ИНВЕСТИЦИЈА „ФИЈАТА“ – ПРАВЕ ЧИЊЕНИЦЕ
Српски свеколики медији увелико нас обавештавају о изградњи фабрике аутомобила у Крагујевцу која ће када проради пуном паром производити 300.000 аутомобила годишње, при чему ће се 95% те производње извозити. „Фијат“ ће за ту инвестицију добити подстицај садашње српске владе у виду бесплатног земљишта и ослобађања од свих пореза у наредних десет година.
Цео овај аранжман садашња владајућа гарнитура је представила као један од њених највећих успеха , као последицу потписивања ССП и подршку ЕУ Србији на њеном путу у ЕУ, све ово обилато злоупотребњавајући у предизборној кампањи и настављајући после изборне кампање да манипулише нашом јавношћу тврдњама да ће ова инвестиција бити угрожена ако на чело Србије не дође проевропска влада.
Праве чињенице су међутим сасвим другачије. Две недеље пре доласка прве италијанске делегације у Крагујевац Путин и Берлускони су се састали на Сардинији. Тада је склопљен договор о послу века за Италијане – извозу њихових аутомобила на руско тржиште. Ову информацију Берлускони је дошапнуо „Фијату“ који због претходних пословних веза са фабриком у Крагујевцу има најбоље могућности да почне са производњом аутомобила у Србији, пошто су аутомобили произведени у ЕУ оптерећени руским царинским дажбинама, а они произведени у Србији то (условно, а зашто условно о томе касније) неће бити.
У прилог овоме говори податак да ће се производња од 300.000 јединица готово стопостотно извозити. Тржиште ЕУ које би могло апсорбовати ову количину је већ отворено за торинску фабрику, а тржишта суседних држава које нису чланице ЕУ су сувише мала (Македонија, БиХ, Алабанија). Остају тржишта Русије и Кине где би Србија такође могла добити повлашћени статус, тим пре ако постане чланица „Шангајске иницијативе“.
Уместо да ово дебело наплати садашња влада Србије, односно део који покрива ДС и Г 17+ ће омогућити да Италијани у наредних 10 година зараде најмање око 2,4 милијарде евра, без плаћања динара пореза нашој држави. (300.000 аутомобила по минимум 1.000 евра по јединици, за осам година, јер фабрика почиње са радом за две године). Оволико ће Србија у знак захвалности платити држави која је признала независност Косова, са чије територије су полетали авиони НАТО пакта који су нас бомбардовали и чији су пилоти то и чинили.
Присетимо се да је са сличном помпом јавности Србије била представљена и продаја „Сартида“ Американцима за 23 милиона долара, при чему је стварна вредност 580 милиона долара. Колатерална штета ове такође „најзначајније стране инвестиције“ су биле највеће српске банке, а посредно сви грађани Србије на чија су се леђа натоварили отписани дугови тих банака. Но ту се прича о садашњој америчкој компанији не завршава. По завршном рачуну за 2006. из буџета Србије им је као извозницима исплаћено нето преко 69 милијарди динара по основу ПДВ. Ова цифра за 2007. само може бити већа и све опет на терет становника Србије који тај буџет пуне, уз знак захвалности нашим највећим доброчинитељима.
Аутомобили произведени у Србији за сада нису на листи бесцаринског увоза у Русију. Међутим оно што такође повезује Србију, Италију и Русију је пројект „Јужни поток“, односно остварење гасно – нафтног аранжмана Русије и Србије.
У могућој будућој српској такозваној проевропској влади би били прикривени противници овог аранжмана ДС и отворени Г 17+, ЛДП, Чанак и остали. Колико је овај аранжман битан Русији, говори и податак да је министар за кризне ситуације РФ Сергеј Шојгу (а не министар енергетике) посетио Србију јер Споразум није прошао на Влади Србије због опструкције ДС и Г 17+, којима је у интересу да Србија буде снабдевана овим енергентима од нафтних велесила Аустрије (ОМВ) и Мађарске (МОЛ).
Русија већ има проблеме са Украјином у којој је такође као и у Србији такозвана прозападна влада, а огледају се у неплаћању и крађи руског гаса, тако да је Русима а и Италијанима веома битно да се у Србији формира влада која ће подржати и остварити пројект „Јужни поток“, а не она која би га уништила. То је влада које би чиниле СРС, ДСС и СПС. У прилог овој тврдњи иде и писмо које је Путин упутио Коштуници.
Пошто у политици нема љубави, већ је све интерес, Влада Србије која би остварила нафтно - гасни аранжман би и добила дозволу руске владе за извоз аутомобила у Русију без царине. Тиме би Србија постала најпожељнија држава за инвестиције свих произвођача аутомобила из ЕУ а и Јапана. „Опел“ и „Мерцедес“ су већ предузели прве кораке по том питању. Ово као и реализација „Јужног потока“ би донели снажан привредни раст Србији због мултипликативног (умноженог, тојест секундарног и терцијарног деловања страних инвестиција – запошљавања других сектора, а тиме пораста потрошње и штедње становништва, што опет узрокује нове инвестиције и пораст буџетских прихода кроз наплату тако увећаних пореза и царина).
Закључак:
- Инвестиција „Фијата“ нема никакве везе са потписивањем ССП јер он почиње да важи по слању свих оптуженика у Хаг, уколико се Србији после тога не наметне још неки услов;
- Услови под којима се ова инвестиција реализује је веома штетна за Србију јер ће Италијани зарадити минимум 2,4 милијарде евра за наредних 10 година без плаћања Србији динара пореза;
- Аутомобили произведени у Крагујевцу ће се извозити у Русију и евентуално Кину;
- Следствено томе реализација ове инвестиције зависи од Русије, односно њене дозволе да се аутомобили произведени у Србији извозе у Русију без царине;
- Ова дозвола би привукла и друге произвођаче аутомобила из ЕУ и Јапана што би Србији донело свеколики напредак и бољитак;
- Ова дозвола зависи од реализације нафтно – гасног споразума Србије и Русије;
- Реализација нафтно – гасног споразума зависи од тога каква ће се влада формирати у Србији;
- Интерес Италије и Русије је да то буде влада која ће реализовати овај споразум;
- Такозвана проевропска влада због негативног става према овом споразуму уствари угрожава инвестиције у Србију„Фијата“ и осталих произвођача аутомобила ;
- Писмо о намерама које је поднео „Фијат“ није обавезујући документ за Италијане. Реализација ће уследити тек ако Србија добије дозволу од Русије за бесцарински извоз аутомобила;
- У државама ЕУ које буду подигле своје погоне за производњу аутомобила у Србији постојаће снажан лоби који ће се противити пријему Србије у ЕУ, јер би Србија као чланица ЕУ изгубила повластицу извоза аутомобила у Русију без царине.
Љубиша Спасојевић
Нови Београд
