Отворено писмо”, можда стога што су министри узели слободу да „без длаке” напишу оно, што се на Брду код Крања само шушкало, пошто је Хашим Тачи најавио да ће Косово „признати Србију”.
Тако Рупел и Кушнер у свом писму и Србију, а не само Косово, проглашавају „у много чему посебним примером”, па Србију не само да стављају уз раме са Косовом пошто је Приштина 17. фебруара прогласила независност, него је у очима ЕУ сада такође виде као „јединствени случај”. Рупел и Кушнер откривају и да је иза затворених врата састанка на Брду код Крања главна тема у оквиру дебате о ЕУ будућности Западног Балкана била баш Србија, те да Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) „сада чека на потпис”, али Србија прво мора „без сумње да испуни своје међународне и моралне обавезе пре него што постане члан европске породице”. Министри констатују и да је Србија, која је „тик пред изборима, још несигурна у погледу своје будућности и да није превише одушевљена Европом”, па зато „садашња и будућа председавајућа ЕУ”, убеђене су да треба „иновативним приступима подстаћи српске проевропске снаге”, наводе и два нова додатна услова за будућу европску интеграцију Србије.
Као прво, Србија мора да прихвати мисију ЕУ на Косову (Еулеx), и као друго, „Срби морају да испуне своју обавезу и да избегавају хушкачке речи или радње које би могле да угрозе безбедност у региону”, а уместо тога „Србија, попут свих других држава које се труде да постану чланица ЕУ”, мора да се „укључи у регионалну сарадњу”; то практично значи да се од Србије очекује да неће инсистирати на „кипарском моделу” и да неће игнорисати Косово (као што ЕУ део грчког Кипра игнорише непризнати турски ентитет), већ да ће у име „добре регионалне сарадње” званични Београд прихватити независност Косова.
Није ништа мање занимљиво поређење енглеске и словеначке варијанте истог писма, а разлика је уочљива већ на почетку текста на енглеском језику у коме се саопштава да је на Брду код Крања 27 чланица ЕУ послало „јасну поруку” и „поново потврдило европску перспективу за западни Балкан”, што је „веома потребна” порука после проглашења независности Косова. У словеначком преводу пише да су министри тек потврдили „могућност европске будућности западног Балкана”, док је изостало оно слање „јасне поруке« која је уз то „веома потребна”. У оригиналу Рупел–Кушнеровог писма наводи се да је „значајно” што су на Брду били „министар спољних послова Србије Јеремић као и косовски председник владе Тачи”, док је у словеначком преводу изостало оно „значајно”. Оригинал помиње да „није тајна” да је Србија била на тапету сусрета на Брду, док словеначки превод изоставља „тајну” а уз то у наредној реченици хладно брише и помињање другарства између Словеније и Србије у некадашњој СФРЈ које је апострофирано у енглеској верзији кроз жељу Уније да Србија постигне исто што и Словенија, изражену кроз фразу да је Словенија била „once Serbia's felow republic” (другарска, пријатељска република).
У словеначком преводу је испало и „разумевање” које два министра изражавају на почетку писма (у енглеској варијанти) поводом стања у Србији уочи предстојећих избора. У (енглеском) оригиналу још пише да ће два министра подржати предлог да се српским грађанима омогуће бесплатне визе, уз додатак у словеначком предводу: „за посету у државама чланицама”.
Кушнер је на енглеском потписао да ће „инсистирати да Србија испуни своје обавезе”, док у словеначком преводу пише другачије, па је држава сведена на народ речима да „морају Срби испунити” свој задатак у погледу безбедности у региону. У вези са визама, енглеска изјава подвлачи да би визне олакшице могле да „освоје срца и умове људи на Балкану” и да не треба потценити ни „фрустрирајући парадокс” који се огледа у чињеници да су грађани некадашње Југославије већ путовали без виза по Европи пре 1990. У словеначком преводу је нестала љубазна констатација о „фрустрирајућем парадоксу”, уместо тога следи формулација „да не смемо заборавити” како су грађани некадашње Југославије путовали до 1990.
Ако је овако непрецизно, боље речено траљаво, преведено отворено писмо двојице министара ЕУ коме МСП Словеније придаје такав значај да га промовише на сопственом сајту, онда се намеће питање како изгледају преводи мање значајних докумената и да ли се под словеначким вођством Уније обавезе државе Србије често претварају у задатке „Срба”, у чему се огледа уобичајено националистичко поистовећивање грађана са државом које је присутно у словеначком политичком, али и медијском простору.
Светлана Васовић-Мекина
--------------------------------------------------------------
Условљавање Косовом
Министар за Косово и Метохију Самарџић је, према Танјугу, нагласио да је отворено писмо Рупела и Кушнера до сада највиши степен непоштовања Србије као међународно признате државе од стране челника ЕУ. „Будући да ЕУ има проблем са својим унутрашњим и међународним правом, а не Србија, ЕУ мора преиспитати своју политику према Србији, која се последњих месеци заснива на кршењу права”, закључио је Самарџић. Како „Политика” сазнаје у дипломатским круговима у Љубљани, у оквиру Европске уније наставља се убеђивање Холандије и Белгије да омекшају став према Србији како би се Београду понудило да ССП потпише пре избора заказаних за 11.мај. И овога пута, као и јануара, када је исти сценарио први пут био на снази, било би потребно да се хашки тужилац Серж Брамерц позитивно изјасни о сарадњи Београда са Хагом, а затим би Брисел и Хаг пристали да учине уступак Београду по узору на хрватски модел из 2005. када је Загреб постао кандидат за пријем у ЕУ пре изручења Готовине, али уз писмено обећање да ће после избора ухапсити Готовину (коме је Загреб тада био на трагу). Функционери ЕУ полазе од претпоставке да Ратко Младић неће бити у Хагу пре 11.маја, али надају се да би од власти (или дела проевропски оријентисаних власти) у Београду могли да добију бар писмено обећање о изручењу Ратка Младића.
Косово компликује ову ионако компликовану дипломатску рачуницу јер се унутар и изван ЕУ већ чују упозорења да Београд не може да рачуна и на Споразум о придруживању и на „мекану поделу Косова”. Потоње се по свој прилици односи на предлог Слободана Самарџића о начину управљања деловима Косова у којима су Срби у већини. То значи да су неке од водећих земаља ЕУ, заједно са Вашингтоном, склоне да већ сада услове Београд, односно да га ставе у позицију да бира између уступака око Косова и уступака око Споразума о придруживању. То је нова варијанта старе Холбрукове формуле по којој Београд мора да бира између Косова и Европе.
С.В.М.
