Glumac Tihomir Arsić, kandidat na listi za narodne poslanike za Skupštinu Srbije Demokratske stranke Srbije na predstojećim izborima 11. maja, poznat je po tome da govori „bez dlake na jeziku“. Da li zbog pomenutih osobina ili zbog svoje popularnosti koju ne duguje politici u televizijskim emisijama i javnim istupanjima kao da „ima zadatak“ da nam saopšti i ono što političari od profesije ne žele i ne smeju da kažu.
- Kao čovek sa liste ili drugio član, ali i kao fizičko, građansko lice u predizbornoj kampanji sam vidim da politički galimatijas koji nas okružuje i pojave koje nas ovih dana zbunjuju treba pojednostaviti tako da i mi obični smrtnici mogli čitajući novine nešto razumemo.
Kako gledate na to da su se mnoge vaše kolege deo predizborne kampanje?
- Rečju: „putujuće pozorište Borisa Tadića“.
U političkoj kampanji opcije koju zastupate toga nema?
- Kod nas toga nema ja sam, valjda, jedini glumac u toj priči.
Šta vas je nagnalo da se uključite u kampanju DSS-a?
- Jedni se predstavljaju kao vlasnici srpstva drugi kao vlasnici evropskog puta i ponašaju se kao da opredeljenje za jedno isključuje ono drugo. Mislim da postoji i ta mogućnost da se bude Srbin na evropskom putu, a ta mogućnost je oličena je u koaliciji DSS - Nova Srbija. A po uverenju sam srpski nacionalista evropske provinijencije.
Stiče se utisak da su sve to priče oročene danom izbora.
- Obilazeći Srbiju, a obišao sam oko 60 lokalnih televizija do sad, govorim da za DSS i NS kampanja počinje na Svetog Vasilija 12. maja jer nam se u medijskom smislu i smislu ljudskih sloboda pogrešno nameće osećanje da su Srbi nacionalna manjina u vlastitoj zemlji, i da ste pripadnik verske sekte ako ste vernik uvažene svetosavske Srpske pravoslavne crkve. Pred nama je veliki posao i veliki zadatak da od 12. maja do sledećih izbora istina dođe do građana Srbije. S obzirom na to da pripadam koaliciji koja ima jaku i jasnu politiku i da nam propaganda ne treba, za nas predizborna kampanja predstavlja medijski folklor koji se ne može izbeći zbog identiteta stranke i nije borba za glasače jer „Srbija zna“.
Šta to Srbija zna?
- DSS-u nije problem da jedan mandat provede u opoziciji, možda bi čak bilo dobro da se stranka očisti, ali Srbiji bi bio veliki problem da provede i jedan-jedini dan u ropstvu. Ovi izbori su poslednji voz za očuvanje ne samo teritorijalnog integriteta i identiteta, nego poslednji voz za očuvanje i države i nacije. U suprotnom, kad bi nekim hipotetički čudom, došli u poziciju da nam vlast sačinjavaju oni kojima su miliji vize, devize i lažne samoizolacione krize od Oca Sina i Svetoga duha, loše bi nam se pisalo. Doveli bi nas u situaciju da postavljamo kamen temeljac za „Bondstil 2“ u „nezavisnoj republici Vojvodini“ čiji se glavni grad ne zove Novi Sad nego „novi ‘Es-A-De’“.
JEREMIĆ JE OPASAN DEČKO
- Vuk Jeremić nanosi najveću štetu srpskoj državi jer putuje po svetu i troši sve moguće diplomatske potencijale srpske države, obilazeći zemlje za koje zna da nikada neće priznati Kosovo. Stvara vakuum i zatupljuje svaku udarnu iglu buduće srpske nacionalne i državno odgovorne diplomatije, čak pokušava da potroši i srpske potencijale u Rusiji. Najgore je što to ne radi iz državnih interesa, već u cilju predizborne kampanje i tog njihovog licemernog podržavanja Kosova i Metohije u sastavu Srbije. Dakle, on je opasan dečko!
PODSTANAR
Gde biste sa ovakvom retorikom živeli posle 11. maja ako vaša politička opcija ne odvoji vlast?
- Samoproglasio bih nezavisnu državu, sa svoje četvoro dece, u svom iznajmljenom stanu koji plaćam 400 evra, zbog toga što mi je bivši ministar za kulturu DS-a Lečić trećeg dana svog mandata pocepao rešenje za stan.
U savez koalicije DSS-NS i Radikalne stranke se više i ne sumnja.
- Ne radi se o kadrovskim rešenjima, radi se o poštovanju srpskih nacionalnih i državnih interesa. Zbog toga moje stranačke kolege, kao uvek otkada DSS postoji, ne kalkulišu kadrovskim rešenjima, ali je meni dozvoljeno kao čoveku koji se bavi javnim poslom da pričam i o onim stvarima o kojim političari u klasičnom smislu ne bi pričali. Koalicija DSS-NS i SRS za mene je politički san koji se ostvaruje. Kao što kažemo Kosovo je deo Srbije, kažimo da Srbi treba da vladaju Srbijom. I kao svaki dobar član da citiram svog šefa, pa da kažem da „Srbija pobediti mora“. Smem da kažem da ću svoje članstvo i svoje aktivnosti u DSS-u, iza koje stojim celim svojim bićem, zamrznuti 12. maja ukoliko ne bude napravljena koalicija srpske nacionalne demokratske vlasti koja brine o svom narodu i svojoj državi, a to je koalicija sa SRS.
Neki kažu da ste ušli u politiku jer imate želju da budete ministar kulture?
- Imam potrebu da se na nivou grada bavim renacionalizacijom srpske kulture. To znači da vratimo tradicionalne, nacionalne vrednosti srpskog naroda u kulturno-turističku mapu grada. To apsolutno ne znači da treba igrati samo moravac i čoček na scenama beogradskih pozorišta. Treba biti maksimalno otvoren prema svim kulturnim vrednostima koje dolaze iz sveta, pa makar njihov autor bila i Biljana Srbljanović. Ali sam protiv toga da posle 50 godina održavanja Sterijinog pozorja kao smotre pozorišnih komada pisanih na srpskom jeziku, festival, kao što se to dogodilo prošle godine pod ovom demokratskom brigom za srpsku kulturu, otvara komad „Čikago“. Ovaj komad jeste jedna od najboljih beogradskih predstava i može „Čikago“, ali ne na Sterijinom pozorju ili bar van zvanične konkurencije.