ТРАГ У ВРЕМЕНУ ИЗ ЦРНОГ ШЕШИРА
БОЛЕСНИК НА БАЛКАНУ
Комнен Коља Сератлић
Ко иоле познаје историју, зна да се своједобно Турска у једном временском периоду звала “Болесник на Босфору”. Србија је данас Болесник на Балкану или „Европски пацијент“, односно у Србији је поприличан проценат болесника. Европска Унија и владар Планете САД, покушавају да помогну болесницима, сто је пожељно и хумано. Можда осјећају и грижу савјести, јер су управо они створили те болеснике, ред је да их лијече. Уосталом, ради се о њиховим држављанима, јер ти болесници или имају држављанство САД или неке европске земље или су једноставно “њихови”. “Болест је свачија”, каже се у народу.
Зашто се онда подигла толика халабука око догађаја у Луксембургу: “Срамни цин”, “Издаја” “Потписници нису осрамотили Србију већ сами себе”, “Ухапсићемо их”. Замислите “ухапсићемо их” умјесто да их похвалимо као они представници ЕУ, како би побољшали њихово здравствено стање. Стварно нема смисла, јер је потписивање само једна од терапија, коју изазивачи болести примјењују.
Ради излечења, дозвољени су сви видови терапије. Да ли неко стварно мисли да у душевним болницама љекари пацијентима причају истину. “Луксембуршка болница” тога дана имала је поприличан број и болесника и љекара ординарних лазова (ко лазе тај краде, а ко краде тај убија каже народ). Само ријечи онога неуредног предсједавајућег, који неодољиво личи на кочијаша аустријског, “да је то најсрећнији дан за Србију и Европску унију”, најбоља су терапија и права инјекција, која ће неоспорно побољшати здравље свима којима је намијењена.
Е, сада да се уозбиљимо. Један домаци паликућа (кажу да је и то болест) ЦеСИД објавио је ових дана резултате истраживања јавног мњења, који говоре да СРС има предност у односу на коалицију окупљену око ДС и да би на изборима могао освојити око милион ипо гласова. По неким другим истраживањима предност радикала је још већа, дакле Радикали преко 36 а шарена коалиција око ДС-а 32 посто, што је изазвало нервозу код Американаца и Европљана. Настаје лудило међу „демократским болесницима“ у Београду. Зато евроамерички ментори одмах примјењују наведену шок терапију – жесток медијски финиш кампање. Шта се десило на прошлим предсједничким изборима. Радикалски кандидат је имао 900.000 гласова више у првом кругу од кандидата ДС. На волшебан начин а пре свега кампањом страха су у другом кругу надомјестили ту разлику.
Чак су и Руси помогли са својом медицином, да ли несвјесно или свјесно али и са њима изгледа нешто није у реду. Прије другог круга гласања уприличили су потписивање Споразума о гасу и нафти, тако да су побједнику олакшали муке, дунули су му у једра.. А сиво-жути шенген. То је посебна терапија за оне несрећнике који желе да путују по Европи и које куде на разне фестивале, музичке, хомићке и сваке друге (јер на студије и специјализације ко има евриће може да оде када хоће, јер се ментори не гаде да издају шенген-визу када су паре у питању) на којима САД стварају болеснике и зависнике (Тужно је да у једном квизу на питање: “Ко је била Исидора Секулић?, понуђени одговори, сликарка, књижевница, пјевачица, пијанисткиња, млади такмичар, који не може да живи без сиво-жутог шенгена, одговара као из пушке “пјевачица”).
На парламентарним изборима нема другог круга. Зато су ЕУ и САД одмах примијениле “ванредне мјере” да би се некако неутралисала она ЦеСИД-ова разлика. Руски амбасадор је пренио упозорење из Москве да се ССП не потписује, уколико се жели наставити са подршком Русије у борби за очување међународно-правног континуитета Космета као саставног дијела Србије. Ако коалиција око ДС побиједи, руска подршка губи на смислу, односно потписивачима је било јасно да ако надомјесте ону разлику, Русима це за сва времена реци “дасвиданија”, зато су се одлучили за “Бриселску варијанту”. ЕУ и САД су тим потписивањем, правно гледано, дотукли све норме медјународног права, Повељу ОУН, разне билатералне споразуме. Натјерали су “Болесника на Балкану” (као сто је некада притјеран уз дувар “Болесник на Босфора”) да de facto i de jure призна независни Космет, који це врло брзо и много, много година прије Србије ући у ЕУ и равноправно ће са другим земљама терористи и убице српског народа одлучивати да ли це Србија ући у ЕУ. Један мудрац рече: “Најтеже је доказивати очигледне ствари”.
Потписивачи су се различито понашали, осим у једном случају. Наиме једна дама пришла је иза леђа потписивачима да им честита и саопшти реаговања из Београда. Да ли од узбуђења, односно величине чина, терапије или неваспитања, ниједан се није удостојио џентлменства да устане. Клинички психолог је доста добро, иако видно узбуђен, успио да цијели церемонијал одглуми. Потписивач, љеворуки узвикује из чиста мира и ничим изазван, са оним иритантним феминизираним гласом: “Ја сам патриота”!!!.
Камере су се прошетале по присутним Луксембурским исцелитељима и ухватиле поспрдне подсмјехе на рачун ријечи “патриотизам”. Народе, они су ту ријеч забранили у Србији након петооктобарског хаоса 2000. године. Нисам тог момента плакао, сто би било нормално, већ сам се почео хистерично смијати због читаве те представе. Остао нам је још „мали“, који изиграва министра спољнег. Цијело вријеме је ћаскао и клеберио се са неким љекаром са његове десне стране, док су говорили други љекари и пацијенти. Знао је он све унапријед ко ће говорити и ста ће рећи. Њему недостаје дипломатско знање, искуство, манире. Не зна он ста је протокол, церемонијал, ко је старији, кад се треба насмијати, када ћутати, али зна феноменално одиграти улогу која му је намењена.
Стиже као медијски гром из ведра неба, из једног листа који себе сматра радикалским, сутрадан након потписивања ССП, односно након признања Болесника на Балкану да је Космет самостална и независна држава, објавио му је интервју на цијеле 3 (три) стране и то афирмативни интервју. За цијело моје дипломатско и новинарско искуство, а оно је дуго колико мали има година, нисам прочитао толики број афирмативних питања, а добро се зна да се у интервјуима не смију постављати афирмативна питања. Противник сам псовки, али овај ми је интервју ипак навео да се запитам ко је луд а ко збуњен.
На лидерима СРС, ДСС, па и СПС је да изнађу што ефикаснији модел предизборне кампање и примијене га у преосталим данима до избора, у свијетлу ове нове и богами нимало безначајне чињенице, како би заједнички побиједили на изборима 11. маја, а већ 12. максимално анулирали пропагандне ефекте потписаног ССП и његове домаће и стране актере. Болесника на Балкану лијечиће годинама. Како рече Достојевски “у лудим временима треба бити луд”, а овде је мало ко остао нормалан. Ко овде не полуди тај ионако није нормалан. И аутор овог текста себе због свега овога што нама се дешава не сматра нормалним, но сигурно неће дати да га лијече Бриселски лекари.
