ЗАМИСЛИ СРБИЈУ: ЧЕДИНА ВЛАДА

О овој теми су писале и дневне новине али се о оме прича и у вођству ДС-а и ЛДП-а. Из извора блиских врху ЛДП сазнајемо да се увелико преговара о саставу нове проевропске владе са ДС-ом, наравно ако буду уз гласове мањина буду имали већину. Иако је до сада звучако фантастично сада је могуће да у Србији на место премијера уместо Коштунице дође Чеда Јовановић. Демократска Странка показује зачуђујућу пасивност и попустљивост по овом питању, а и о томе се писало у нашој дневној штампи. Људи који су упућени у односе ДС-а и ЛДП-а то приписују чињеници да пред новом владом стоје непријатни послови. Воћство ДС је свесно да је кључни услов за брзу европску интеграцију Србије – одустајање од Косова. Додуше, то не мора да се одмах учини и формално, али у је неопходно да се то учини фактички – кроз успостављање регионалне сарадње са самопрокламованом државом.

    Брисел је дефинисао план, неформално назван К-8, који предвиђа осам фаза, распоређених у периоду од 16 месеци, током којих би Србија успоставила пуну сарадњу и добросуседске односе са државом Косово и на крају тог процеса признала њену независност. Најзаслужнији за израду плана који би олакшао посао Демократској странци тј. омогућио би јој да неко време глуми да неће у пуном обиму признати независност Косова – по свему судећи је словеначки министар спољних послова Рупел. Напросто, Словенија има велике интересе у Србији па је била спремна да својим београдским пријатељима олакша транзицију ка признању пуне независности Косова.

    Узимајући у обзир све речено, ДС је близу тога да прихвати да нови премијер буде Чедомир Јовановић, под условом да не траже више важних министарстава. ЛДП није очекивао позитиван сигнал из ДС-а но он је убрзо уследио. Није најјасније да ли је то само предизборно обећање да би ЛДП ослабио кампању против Тадића или пак намера да се највећи део одговорности за губитак Косова и невоље које могу снаћи тамошње Србе припишу вођству ЛДП-а.

    Но озбиљни отпори према идеји да се Чеди Јовановићу препусти место премијера долазе како из неких кругова ДС-а који виде неке своје кандидате на то место, али тако и из Г17 чији лидер Динкић не би могао да поднесе да му Чеда Јовановић буде шеф. Исто тако и лидер ЛСВ Ненад Чанак би био одлучно против такве ризичне игре ДС-а. Наравно и Динкић и Чанак би се сложили са оваквим потезом ако добију одговарајућа министарства која за сада ДС није спреман да им препусти (финансије, економија, регионални развој...), а поред тога у игри је и контрола над најјачим јавним предузећима (НИС, ЕПС) као и пословима приватизације и изградње гасовода кроз Србију. Ненад Чанак има амбицију да добије контролу над НИС-ом или барем његовим кључним деловима јер сматра да је већина НИС-а лоцирана у Војводини и да то њему као војвођанском кадру треба да припадне. Динкић и Чанак се нуде као сигурни људи који ће спречити долазак руског капитала у Србију. До сада није јасно како ће се поделити енергетски колач између потенцијалних коалиционих партнера у влади. Једино је договорено да споразум са Русима, у садашњем виду, мора да се раскине. Нови ће се закључивати после приватизације НИС-а, с тим што ће нови власници градити гасовод са Русима, и имаће приход од транзита гаса уместо Републике Србије.

    Следе вероватна места у будућој влади европског пута. Под условом да Тадић препусти место премијера Чеди Јовановићу због тога да не би ојачао неког другог у странци том позицијом, онда се ЛДП одриче амбиције да Србљановићка буде министар спољних послова те на том месту остаје Вук Јеремић, а Шутановац постаје министар унутрашњих послова. Место министра одбране није још договорено али ће припасти ДС-у. Потпредседник за европске интеграције ће највероватније бити Божидар Ђелић, а Динкић добија место министра економије. За Влаховића и Питића се чувају нека економска министарства али још није јасно која. Министар пољопривреде би због амбиција Г17 вероватно била Ивана Дулић Марковић. Министар културе би могла бити Биљана Србљановић. На место директора РТС-а ЛДП види Петра Луковића али се са тим ДС не слаже. Осим тога ДС је против тога да се неко из НВО сектора попут Соње Бисерко или Наташе Кандић убаци у владу на неком министарско место. Исто тако ДС не пристаје ни на амбицију СПО-а да Даница Драшковић буде шеф БИА или министар правде. Чанак и Пастор би се задовољили влашћу у Војводини и на локалу, те јаким утицајем на приватизацију НИС-а. Њима је обећано и да ће Војводина и мимо устава добити нова средства и нова овлашћења те ће они и на тај начин бити намирени.

    Због апетита странка је могуће да нека места у влади добију и Расим Љајић и Сулејман Угљанин, па да влада буде гломазна као некадашња влада СПС Јул-а и Радикала која је имала 35 министара. Ово је наравно само део амбиција одређених људи из странака које би могле после 11 маја да формирају владу.

    Све зависи од тога да ли ће Тадић, у случају да дође у прилику да формира владу, попустити пред притисцима и препустити Чеди Јовановићу премијерско место, а ако се то не би десило онда би Јовановић тражио за себе или министарство унутрашњих послова или министарство спољних послова што би довело до другачије поделе карата у влади. Наравно све зависи од тога колико ће гласова добити коалиција око ДС-а и ЛДП. Ако би којим случајем била потребна подршка СПС-а онда је мало вероватно да би они подржали Чеду Јовановића за место премијера јер је он био директно одговоран за незаконито испоручење Милошевића у Хаг.