Демо(н)кратија

Већ ми је доста избора. Не могу телевизор да укључим а да један од његових пајаца не испадне из кутије и убеђује ме како ћу много боље да живим када дођу његови на власт. Има да тече мед и млеко. Стране инвестиције, сарадња са светом уважавање..... Никако да се дотакне да је и до сада владао. Да су његови обилато крали. Да су и у претходном циклусу свашта обећавали, а једино што су успели да своје џепове још више напуне. Народ све горе живи а илузије су све веће и маштовитије. Убеђују ме да са њима нема неизвесности.

Сасвим случајно у време изборне кампање је продао странцима дуго обећавану фабрику. Наравно постоји клаузула да све то има да важи ако он дође поново на власт. Са Европом и светом је управо потписао споразум који потврдјује да је он гарант стабилности у региону, али само ако он дође поново на власт. Његови партичци јуре у најзабитије делове, љубе се, причају са светом. Обећавају, лажу и мажу. Пред саме изборе пензионери су случајно добили раније пензију, а службеници великих државних фирми ненајављени додатак. Управо се појавило уље по невероватној цени и наравно одмах било разграбљено. Опозиција се обилато блати, ваде се разне непроверене ствари и изјаве.

Његови су анђели, имају само двособне станове и пар распарених шољица. Додуше има ту и неколико бизнисмена али све је то легално стечено. Јесте да је то у јако кратком року док су они владали, али ко нам је крив када смо неспособни и нисмо у правој странци. Немамо ТВ станице, нисмо се школовали у иностранству.

Иако је обећао да ће бити председник свих нас, он у ствари свима нама који другачије мисле отворено прети. Прича како нам неће дозволити да гурнемо Србију у провалију јер је само његова опција исправна. Уосталом, недавно је победио нашег кандидата у избору за председника и нема шта ми више да причамо. Народ је рекао своје. Додуше математика му је мало чудна, али ја то схватам у Ајнштановском смислу, да је све релативно и да не мора увек 1 и 1 да буду два. То је бар у политици дискутабилно.

Посебно ми преседне такозвана изборна тишина. Понекад пожелим да им кажем да тај појам укину. Нема смисла, јер баш тада, у тој изборној тишини, њихов председник не стаје. Отвара све и свашта. Његови министри баш тада раде важне државне послове. Ето баш тада су се сетили да посете неку школу, помогну као представници државе... Чудо једно.

Да не буде забуне, ово сам написао 1995. године.

Данас није тако, зар не?

Милош Д. Јовановић