Vidovdan.org - Зоран Караклајић: Ми и Нови Глобални Поредак

Ми и Нови Глобални Поредак

ДА или НЕ Европској Унији? Овим питањем се изузетно сложен, мулти-димензионалан проблем тривијализује на просту опцију. Прескачу се кључна питања: Која је сврха и будућност ЕУ? Ста добијамо а шта губимо нашим чланством у њој? -- поготову ако ЕУ посматрамо као транзициону манифестацију текућег процеса глобализације. Ако се сами деградирамо у пасивно прихватање туђјих диктата, ми попримамо улогу “Линијка”(у старом цртаћу) који не зна куда це у свом дво-димензионом свету када му нацртају зид на путу. Па када он покуша да се попне преко зида, а они тај зид цртају још виси. Па када он покуша да пробије зид, а они тај зид цртају још дебљи. У нашем садашњем дво-димензионом ЕУ свету, заборављамо да постоји и трећа димензија која нам омогућава да онај прости зид (од две линије на папиру) једноставно заобиђемо. Та виша димензија постаће нам доступна само ако искочимо са ове дво-димензионе покретне траке на коју су нас насадили -- и сами размислимо и одговоримо на питања: Ко смо? Где смо? и Шта хоћемо?

I. Глобализација = Сабијање Човечанства у Тор Новог Глобалног Поретка

Данас се глобализација популарно третира као неопходан, незаустављив процес глобалног укрупљења капитала у сврху побољшања економске ефикасности његовог управљања и коришћења. Међутим, то је веома уска, искривљена слика економске глобализације јер се искључиво гледа кроз призму абсолутног монопола концентрисаног, мулти-националног капитала над свим осталим економским факторима (као што су природна богатства, људски рад, праведност расподеле, фер тржишна конкуренција,...). Концепт традиционалне, суверене грађанске државе -- као заштитника заједничког националног интереса народа, националног капитал, националних природних богатстава, националне радне снаге, праведне расподеле и функције тржишта -- потпуно је супротан концепту глобализације којој је циљ да све те економске факторе подреди апсолутном монополу мулти-националног капитала. Овај фундаментални сукоб, традиционалних/националних и глобалних/мулти-националних интереса, неминовно се преноси са економске сфере и на политичке, друштвене, културне и духовне сфере живота. Данас је то очигледно у земљама у транзицији и развоју где глобалне институције и картели споља, брутално доминирају над транзиционим националним институцијама. Доминација глобалних интереса над националним је евидентна и у најразвијенијим земљама света где се то спроводи изнутра, систематском корупцијом постојећих система власти. Резултат овог процеса је формирање новог глобалног поредака у којем извршне, законодавне, и судске функције власти дефакто су под контролом веома малог броја људи који управљају концентрисаним глобалним капиталом.

Са сире историјске перспективе, глобализација је само најновија у низу геополитичких доктрина заснованих на голој људској похлепи за овоземаљском моћи и исконским нагоном бруталне доминације. Текућа, агресивна економска глобализација резултира у огромној, експоненцијално-растућој концентрацији капитала у рукама неколицине (1). Само шачица појединаца располаже са више капитала него ли милијарде људи заједно. Неизбежно је да се, из ове шачице моћних, формира и нова глобална елита којој је циљ да трајно осигура свој мрачни, економски и стратегијски плен -- успостављањем новог светског система и јурисдикције за трајно устоличење своје глобалне доминације. У ту сврху, они не презају да разоре и погазе основне духовне, људске вредности и цивилизацијске тековине. Данас, кроз монополизоване масовне медије, пропагира се квази-култура материјалног релативизма -- којим се од глобалне елите на врху ствара ново идоло-поклонство за масе на дну. Материјална моћ, без обзира како се акумулирала, постаје основно, општеприхваћено мерило вредности које сви почињемо следити. Методично се гуше заједнички дух и критичка свест људи јер огромна већина насађене квази-интелигенције, политичких/друштвених/економских аналитичара и медијских коментатора су само прости најамници оних који им плате више. Одвајкада су људи губили духовни и морални компас и своје душе свесно продавали за милост неке моћне елите. Али овакву веле-распродају дуса, овако јефтино и у оваквим глобалним размерама, човечанство још није видело

Нови глобални елитизам не само да је неспојив са класичним-изворним демократским принципима (један-човек-један-глас и власт директних посланика народа) већ их третира као главну препреку за успостављање свог новог глобалног поретка. Њихов резон је: Зашто би један бедник имао исто право гласа као и онај који је милион пута богатији од њега? Није случајно да се сада свету намеће доктрина “глобалне демократизације” у форми назор-насађеног, безкореног парламентаризма сачињеног од корумпираних квази-елита којима је лако споља манипулисати, а тиме и управљати читавим народом. Као последица овакве “демократизације”, права и слободе појединаца, народа и суверених држава се немилосрдно и систематски подређују некаквој “међународној заједници" и мрачној глобалној елити која стоји иза ње. Уместо вођа које народ директно изабира из народа, за народ -- наше животе сада диктирају вазали постављени од намесника, постављених од намесника,... По основном закону природе, сваки додатни слој наметнуте економске, политичке, религијске или бирократске хијерархије експоненцијално гуши наше Богом-дате људске вредности и слободе. Сведоци смо огромне разорне моћи у рукама глобалне елите која брутално гази по нашој Богом-датој спознаји правде и неправде, добра и зла. Голом силом се пропаганда претвара у “чињенице”, лази у “истину” и сви принципи и вредности се релативизују према хиру и материјалном интересу глобалне елите. Народ се поступно срозава на ниво распамећеног, заплашеног, послушног крда. Човечанство се систематски сабија у тор новог глобалног поретка у којем глобална елита узима себи абсолутну моћ да диктира судбину свима, а да за то никоме није одговорна.

Процес глобализације не мимоилази ни сада најмоћније светске државне акрониме, УСА и ЕУ. Глобална елита лукаво користи тренутну огромну економску и војну моћ тих држава у спровођењу своје глобалне освајачке стратегије – за шта порески обвезници и будзети тих земаља плаћају и те-какав цех (2). И у “нај-демократској” држави увек се мора разлучити народ од оних који њиме директно и индиректно владају. Као сто се може видети на примеру Ирака, планирани стратески и материјални плен се није материјализовао ни у промил огромне укупне цене (око УС$3000 милијарди) коју це амерички народ годинама плаћати, за тај освајачки поход глобалне елите. Али зато, светски нафтни картели сада остварују највише профите у историји човечанства.

У уређењу свог новог глобалног поретка, глобална елита даје себи абсолутна права да узме све оно сто јој није дато, да поклони све оно сто није њено -- и да при томе уништи сваки отпор на свом путу. Прастарим методом заваде људских похлепа, глобална елита разара све вредности и нити заједништва народа које су се мукотрпно стварале и плаћале крвљу предходних генерација. Браца по крви сада постају зараћени крвни непријатељи, само зато сто је глобална елита обећала имовину једног оном другом. Тиме је увелико олакшано уништење држава, освајање територија, покоравање и окупација народа – да би се на тим рушевинама насилно насадиле вазалске творевине новог глобалног, робовског поредка. У новом глобалном поретку, једини пут је смо онај пут који глобална елита диктира. А сви они “отпадници од светске цивилизације” који се усуде да одбију диктате глобалне елите, предмет су безскрупулозне сатанизације, немилосрдног понижења и бруталног разарања – као застрашујући пример и опомена осталима.

II. Разарање Југославије = Однос Глобалне Елите Према Нашем Народу

Да би схватили које место и будућност су нам одређени у овом новом глобалном поредку, довољно је да објективно сагледамо задњих седамнаест година разарања Југославије. Ако не због због велике патње нанете нашем народу, или употребе голе силе у кршењу међународних закона и принципа, или безочне лази да је зло добро – онда се сигурно морамо сучелити са вулгарном ароганцијом са којом глобална елита бахато наставља то своје иживљавање над нама, као заморчићима свог новог глобалног поретка.

Основни повод за ово разарање Југославије директно потиче из дуготрајне, патолошке мржње Немачке елите према српском народу. Ова мржња је поново прокључала са званичним уједињењем Немачке 1990. и успостављањем њеног стратеског домена. У то исто време, нагли распад Варшавског Пакта лишио је Југославију њене деликатне стратегијске улоге и важности у балансу сила у Европи. Поврх тога, Југославија -- са увреженим принципима стаљинистичке власти, са погубним унутрашњим административним границама и поделама, са сукобљеним етничким и националистичким тежњама -- пружила је НАТО планерима реалан мини полигон за будући сценарио, у којем је Србима у Југославији предодређена улогу Руса у Совјетском Савезу. Припреме за дестабилизацију Југославије почеле су још раних 1980-тих систематским деловањем глобалних финансијских институција и агената (3). Неочекивано брзи распад Совјетског Савеза 1991., сиром је отворио врата глобалној елити за реализацију њеног историјског освајачког “Похода на Исток”. Решена да свим силама осигура свој огроман, изненадни стратегијски, територијални и економски плен у бившем совјетском блоку, глобална елита је у потпуности препустила Немачкој водећу улогу у разарању Југославије (4).

Немачка елита је одмах искористила прилику да се брзо освети Србима унилатералним наметањем колонијалног распада Југославије по унтрашњим административним границама. Непобитно је да су те границе зацртали фашисти а до краја спровели Титоисти да би разбили и подјармили већински Српски народ у Југославији. Наметнутим цепањем нашег народа по тим границама, Немачка елита је једним потезом избрисала 3 милиона жртава које је нас народ дао за своје ослобођење и уједињење у задњих 100 година ратова (и то углавном бас против немачког колонијализма и нацизма). Када сада говоримо о нашем приступању ЕУ, не смемо никада заборавити да је Немачка елита отвореним уценама свог даљег чланства у НАТОу и свог потписа Мастрихтског уговора (као полазне основе за стварање ЕУ) -- трајно осигурала потпуну подршку своје анти-српске политике. Тим уценама је уништен сваки трајни интерес српског народа у ЕУ и сваки процес мирног, равноправног издвајања конститутивних народа и очувања континуитета Југославије, као непроцењивог наслеђа нашег народа. Почевши од подмукло подметнутих “закључака Бадинтерове Комисије”, па кроз сукцесију нелегалних признања бивших СФРЈ република, искључења Југославије из УН, тоталног ембарга, бруталног уништења Републике Српске Крајине, трајног претварања Босне (укључујући и Републику Српску) у нови колонијални казамат, криминалног бомбардовања Србије, издвајања Црне Горе, па сада отимања Косова од Србије,... и шта је год већ следеће на тој листи – нашем народу се брутално и систематски ускраћује право државотворства (5). Када овде говоримо о нашем народу, то се односи на сву ону нашу РАЈУ и унутар и ван граница данашње Србије којој се овај грдни зулум наноси. А они други, благо нама, нека узму назад оно сто су са собом донели нека се драге воље врате у бечке кметове и коњушаре, или наставе да буду напујдани пси или ватикански или муџахедински -- ми их више никада од тога нећемо спасавати.

Као и у Другом Светском Рату, бивши нацистички протекторати и вазалства сада поново бруталном силом и окупацијом добијају “суверенитет” над нашим народом и нашим територијама (6). И када смо се инстинктивно и неплански покушали томе одупрети, нашли смо се сами међу-собом подељени и закрвљени, избомбардовани у покорност од стране УС/НАТО-а, етнички почишћени са своје земље, наша имовина силом узурпирана и конфискована, наше историјско, културно и духовно наслеђе разбијено и корени прекопани. У врхунцу злобе, само због нашег покушаја отпора овом бруталном насртају новог глобалног поретка, глобална елита нас осуђује (преко својих најамника у Хашком Трибуналу) као учеснике у “здруженом криминалном подухвату”. Овим се усавршава стари нацистички метод завођења јавног мњења кроз режирање и оркестрирање догађаја, потурања лажних извештаја и сведока (7) --да би се стекло привидно оправдање за екстерминације народа, разарања држава и окупације територија. Поврх свега тога, сада се додају унапред изрежиране одлуке најамничких глобалних судова којима се жртве претварају у кривце да би се прави кривци прикрили и заштитили.

Немилосрдно понижавање и уништавање нашег народа се изгледа наставља у недоглед. Сто се успело одржати кроз грађанске ратове током 1990-тих, сто се сачувало од међународних ембарга и веле-проневера корумпираних резима, сто је остало не-разорено кроз 78 дана бруталног УС/НАТО бомбардовања – сада је докрајчено, кроз потпуну ликвидацију заједничког капитала нашег народа, од стране глобалних финансијских институција и њихових локалних режимских полтрона (8). А сада још, глобална елита бруталним чином рата отима 15% суверене територије Србије и поклања је некаквој новој “Републици Косова”. Ово правдају “универзалним принципом права на самоопредељење за 90%-ну албанску већину на Косову”. Нигде се не помиње чињеница да су косовски Албанци ипак само 20%-на мањина у Србији и да је осталих 80% становника Србије против отимања и отуђења своје суверене територије. Нигде се не помиње да више од трећине Албанаца на Косову јесу избеглице и илегални дошљаци из Албаније, без правног статуса држављана Србије. Нигде се не помиње да скоро 60% приватне земље на Косову је у српској законитој својини – али изгледа да у новом глобалном поретку, приватна својина има значење само када припада глобалној елити.

Међутим, исти тај “универзални принцип права на самоопредељење” глобална елита брутално ускраћује српском становништву у трећини данашње Хрватске, половини Босне и сада на самом Косову (9). Кажу “Косово је јединствен изузетак”. Ту су потпуно у праву. Српском народу Косово знаци далеко више од парчета историјске, суверене територије. Косово је заједничка дуса српског народа и његове државности. Косово је колевка српске Светосавске духовности где смо као народ, изабрали пут Богочовека и одбили да између себе и Бога устоличимо жреце и хијерархије. Косово је место где смо као народ, стали на белег моћној отоманској империји -- са јасном спознајом да ако и изгубимо овај, не смемо изгубити и онај свет. Косовски еп је сачувао национални и духовни идентитет српског народа под 500 година ропства и исламизације. Косовски дух у нашим предадовима, дедовима и очевима је оно због чега су они били кадри реци НЕ и султанима и кајзерима и хитлерима овог света. И бас због тога, глобална елита хоће да од овог пркосног, малог народа направи јединствени пример у новом глобалном поретку. Зато овако монструозно, комад-по комад, черечи заједништво и државност нашег народа са циљем да у нама угасе и задњу искру слободарске традиције, праведности и духа – и да нас пред светом, собом и прецима нашим понизе до краја.

III. Шта Сада Радити?

Највећи проблем нашег народа је у томе сто сада више не знамо ни ко смо, ни где смо, нити шта уопште хоћемо. Нас дух је сагорео у површном, материјалном релативизму лажних идолопоклонстава. Постали смо слепо, слуђено стадо на које “вук своје право има”. У мраку своје духовне беде, слепо тапкамо за овновима предводницима који нас својим накаченим звонима наводе у кобни тор. У овом преломном часу, нас народ има само две опције:

1. Или ћемо из овог нашег духовног пепела поново устати и преобразити се, као Жар-птица из древних словенских предања.

2. Или ћемо дозволити да овај пепео буде изгажен у муљ, из којег се никада више нећемо повратити и у којем ћемо окончати своју историју.

Изберемо ли да нестанемо у муљу, ми онда и заслужујемо да окончамо као народ. Јер једино це нам преостајати да се појединачно, безобзирно газећи по својим ближњима, углављујемо у следећи виси слој тог муља, како не би завршили бас на самом дну.

Изаберемо ли да себе обновимо као народ, морамо унапред схватити да је то пре свега духовни устанак и преображај, који мора почети у сваком од нас по-на-особ. Као основно, морамо признати и прихватити постојање абсолутне Божије истине којом се јасно раздваја правда од неправде, добро од зла -- и тиме одмах пресеци нашу поданост садашњем бездушном материјалном релативизму. Априорно морамо знати да ако и успемо привидно слагати себе и друге, како смо у праву када чинимо зло, ми абсолутно никада не можемо слагати и преварити Бога. У животу овоземаљском, сви се ми стално суочавамо са дилемом шта је праведно а шта неправедно. Несвесно, из незнања, или цак и добрих намера ми врло цесто чинимо неправду. Али чим то спознамо, у већини нас духовни инстинкт налазе нам да ту неправду исправимо. Међутим, ако ми са знањем и предомишљајем настављамо да чинимо неправду, ми се свесно одричемо духа Божијег у нама и прелазимо на страну зла. То је оно Богом-дато, абсолутнао сечиво између добра и зла које тавори у сваком од нас. Сваки напор да се то сечиво лукавством и лазима прикрије и релативизује, само је доказ да зло покушава да нас заведе у неку своју ђавољу работу Ми смо кренули путем Богочовека оног тренутка када се дуса наша ресила зла у нама. Тада ми постајемо праведници који могу злу “стати ногом заврат” и који це без страха и стида стајати пред Богом. А Бог тацно зна шта је у дуси нашој – он је њу у нас и удахнуо.

Већина наше квази-елите тврди да це обнова нашег народа настати чим се повинујемо новом глобалном поретку и постанемо прирепак ЕУ и НАТОа. Лазу! Као прво, духовни устанак и преображај нашег народа никада неће, нити може бити покренути од стране продатих дуса наших партијских квази-елита. Њихов циљ је да нас предају у голо робље не би ли само тиме добили посао тамничара наших. Ако се тој нашој квази-елити бас толико и иде у тај нови глобални поредак, ништа их брате не зауставља да се (као и сви ми остали) сами спакују и оду трбухом-за-крухом. Ми свакако од њих немамо ама бас никакве користи, само грдну штету.

Као друго, обнова нашег народа у УЕ је немогућа јер се она установљава као нова, проширена “Тамница Народа “. Жалосно је видети како се сада стари народи, носиоци некад напредне европске цивилизације, као распамећено крдо сабијају у тор новог глобалног поредка. У њихово име сада одлучују вазали и намесници глобалне елите и то кроз мандат који су сами себи дали. Управо због тога се та елита толико и упиње да легализује свој лазни мандат наметањем некаквог накарадног ЕУрократског Устава. Давно су нас наши стари научили мудрости да “многи трагови воде у лављу јазбину, али ни трага из ње”. Доба Просвећености се систематски гаси и мрак аутократије и инквизииције се поново надвија над Европом и западном цивилизацијом. Ако се утопимо у том мраку, ми се више никада нећемо моћи повратити као народ.

Као треће, крајње је абсурдно мислити да ћемо самим уласком у ЕУ напунити стомаке и ресити све наше материјалне муке. Абсолутно не постоји гозба за џабе -- где дођеш, узмеш и носиш све сто ти треба. То је само повампирена утопија комунизма која је очигледно неодржива у стварности. Да би се одржао експоненцијални раст концентрације капитала у рукама елите, он се мора компензовати одговарајућим губитком капитала из руку народа. Стога је сигурно да ћемо (као народ) дати ЕУ далеко више него сто ћемо из ЕУ узети. Сасвим је сигурно да це наша квази-елита од ЕУ добити значајне бенефиције за устоличење ЕУрократског централизма над нама -- као што смо већ видели на примеру оних силних “донација” у задњих седам година. Евидентно је да нас народ те “донације” није ни видео ни омирисао, али их зато сада вишеструко плаца кроз додатних УС$25 милијарди дужничког ропства.

Због огромне центализоване бирократије и недодирљиве аутократске врхушке, у слободним светским медијима ЕУ називају “ЕУССР”, као паралелизам бившем Совјетском Савезу. Како је овај задњи пропао бас због тог централизованог аутократизма, намеће се логично питање -- Која је заиста сврха стварања и сирења такве ЕУ? Одговор се налази у контексту времена ЕУ настанка (распад совјетског блока), у њеној нераскидивој органској вези са НАТО-ом, и њиховом систематском походу на Исток. Кроз историју, глобална елита је толико пута сломила зубе и чељусти на Русији јер је увек преценила своје моћи за толики и тако тврд орах. Зато се сада и врши ова силна мобилизација људства, војних потенцијала и активе какву свет још није видео и сигурно више никада неће видети, с обзиром на нуклеарни фактор сукоба. Није случајно што се сада словенској и Источно-Европској ЕУ-НАТО руљи додељује улога фронталне топовске хране у том походу.

Него манимо се више тапкања у мраку за овновима предводницима и лажним пророцима. Има у нашем народу и духа, и снаге, и памети, и пркоса да сами на своје ноге устанемо, организујемо се и почнемо свој духовни, културни, друштвени и економски преображај. Ама не бој’мо се силника овоземаљских јер “удар нађе искру у камену, без њега би у кам очајала.” Вала, до сада имамо и на претек искри наших да нам осветле пут, треба их само скупити заједно. Силан духовни аманет су предци наши нама оставили и кроз Светосавље га очували -- да никада не прихватимо и клањамо се посредницима између нас и Бога. Зато нема људи, сила и судова овоземаљских којих се ми бојимо, јер сваки од нас вага своја овоземаљска права и одговорности директно пред Богом.

Читава Васиона па и овај јадни свет овоземаљски постоје и трају јер Бог је између свега увео некакву равнотежу. Не можемо нешто бас ни из чега створити, не може огањ постојати без леда, не може тама бити без светлости, не може се стално отимати а то не платити, не може одговорност бити без права, не може зло победити добро. Висе од свега, не може се дух Божији у човеку силом укинути. Управо у томе је и клица самоуништења овог новог, уни-полароног глобалног поретка, јер на крају ипак “Волови јарам трпе а не људи”.

*****

ОБЈАШЊЕЊА:

(1) Capgemini and Merrill Lynch -- “World Wealth Report 2007 “

Извештава да је 2006. у свету укупно било 9.5 милиона HNWI појединаца (HNWI = појединац ција финансијска нето вредност износи најмање УС$1 милион) ције се укупно богатство процењује на УС$37.2 хиљада милијарди. Од тога је укупно 94,970 UHNWI појединаца (UHNWI = појединац чија финансијска нето вредност износи најмање УС$30 милиона) чије се укупно богатство процењује на УС$13.1 хиљада милијарди. Извештај такође налази да стопа консолидације/укрупњења глобалног капитала у рукама појединаца је око четири пута виша него реална стопа раста укупног глобалног капитала.

[Ако се још рафинирају подаци за ликвидан капитал (без тезе уновчљивих некретнина) долази се до бројке да само око 0.005% људи има у власништву око 70% укупног глобалног ликвидног капитала.]

[Треба имати у виду да је ефективни менаџмент огромне већине светског капитала структуиран кроз мулти-националне корпорације -- тако да директна контрола инвестиција, дистрибуције, ефеката и токова глобалног капитала су сконцентрисани у рукама десетак хиљада људи који данас чине глобалну корпоративну елиту.]

(2) Јавни дуг УСА је сада УС$9 хиљада милијарди или УС$30,000 по глави. Од тога, око 44% се привидно покрива празним књиговодственим манипулацијама међу владиним буџетским ресорима; око 28% се дугује америчким приватним институцијама и појединцима; а око 28% се дугује директно страним повериоцима. Амерички народ плаћа само годишњи интерес од преко УС$400 милијарди годишње. Уз ово, УСА годишњи спољно-трговински дефицит је око УС$1000 милијарди. Није још процењено колики су укупни, дугорочни губитци за амерички народ пражњењем УСА економске љуштуре -- посто мулти-националне корпорације трајно измештају велики део производње из УСА. Само за рат и окупацију Ирака, процењује се укупан трошак од око УС$3000 милијарди, ако се уопште може цена ставити на људски живот. За остале освајачке глобалне походе као и за њихове непредвиђене освете – укупни трошкови америчког народа тек треба да се одреде.

(3) Michael Parenti -- To Kill A Nation, The Attack on Yugoslavia

Аутор се годинама бави проблематиком новог империјалног капитализма. Овде обрађује мотиве и методе разарања Југославије у контексту успостављања новог глобалног поретка.

(4) Т. T. W. Carr, Associate Publisher, Defense & Foreign Affairs (sada www.strategicstudies.org ) -- “German and US Involvement in the Balkans: A Careful Coincidence of National Policies?”

Ovo je prezentacija sa simpozijuma “Yugoslavia Past and Present” održanog u Cikagu 1995. 1995. Детаљно обрађује улогу немачке елите у планирању и финансирању уништења Југославије као и прихватање спровођења њене политике од осталих чланова ЕЗ и НАТО.

(5) Diana Johnstone -- Fools' Crusade: Yugoslavia, NATO, and Western Delusions Аналитички и документовано обелодањује пропаганду, лукавства и лази иза званичне политике Запада према разарању Југославије и тиме, предодређеном, потпуном непријатељству према српском народу.

(6) David Binder -- “As Bonn Talks Louder, Some in the U.S. Wince,” New York Times (January 7, 1992)

Давид Биндер је јединствен међу западним новинарима јер дубоко познаје објективну ситуацију у Југославији (коју је још од 1980-тих покривао за Њу Јотк Тајмс). Још је јединственији по томе што је остао доследан својим принципима и није своју душу продао пропаганди зацртане глобалне политике -- због чега га је Њу Јорк Тајмс и повукао као извештача о догађајима у Југославији почетком 1990-тих. У свом извештају са заседања Немачког парламента -- (уочи Православног Божића 1992) на којем је уз овације посланика Немачка признала независност Хрватске у границама бивше СФРЈ републике укључујући и територије Српске Крајине – Биндер цитира Канцелара Кола : “СИЕГ [победа] за нашег старог, оданог савезника [НДХ]”

(7) Peter Brock -- Media Cleansing: Dirty Reporting Journalism & Tragedy in Yugoslavia

Методично и документовано од-случаја-до-случаја разоткрива како је јавно мњење на Западу добијало лазну слику о догађајима у Југославији систематским кљукањем једностраним полу-истинама и лазима. Такође документује систематско формирање “анти-српског менталитета цопора” међу известачима и уредницима западних медија чиме се де-факто одржало/одржава неодговорно, пристрасно и злонамерно извештавање о догађајима у Југославији.

(8) Michael Chossudowsky, Professor of Economics, University of Ottawa -- "Economic Terrorism" Аутор има велики број радова о економској експанзији глобализације и на пуно места обрађује економску политику принудне коју спроводе међународне финансијске институције према Југославији/Србији у задњих двадесетак година. Овде детаљно разоткрива методе и кораке које су међународне финансијске институције предузеле уз потпуну подршку владајућег полтронског резима у Србији у ликвидацији заједничког капитала нашег народа.

(9) Morton Abramowitz је ментор Олбрајтове и Холбрука и сматра се незваничним архитектом америчке политике у Источној Европи и Балкану. На питање (интервју НИНа) зашто та политика не поштује универзалне принципе и дозвољава дупле аршине када су у питању Срби, Абрамоwитз је рекао: “Мој одговор је да нема потпуно рационалног одговора на то питање; ви тразите идеално резоновање које уопште не одговара стварној ситуацији на терену.” [Међутим Morton Abramowitz изоставља основну чињеницу да је “стварна ситуација на терену” директан производ употребе бруталне УС/НАТО силе којом се реалност на терену искључиво форсирала за интересе старих нацистичких савезника Немачке, а на потпуну штету српског народа. Abramowitzev одговор јасно указује да је хубрис бруталне силе једини принцип њихове политике према српском народу.]

Ми и Нови Глобални Поредак

ДА или НЕ Европској Унији? Овим питањем се изузетно сложен, мулти-димензионалан проблем тривијализује на просту опцију. Прескачу се кључна питања: Која је сврха и будућност ЕУ? Ста добијамо а ста губимо нашим чланством у њој? -- поготову ако ЕУ посматрамо као транзициону манифестацију текућег процеса глобализације. Ако се сами деградирамо у пасивно прихватање туђјих диктата, ми попримамо улогу “Линијка”(у старом цртаћу) који не зна куда це у свом дво-димензионом свету када му нацртају зид на путу. Па када он покуса да се попне преко зида, а они тај зид цртају још виси. Па када он покуса да пробије зид, а они тај зид цртају још дебљи. У нашем садашњем дво-димензионом ЕУ свету, заборављамо да постоји и трећа димензија која нам омогућава да онај прости зид (од две линије на папиру) једноставно заобиђемо. Та виса димензија постаће нам доступна само ако искочимо са ове дво-димензионе покретне траке на коју су нас насадили -- и сами размислимо и одговоримо на питања: Ко смо? Где смо? и Шта хоћемо?

I. Глобализација = Сабијање Човечанства у Тор Новог Глобалног Поретка

Данас се глобализација популарно третира као неопходан, незаустављив процес глобалног укрупљења капитала у сврху побољшања економске ефикасности његовог управљања и коришћења. Међутим, то је веома уска, искривљена слика економске глобализације јер се искључиво гледа кроз призму абсолутног монопола концентрисаног, мулти-националног капитала над свим осталим економским факторима (као сто су природна богатства, људски рад, праведност расподеле, фер тржишна конкуренција,...). Концепт традиционалне, суверене грађанске државе -- као заштитника заједничког националног интереса народа, националног капитал, националних природних богатстава, националне радне снаге, праведне расподеле и функције тржишта -- потпуно је супротан концепту глобализације којој је циљ да све те економске факторе подреди апсолутном монополу мулти-националног капитала. Овај фундаментални сукоб, традиционалних/националних и глобалних/мулти-националних интереса, неминовно се преноси са економске сфере и на политичке, друштвене, културне и духовне сфере живота. Данас је то очигледно у земљама у транзицији и развоју где глобалне институције и картели споља, брутално доминирају над транзиционим националним институцијама. Доминација глобалних интереса над националним је евидентна и у најразвијенијим земљама света где се то спроводи изнутра, систематском корупцијом постојећих система власти. Резултат овог процеса је формирање новог глобалног поредака у којем изврсне, законодавне, и судске функције власти дефакто су под контролом веома малог броја људи који управљају концентрисаним глобалним капиталом.

Са сире историјске перспективе, глобализација је само најновија у низу геополитичких доктрина заснованих на голој људској похлепи за овоземаљском моци и исконским нагоном бруталне доминације. Текућа, агресивна економска глобализација резултира у огромној, експоненцијално-растућој концентрацији капитала у рукама неколицине (1). Само шачица појединаца располаже са висе капитала него ли милијарде људи сви скупа. Неизбежно је да се, из ове шачице моћних, формира и нова глобална елита којој је циљ да трајно осигура свој мрачни, економски и стратегијски плен -- успостављањем новог светског система и јурисдикције за трајно устоличење своје глобалне доминације. У ту сврху, они не презају да разоре и погазе основне духовне, људске вредности и цивилизацијске тековине. Данас, кроз монополизоване масовне медије, пропагира се квази-култура материјалног релативизма -- којим се од глобалне елите на врху ствара ново идоло-поклонство за масе на дну. Материјална моћ, без обзира како се акумулирала, постаје основно, општеприхваћено мерило вредности које сви почињемо следити. Методично се гуше заједнички дух и критичка свест људи јер огромна већина насађене квази-интелигенције, политичких/друштвених/економских аналитичара и медијских коментатора су само прости најамници оних који им плате висе. Одвајкада су људи губили духовни и морални компас и своје душе свесно продавали за милост неке моћне елите. Али овакву веле-распродају дуса, овако јефтино и у оваквим глобалним размерама, човечанство још није видело

Нови глобални елитизам не само да је неспојив са класичним-изворним демократским принципима (један-човек-један-глас и власт директних посланика народа) већ их третира као главну препреку за успостављање свог новог глобалног поретка. Њихов резон је: Зашто би један бедник имао исто право гласа као и онај који је милион пута богатији од њега? Није случајно да се сада свету намеће доктрина “глобалне демократизације” у форми назор-насађеног, безкореног парламентаризма сачињеног од корумпираних квази-елита којима је лако споља манипулисати, а тиме и управљати читавим народом. Као последица овакве “демократизације”, права и слободе појединаца, народа и суверених држава се немилосрдно и систематски подређују некаквој “међународној заједници" и мрачној глобалној елити која стоји иза ње. Уместо вођа које народ директно изабира из народа, за народ -- наше животе сада диктирају вазали постављени од намесника, постављених од намесника,... По основном закону природе, сваки додатни слој наметнуте економске, политичке, религијске или бирократске хијерархије експоненцијално гуши наше Богом-дате људске вредности и слободе. Сведоци смо огромне разорне моци у рукама глобалне елите која брутално гази по нашој Богом-датој спознаји правде и неправде, добра и зла. Голом силом се пропаганда претвара у “чињенице”, лази у “истину” и сви принципи и вредности се релативизују према хиру и материјалном интересу глобалне елите. Народ се поступно срозава на ниво распамећеног, заплашеног, послушног крда. Човечанство се систематски сабија у тор новог глобалног поретка у којем глобална елита узима себи абсолутну моћ да диктира судбину свима, а да за то никоме није одговорна.

Процес глобализације не мимоилази ни сада најмоћније светске државне акрониме, УСА и ЕУ. Глобална елита лукаво користи тренутну огромну економску и војну моћ тих држава у спровођењу своје глобалне освајачке стратегије – за ста порески обвезници и будзети тих земаља плаћају и те-какав цех (2). И у “нај-демократској” држави увек се мора разлучити народ од оних који њиме директно и индиректно владају. Као сто се може видети на примеру Ирака, планирани стратески и материјални плен се није материјализовао ни у промил огромне укупне цене (око УС$3000 милијарди) коју це амерички народ годинама плаћати, за тај освајачки поход глобалне елите. Али зато, светски нафтни картели сада остварују највише профите у историји човечанства.

II. Разарање Југославије = Однос Глобалне Елите Према Нашем Народу

Немачка елита је одмах искористила прилику да се брзо освети Србима унилатералним наметањем колонијалног распада Југославије по унтрашњим административним границама. Непобитно је да су те границе зацртали фашисти а до краја спровели Титоисти да би разбили и подјармили већински Српски народ у Југославији. Наметнутим цепањем нашег народа по тим границама, Немачка елита је једним потезом избрисала 3 милиона жртава које је нас народ дао за своје ослобођење и уједињење у задњих 100 година ратова (и то углавном бас против немачког колонијализма и нацизма). Када сада говоримо о нашем приступању ЕУ, не смемо никада заборавити да је Немачка елита отвореним уценама свог даљег чланства у НАТОу и свог потписа Мастрихтског уговора (као полазне основе за стварање ЕУ) -- трајно осигурала потпуну подршку своје анти-српске политике. Тим уценама је уништен сваки трајни интерес српског народа у ЕУ и сваки процес мирног, равноправног издвајања конститутивних народа и очувања континуитета Југославије, као непроцењивог наслеђа нашег народа. Почевши од подмукло подметнутих “закључака Бадинтерове Комисије”, па кроз сукцесију нелегалних признања бивших СФРЈ република, искључења Југославије из УН, тоталног ембарга, бруталног уништења Републике Српске Крајине, трајног претварања Босне (укључујући и Републику Српску) у нови колонијални казамат, криминалног бомбардовања Србије, издвајања Црне Горе, па сада отимања Косова од Србије,... и ста је год већ следеће на тој листи – нашем народу се брутално и систематски ускраћује право државотворства (5). Када овде говоримо о нашем народу, то се односи на сву ону нашу РАЈУ и унутар и ван граница данашње Србије којој се овај грдни зулум наноси. А они други, благо нама, нека узму назад оно сто су са собом донели нека се драге воље врате у бечке кметове и коњушаре, или наставе да буду напујдани пси или ватикански или муџахедински -- ми их висе никада од тога нећемо спасавати.

Као и у Другом Светском Рату, бивши нацистички протекторати и вазалства сада поново бруталном силом и окупацијом добијају “суверенитет” над нашим народом и нашим територијама (6). И када смо се инстинктивно и неплански покусали томе одупрети, нашли смо се сами међу-собом подељени и закрвљени, избомбардовани у покорност од стране УС/НАТО-а, етнички почишћени са своје земље, наша имовина силом узурпирана и конфискована, наше историјско, културно и духовно наслеђе разбијено и корени прекопани. У врхунцу злобе, само због нашег покушаја отпора овом бруталном насртају новог глобалног поретка, глобална елита нас осуђује (преко својих најамника у Хашком Трибуналу) као учеснике у “здруженом криминалном подухвату”. Овим се усавршава стари нацистички метод завођења јавног мњења кроз режирање и оркестрирање догађаја, потурања лажних извештаја и сведока (7) --да би се стекло привидно оправдање за екстерминације народа, разарања држава и окупације територија. Поврх свега тога, сада се додају унапред изрежиране одлуке најамничких глобалних судова којима се жртве претварају у кривце да би се прави кривци прикрили и заштитили.

Немилосрдно понижавање и уништавање нашег народа се изгледа наставља у недоглед. Сто се успело одржати кроз грађанске ратове током 1990-тих, сто се сачувало од међународних ембарга и веле-проневера корумпираних резима, сто је остало не-разорено кроз 78 дана бруталног УС/НАТО бомбардовања – сада је докрајчено, кроз потпуну ликвидацију заједничког капитала нашег народа, од стране глобалних финансијских институција и њихових локалних режимских полтрона (8). А сада још, глобална елита бруталним чином рата отима 15% суверене територије Србије и поклања је некаквој новој “Републици Косова”. Ово правдају “универзалним принципом права на самоопредељење за 90%-ну албанску већину на Косову”. Нигде се не помиње чињеница да су косовски Албанци ипак само 20%-на мањина у Србији и да је осталих 80% становника Србије против отимања и отуђења своје суверене територије. Нигде се не помиње да висе од трећине Албанаца на Косову јесу избеглице и илегални дошљаци из Албаније, без правног статуса држављана Србије. Нигде се не помиње да скоро 60% приватне земље на Косову је у српској законитој својини – али изгледа да у новом глобалном поретку, приватна својина има значење само када припада глобалној елити.

Међутим, исти тај “универзални принцип права на самоопредељење” глобална елита брутално ускраћује српском становништву у трећини данашње Хрватске, половини Босне и сада на самом Косову (9). Кажу “Косово је јединствен изузетак”. Ту су потпуно у праву. Српском народу Косово знаци далеко висе од парчета историјске, суверене територије. Косово је заједничка дуса српског народа и његове државности. Косово је колевка српске Светосавске духовности где смо као народ, изабрали пут Богочовека и одбили да између себе и Бога устоличимо жреце и хијерархије. Косово је место где смо као народ, стали на белег моћној отоманској империји -- са јасном спознајом да ако и изгубимо овај, не смемо изгубити и онај свет. Косовски еп је сачувао национални и духовни идентитет српског народа под 500 година ропства и исламизације. Косовски дух у нашим предадовима, дедовима и очевима је оно због чега су они били кадри реци НЕ и султанима и кајзерима и хитлерима овог света. И бас због тога, глобална елита хоће да од овог пркосног, малог народа направи јединствени пример у новом глобалном поретку. Зато овако монструозно, комад-по комад, черечи заједништво и државност нашег народа са циљем да у нама угасе и задњу искру слободарске традиције, праведности и духа – и да нас пред светом, собом и прецима нашим понизе до краја.

III. Шта Сада Радити?

Највећи проблем нашег народа је у томе сто сада висе не знамо ни ко смо, ни где смо, нити ста уопште хоћемо. Нас дух је сагорео у површном, материјалном релативизму лажних идолопоклонстава. Постали смо слепо, слуђено стадо на које “вук своје право има”. У мраку своје духовне беде, слепо тапкамо за овновима предводницима који нас својим накаченим звонима наводе у кобни тор. У овом преломном часу, нас народ има само две опције:

1. Или ћемо из овог нашег духовног пепела поново устати и преобразити се, као Зар-птица из древних словенских предања.

2. Или ћемо дозволити да овај пепео буде изгажен у муљ, из којег се никада висе нећемо повратити и у којем ћемо окончати своју историју.

Изаберемо ли да себе обновимо као народ, морамо унапред схватити да је то пре свега духовни устанак и преображај, који мора почети у сваком од нас по-на-особ. Као основно, морамо признати и прихватити постојање абсолутне Божије истине којом се јасно раздваја правда од неправде, добро од зла -- и тиме одмах пресеци нашу поданост садашњем бездушном материјалном релативизму. Априорно морамо знати да ако и успемо привидно слагати себе и друге, како смо у праву када чинимо зло, ми абсолутно никада не можемо слагати и преварити Бога. У животу овоземаљском, сви се ми стално суочавамо са дилемом ста је праведно а ста неправедно. Несвесно, из незнања, или цак и добрих намера ми врло цесто чинимо неправду. Али чим то спознамо, у већини нас духовни инстинкт налазе нам да ту неправду исправимо. Међутим, ако ми са знањем и предомишљајем настављамо да чинимо неправду, ми се свесно одричемо духа Божијег у нама и прелазимо на страну зла. То је оно Богом-дато, абсолутнао сечиво између добра и зла које тавори у сваком од нас. Сваки напор да се то сечиво лукавством и лазима прикрије и релативизује, само је доказ да зло покушава да нас заведе у неку своју ђавољу работу Ми смо кренули путем Богочовека оног тренутка када се дуса наша ресила зла у нама. Тада ми постајемо праведници који могу злу “стати ногом заврат” и који це без страха и стида стајати пред Богом. А Бог тацно зна ста је у дуси нашој – он је њу у нас и удахнуо.

Као друго, обнова нашег народа у УЕ је немогућа јер се она установљава као нова, проширена “Тамница Народа “. Жалосно је видети како се сада стари народи, носиоци некад напредне европске цивилизације, као распамећено крдо сабијају у тор новог глобалног поредка. У њихово име сада одлучују вазали и намесници глобалне елите и то кроз мандат који су сами себи дали. Управо због тога се та елита толико и упиње да легализује свој лазни мандат наметањем некаквог накарадног ЕУрократског Устава. Давно су нас наши стари научили мудрости да “многи трагови воде у лављу јазбину, али ни трага из ње”. Доба Просвећености се систематски гаси и мрак аутократије и инквизииције се поново надвија над Европом и западном цивилизацијом. Ако се утопимо у том мраку, ми се висе никада нећемо моци повратити као народ.

Као треће, крајње је абсурдно мислити да ћемо самим уласком у ЕУ напунити стомаке и ресити све наше материјалне муке. Абсолутно не постоји гозба за џабе -- где дођеш, узмеш и носиш све сто ти треба. То је само повампирена утопија комунизма која је очигледно неодржива у стварности. Да би се одржао експоненцијални раст концентрације капитала у рукама елите, он се мора компензовати одговарајућим губитком капитала из руку народа. Стога је сигурно да ћемо (као народ) дати ЕУ далеко висе него сто ћемо из ЕУ узети. Сасвим је сигурно да це наша квази-елита од ЕУ добити значајне бенефиције за устоличење ЕУрократског централизма над нама -- као сто смо већ видели на примеру оних силних “донација” у задњих седам година. Евидентно је да нас народ те “донације” није ни видео ни омирисао, али их зато сада вишеструко плаца кроз додатних УС$25 милијарди дужничког ропства.

Због огромне центализоване бирократије и недодирљиве аутократске врхушке, у слободним светским медијима ЕУ називају “ЕУССР”, као паралелизам бившем Совјетском Савезу. Како је овај задњи пропао бас због тог централизованог аутократизма, намеће се логично питање -- Која је заиста сврха стварања и сирења такве ЕУ? Одговор се налази у контексту времена ЕУ настанка (распад совјетског блока), у њеној нераскидивој органској вези са НАТО-ом, и њиховом систематском походу на Исток. Кроз историју, глобална елита је толико пута сломила зубе и чељусти на Русији јер је увек преценила своје моци за толики и тако тврд орах. Зато се сада и врши ова силна мобилизација људства, војних потенцијала и активе какву свет још није видео и сигурно висе никада неће видети, с обзиром на нуклеарни фактор сукоба. Није случајно сто се сада словенској и Источно-Европској ЕУ-НАТО руљи додељује улога фронталне топовске хране у том походу.

Него манимо се висе тапкања у мраку за овновима предводницима и лажним пророцима. Има у нашем народу и духа, и снаге, и памети, и пркоса да сами на своје ноге устанемо, организујемо се и почнемо свој духовни, културни, друштвени и економски преображај. Ама не бој’мо се силника овоземаљских јер “удар нађе искру у камену, без њега би у кам очајала.” Вала, до сада имамо и на претек искри наших да нам осветле пут, треба их само скупити заједно. Силан духовни аманет су предци наши нама оставили и кроз Светосавље га очували -- да никада не прихватимо и клањамо се посредницима између нас и Бога. Зато нема људи, сила и судова овоземаљских којих се ми бојимо, јер сваки од нас вага своја овоземаљска права и одговорности директно пред Богом.

*****

ОБЈАШЊЕЊА:

(1) Capgemini and Merrill Lynch -- “World Wealth Report 2007 “

Извештава да је 2006. у свету укупно било 9.5 милиона HNWI појединаца (HNWI = појединац ција финансијска нето вредност износи најмање УС$1 милион) ције се укупно богатство процењује на УС$37.2 хиљада милијарди. Од тога је укупно 94,970 UHNWI појединаца (UHNWI = појединац чија финансијска нето вредност износи најмање УС$30 милиона) чије се укупно богатство процењује на УС$13.1 хиљада милијарди. Извештај такође налази да стопа консолидације/укрупњења глобалног капитала у рукама појединаца је око четири пута виса него реална стопа раста укупног глобалног капитала.

(3) Michael Parenti -- To Kill A Nation, The Attack on Yugoslavia

(4) Т. T. W. Carr, Associate Publisher, Defense & Foreign Affairs (sada www.strategicstudies.org ) -- “German and US Involvement in the Balkans: A Careful Coincidence of National Policies?”

(6) David Binder -- “As Bonn Talks Louder, Some in the U.S. Wince,” New York Times (January 7, 1992)

Давид Биндер је јединствен међу западним новинарима јер дубоко познаје објективну ситуацију у Југославији (коју је још од 1980-тих покривао за Њу Јотк Тајмс). Још је јединственији по томе сто је остао доследан својим принципима и није своју душу продао пропаганди зацртане глобалне политике -- због чега га је Њу Јорк Тајмс и повукао као извештача о догађајима у Југославији почетком 1990-тих. У свом извештају са заседања Немачког парламента -- (уочи Православног Божића 1992) на којем је уз овације посланика Немачка признала независност Хрватске у границама бивше СФРЈ републике укључујући и територије Српске Крајине – Биндер цитира Канцелара Кола : “СИЕГ [победа] за нашег старог, оданог савезника [НДХ]”

(7) Peter Brock -- Media Cleansing: Dirty Reporting Journalism & Tragedy in Yugoslavia

Mi i Novi Globalni Poredak

DA ili NE Evropskoj Uniji? Ovim pitanjem se izuzetno slozen, multi-dimenzionalan poroblem trivijalizuje na prostu opciju. Preskacu se kljucna pitanja: Koja je svrha i buducnost EU? Sta dobijamo a sta gubimo nasim clanstvom u njoj? -- pogotovu ako EU posmatramo kao tranzicionu manifestaciju tekuceg procesa globalizacije. Ako se sami degradiramo u pasivno prihvatanje tudjih diktata, mi poprimamo ulogu “Linijka”(u starom crtacu) koji ne zna kuda ce u svom dvo-dimenzionom svetu kada mu nacrtaju zid na putu. Pa kada on pokusa da se popne preko zida, a oni taj zid crtaju jos visi. Pa kada on pokusa da probije zid, a oni taj zid crtaju jos deblji. U nasem sadasnjem dvo-dimenzionom EU svetu, zaboravljamo da postoji i treca dimezija koja nam omogucava da onaj prosti zid (od dve linije na papiru) jednostavno zaobidjemo. Ta visa dimenzija postace nam dostupna samo ako iskocimo sa ove dvo-dimenzione pokretne trake na koju su nas nasadili -- i sami razmislimo i odgovorimo na pitanja: Ko smo? Ggde smo? i Sta hocemo?

I. Globalizacija = Sabijanje Covecanstva u Tor Novog Globalnog Poretka

Danas se globalizacija popularno tretira kao neophodan, nezaustavljiv proces globalnog ukrupljenja kapitala u svrhu poboljsanja ekonomske efikasnosti njegovog upravljanja i koriscenja. Medjutim, to je veoma uska, iskrivljena slika ekonomske globalizacije jer se iskljucivo gleda kroz prizmu absolutnog monopola koncentrisanog, multi-nacionalnog kapitala nad svim ostalim ekonomskim faktorima (kao sto su prirodna bogatstva, ljudski rad, pravednost raspodele, fer trzisna konkurencija,...). Koncept tadicionalne, suverene gradjanske drzave -- kao zastitinika zajednickog nacionalnog interesa naroda, nacionalnog kapital, nacionalnih prirodnih bogatstava, nacionalne radne snage, pravedne raspodele i funkcije trzista -- potpuno je suprotan konceptu globalizacije kojoj je cilj da sve te ekonomske faktore podredi apsolutnom monopolu multi-nacionalnog kapitala. Ovaj fundamentalni sukob, tradicionalnih/nacionalnih i globalnih/multi-nacionalnih interesa, neminovno se prenosi sa ekonomske sfere i na politicke, drustvene, kulturne i duhovne sfere zivota. Danas je to ocigledno u zamljama u tranziciji i razvoju gde globalne institucije i karteli spolja, brutalno dominiraju nad tranzicionim nacionalnim institucijama. Dominacija globalnih interesa nad nacionalnim je evidentna i u najrazvijenijim zemljama sveta gde se to sprovodi iznutra, sistematskom korupcijom postojecih sistema vlasti. Rezultat ovog procesa je formiranje novog globalnog poredaka u kojem izvrsne, zakonodavne, i sudske funkcije vlasti defakto su pod kontrolom veoma malog broja ljudi koji upravljaju koncentrisanim globalnim kapitalom.

Sa sire istorijske perspektive, globalizacija je samo najnovija u nizu geopolitickih doktrina zasnovanih na goloj ljudskoj pohlepi za ovozemaljskom moci i iskonskim nagonom brutalne dominacije. Tekuca, agresivna ekonomska globalizacija rezultira u ogromnoj, eksponencijalno-rastucoj koncentraciji kapitala u rukama nekolicine (1). Samo saka pojedinaca raspolaze sa vise kapitala nego li milijarde ljudi svi skupa. Neizbezno je da se, iz ove sacice mocnih, formira i nova globalna elita kojoj je cilj da trajno osigura svoj mracni, ekonomski i strategijski plen -- uspostavljanjem novog svetskog sistema i jurisdikcije za trajno ustolicenje svoje globalne dominacije. U tu svrhu, oni ne prezaju da razore i pogaze osnovne duhovne, ljudske vrednosti i civilizacijske tekovine. Danas, kroz monopolizovane masovne medije, propagira se kvazi-kultura materijalnog relativizma -- kojim se od globalne elite na vrhu stvara novo idolo-poklonstvo za mase na dnu. Materijalna moc, bez obzira kako se akumulirala, postaje osnovno, opsteprihvaceno merilo vrednosti koje svi pocinjemo slediti. Metodicno se guse zajednicki duh i kriticka svest ljudi jer ogromna vecina nasadjene kvazi-intelegencije, politickih/drustvenih/ekonomskih analiticara i medijskih komentatora su samo prosti najamnici onih koji im plate vise. Odvajkada su ljudi gubili duhovni i moralni kompas i svoje duse svesno prodavali za milost neke mocne elite. Ali ovakvu vele-rasprodaju dusa, ovako jeftino i u ovakvim globalnim razmerama, cevecanstvo jos nije videlo

Novi globalni elitizam ne samo da je nespojiv sa klasicnim-izvornim demokratskim principima (jedan-covek-jedan-glas i vlast direktnih poslanika naroda) vec ih tretira kao glavnu prepreku za uspostavljanje svog novog globalnog poretka. Njihov rezon je: Zasto bi jedan bednik