Naravoucenije Izbora

Vredi procitati satire Radoja Domanovica “Vodja” i “Kraljevic Marko po drugi put medju Srbima” da bi videli kako se vec vise od sto godina kod nas nista ne menja a po najmanje politicki izbori. Evo, sad prodje jos jedan rezimski izbor ciji rezultat jasno govori da pola nas jos uvek ne vidi koji su nas slepci do sada vodili – a onih drugih pola jos uvek se nada da ce nam odnekud banuti Marko na Sarcu da topuzom otera zulumcare i ispravi svu nepravdu. Nazalost, od Marka ni traga ni glasa, teski topuz nam ode na aukciju za staro gvozdje, a od Sarca nam osta samo magarac.

Vec i suvise dugo vremena smo taoci naseg ustavnog/rezimskog sistema vlasti novokomponovanih Kurta i Murta grupica koje interese naroda potpuno podredjuju svojim licnim interesima. Doduse, dato nam je pravo da svoje jahace sami biramo sto mi revnosno i cinimo ili po inerciji ili po Njegosevoj mudrosti “Covek bira zlo iz straha od zla gorega”. Nasa biracka inercija -- uz malo propagande, korupcije i prinude -- vrlo lako menja pravac i smer, kako to vec stara narodna poslovica kaze: “Gde svi Turci tu i goli Haso”.

Medjutim, mi koji se dicimo svojim mudrim izborom manjeg zla trebamo imati na umu da ipak biramo zlo nad dobrim. Tako nam opet prodju jos jedni izbori a mi za svoje muke nastavljamo da krivimo vlast koju smo izabrali -- a rezimska vlast nastavlja da tera svog kera kriveci nas za posledice, jer smo “demokratski” odgovorni za svoj izbor. Tako nam dodju i novi izbori, a kad ono -- oni nam nude, a mi biramo, ama sve isto ali malo drugacije upakovano. Pa sada ko je ovde zaista kriv za to, mi ili oni? I tako se nase kolo prebacivanja krivice vrti u nedogled, jer uvek su jedni u pravu da su oni drugi krivi. Osnovni problem je nasa ustaljena praksa da odlucujemo bez ikakve direktne odgovornosti za posledice svojih odluka, jer bilo-sta-bilo “Sve ce to narod pozlatiti”. Pa sada ako to vise ne moze narod, onda ce EU / Rusija / Kina,...

U ova zla vremena, evo doterasmo sebe do duvara gde nema vise lazne nade da ce nas neko drugi odatle izbaviti i gde definitivno moramo preseci to kolo prebacivanja krivice na druge. Ne preostaje nam brate nista drugo nego da najzad sami uradimo nesto za svoje dobro. E sada je muka sto se ne mozemo sloziti sta je zapravo “dobro”jer svako od nas ima bar dve-tri oprecne interpretacije toga. Tako da kada svo to nase “dobro” saberemo mi ne dobijamo ni pola zbira koju bi zapravo trebali dobiti. Po tome smo izgleda jedinstven narod u svetu, jer samo kod nas je cilj da delovi budu veci, vazniji i bolji od njihove celine.

Uzmimo za konkretan primer koalicioni dogovor o nacelima (SRS-DSS-SPS) za sastav nove rezimske vlasti koji deklarise pet nacelnih principa za buduce udarne aktivnosti:

· Ocuvanje KIM

· Dinamican ekonomski razvoj

· Poboljsanje socijalne pravde i zivotnog standarda

· EU Integracija

· Borba protiv kriminala i korupcije

Pojedinacno, svaki od ovih principa je dobar medjutim kada se oni saberu, dobije se nesto polovicno jer medjusobno se kose principi KIM-EU, kao sto se kose i veliko ulaganje u ekonomski razvoj sa istovremenim velikim povecanjem troskova za socijalne programe. Ovih pet principa se ne razlikuju od onih koje je deklarisala opoziciona ZES koalicija (jedino pada u oci da dosadasnja rezimska vlast nije usvojila princip borbe protiv kriminala i korupcije).

Pa ako se sada konkretno i jedni i drugi slazemo da je ocuvanje KIM dobro za sve nas, zasto smo se onda ovako dusmanski podelili po tom pitanju? Pravi razlog za ovu podelu je sto uopste nemamo ni “v” od vizije kako ocuvati KIM. Vizija je to sto celini daje vecu vrednost od prostog zbira delova. Ocigledno je da bez vizije svi nasi napori se svode na nemocno taktiziranje po principu “i corava koka nadje zrno”, a citava nasa polemika i razdor se svode na to -- cija corava koka je sposobnija da nadje zrno. Bez vizije, sve nam se odjednom pocne uzajamno relativizovati (KIM-EU-Hag,...) tako da se na kraju sva nasa taktika svodi na liniju najmanjeg otpora. Slicno je i sa realizacijom ostala cetiri gore-navedena principa.

U ovom trenutku, imperativno je da stvorimo viziju toga sta mi kao narod zapravo hocemo. Oko nas, Hrvati imaju viziju “NDH”, Madjari imaju viziju “64 Zupanije”, Siptari imaju viziju “Velike Albanije”. Od nas je samo Seselj imao petlju da objavi svoju viziju “Velike Srbije”, za koju mu se zapravo sada i sudi u Hagu. Praznoverje da “Sve ce to EU pozlatiti” absolutno se ne moze nazvati vizijom. A mi koji uzimamo sebi pravo da kritikujemo Seseljev rad, nek sada preuzmemo i odgovornost da damo neki svoj bolji predlog vizije za buducnost naseg naroda. Jer mi moramo najzad shvatiti Boziju istinu -- da bez preuzimanja odgovornost nema ni uzimanja odgovarajucih prava.