Секуларна наука се већ три века бори против Бога и својим теоријама предњачи у богоотпадништву. За све то време многи од највећих научника света сведоче да иза свеколике творевине мора стајати Творац. Библија или наука? Једино решење је библијска наука. Кроз текстове нашег сарадника Владимира Васојевића ДВЕРИ отварају и ову тему.

КРЕАЦИЈА ИЛИ ЕВОЛУЦИЈА

(Синови Божији или синови мајмуна)

Свето Писмо, односно Библија би требало да се прихвати пре свега чистим срцем и са пуном вером у Бога. Али то данас није лако учинити, нарочито због огромне пропагандне машинерије која шири лаж звану еволуција. Када савремени (да ли и напредни?) човек, од малих ногу научен да је потомак неког мајмуна који је једног дана одлучио да сиђе са дрвета и стане на две ноге, прочита само неколико првих реченица Књиге постања (прве књиге у Библији), разум му говори да ту нешто није у реду, односно да неко није у праву (Библија или еволуција). На жалост, већина наших савременика ће одбацити Библију, а тиме и Бога. Одбациће Бога због еволуције, која је више философија него теорија.

Циљ потписника овог текста није да убеди поклонике еволуције да нису у праву, већ да покуша да им презентује други, односно пр(а)ви поглед на постанак света и човека и тиме пробуди успавану веру у њиховим душама – а на њима је да одлуче да ли су Божија творевина или потомци мајмуна.

Овај текст представља неку врсту дуела између креационизма и еволуционизма. Почетну предност ћу дати теорији, односно философији која је на издисају и у коју ни њен творац касније није веровао. Наравно, реч је о еволуцији.

Како је дошло до успеха теорије еволуције?

Када се помене еволуција одмах се помишља на Чарсла Дарвина (1809–1882) и његове књиге „Порекло врста" (1859) и „Порекло човека" (1871). Заиста, поставља се питање како је једна теорија која није била заснована на чињеницама, него само на претпоставкама, могла да „сруши" библијско схватање постанка света.

Прво, Ч. Дарвин није први дошао на идеју о еволуцији. Такве идеје налазимо и код Дидроа и Еразма Дарвина, Чарлсовог деде. Такође се помиње и Едвард Блајт, који је 42 године пре Ч. Дарвина описао идеју о природној селекцији.

Друго, пресудан утицај на јављање еволуционистичке идеје код Ч. Дарвина било је његово чувено путовање бродом „Бигл" 1831–1836, односно од његове 23 до 27 године. Том приликом је посматрао заједничке и различите особине изумрлих и живих бића и утрдио како се врсте мењају и развијају варијетете. Ова сазнања су поколебала његово убеђење које стекао на студијама теологије, али му нису дала одговор на питање шта утиче на то да се врсте мењају. Након повратка Ч. Дарвин је у октобру 1838. годне прочитао есеј Томаса Маитуса о принципу популације и одговор се понудио сам.

Пошто становништво расте брже од производних средстава, човек је, по Маитусу, принуђен да „води борбу за опстанак" при чему су глади, епидемије и ратови потребни као природне кочнице. После овог сазнања Ч. Дарвин је записао: „Био сам погођен мишљу да под овим околностима (борбе за опстанак) повољне варијације нагињу ка томе да буду очуване, а неповољне да се униште." Ово је био пресудан тренутак за Ч. Дарвина јер је стекао чврсто убеђење – не на основу посматрања, већ на основу непотврђеног Маитусовог учења.

Треће, Ч. Дарвин, за разлику од његових претходника, никада није наводио одакле му идеје о еволуцији. Увек је говорио о „мојој теорији", тако да је код публике остављао утисак да се ради о нечем новом. Ускоро је „његова идеја" добила назив дарвинизам иако скоро ниједна идеја није потицала од њега.

Четврто, био је довољно разуман да прво објави „Порекло врста", и да тек када је ова теорија освојила свет, пред њега изађе са књигом „Порекло човека".

Пето и можда најважније је било стање тадашње западне цивилизације, која је једва чекала да нешто поткрепи њено богоодступништво.

Теорија креационизма

Креационистичка теорија се базира на научним открићима која потврђују истинитост Речи Божије у Књизи постања (написана је пре 4000 година и до данас је остала непромењена).

Но, кренимо од самог почетка, односно од Шестоднева (стварања света).

Текст Шестоднева:

И

1. У почетку створи Бог небо и земљу.

2. А земља бјеше без обличја и пуста, и бјеше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.

3. И рече Бог: нека буде свјетлост. И би свјетлост.

4. И видје Бог свјетлост да је добра; и растави Бог свјетлост од таме.

5. И свјетлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први.

6. Потом рече Бог: нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде.

7. И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако.

8. А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други.

9. Потом рече Бог: нека се сабере вода што је под небом на једно мјесто, и нека се покаже сухо. И би тако.

10. И сухо назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и видје Бог да је добро.

11. Опет рече Бог: нека пусти земља из себе траву, биље, што носи сјеме, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у којем ће бити сјеме његово на земљи. И би тако.

12. И пусти земља из себе траву, биље, што носи сјеме по својим врстама, и дрво, које рађа плод, у којем сјеме његово по његовијем врстама. И видје Бог да је добро.

13. И би вече и би јутро, дан трећи.

14. Потом рече Бог: нека буду видјела на своду небеском, да дијеле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама;

15. И нека свијетле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако.

16. И створи Бог два видјела велика: видјело веће да управља даном, и видјело мање да управља ноћу, и звијезде.

17. И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу.

18. И да управља даном и ноћу, и да дјеле свјетлост од таме. И видје Бог да је добро.

19. И би вече и би јутро, дан четврти.

20. Потом рече Бог: нека врве по води живе душе, и птице и нека лете изнад земље под свод небески.

21. И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што поврвјеше по води по врстама својим и све птице крилате по врстама њиховијем. И видје Бог да је добро;

22. И благослови их Бог говорећи: рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи.

23. И би вече и би јутро, дан пети.

24. Потом рече Бог: нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховијем, стоку и ситне животиње и звијери земаљске по врстама њиховијем. И би тако.

25. И створи Бог звијери земаљске по врстама њиховијем, и стоку по врстама њезинијем, и све ситне животиње на земљи по врстама њиховијем. И видје Бог да је добро.

26. Потом рече Бог: да начином човјека по својему обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од цјеле земље и од свијех животиња што се мичу по земљи.

27. И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божијему створи га; мушко и женско створи их.

28. И благослови их Бог, и рече им Бог: рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свегазвјериња што се миче по земљи.

29. И још рече Бог: ево, дао сам вам све биље што носи сјеме по свој земљи, и сва дрвета родна која носе сјеме; то ће вам бити за храну.

30. А свему звјерињу земаљском и свима птицама небеским и свему што се миче на земљу и у чем има душа жива, дао сам сву траву да једу. И би тако.

31. Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро бјеше веома. И би вече и би јутро, дан шести.

ИИ

1. Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова.

2. И сврши Бог до седмога дана дјела своја, која учини; и почину у седми дан од свијех дјела својих, која учини;

3. И благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свијех дјела својих, која учини.

4. То је постање неба и земље, кад постадоше, кад Господ Бог створи земљу и небо.

5. И сваку биљку пољску, докле је још не бјеше не земљи, и сваку траву пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити бјеше човјека да ради земљу,

6. Али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу.

7. А створи Господ Бог човјека од праха земаљског и дуну му у нод дух животни; и поста човјек душа жива".

То је библијски текст у којем је изложено библијско казивање о шестодневном стварању света и човека. То је библијска космогонија, геогонија и антропогенеза.

ТумаЧење Шестоднева

На почетку треба рећи да постоји неколико теорија које тумаче Шестоднев. Мени су познате следеће: буквално схватање (радо га заступају адвентисти–суботари), теорија реституције, теорија конкордизма, теорија идеалног схватања, модерно (финалистичко) схватање, митолошко, схватање и кабалистичко схватање Шестоднева.

С обзиром да Црква заступа само оно што је одлучено на седам Васељенских Сабора, а последњи је био у ВИИИ веку, она не може званично да заступа ниједну од горе наведених теорија (појавиле су се након 7. Сабора). Зато је Црква оставила свакоме да сам одлучи које је исправно схватање, јер (не)познавање Шестоднева не утиче на наше спасење, осим ако због непознавања Шестоднева прихватамо теорију еволуције. Морам још једном да напоменем да прихватање теорије еволуције значи директно одбацивање Бога.

Неко ће рећи: теорија еволуције је озбиљнија од креационистичког Шестоднева који је подељен на неколико теорија. Овде треба да се подсетимо да је еволуција философија, а не теорија и да што се више размишља о њој све више постаје непојмљива здравом разуму.

Због ограниченог простора, нисам у могућности да у ширем облику презентујем креационистичку теорију.

ДАН ПРВИ

Бог је на самом почетку створио материјални и нематеријални свет. У материјални спада све што је видљиво, а у нематеријални спадају анђели, физичке силе, целокупна количина енергије. Овде морам да нагласим да модерна астрономија још није открила шта је и од чега се састоји антиматерија која чини 90% свемира.

Овде смо видели да писац Шестоднева под појмом „земља" подразумева сав материјални свет. Сада нам писац Шестоднева казује да је материја била без облика, односно да се целокупна материја налазила у неком хаосу у којем није било светлости. У тој првобитној материји је сигурно било доста воде јер и данас вулкани у својим ерупцијама избацују до 90% воде, а Дух Божији може да значи ветар – сетимо се да је силазак Светог Духа на апостоле био као дување силног ветра (уп. Дап, 2, 2) Затим настаје светлост. Приметићете да је светлост настала пре звезда. Данашња астрономија је дошла до открића да је у свемиру заиста постојала првобитна светлост пре настанка звезда. Извор те светлости је могла бити било која усијана материја, а постоји и реална могућност да је у тој хаотичној смеши материје могао постојати водоник помешан са кисеоником. У хемији је та смеша позната под називом Х праскави гас. Када се он упали, развија врло високу температуру, а природно је претпоставити да је у првобитној смеши материје постојало електрично пражњење. Наравно, не треба заборавити ни нуклеарну енергију. Једна ланчана атомска реакција може изазвати неслућено високу температуру и огромну светлост. Астрономи то примећују на звездама које називају „нове". Али само Бог зна какве је све могућности имао да створи светлост.

Затим долази до раздвајања светлости од таме. Светлост је, по својој суштини, врста енергије која је везана за материјални извор из кога се рађа. Тама је, по својој суштини, одсуство светлости. Васионски простор је таман јер је он савршена празнина, односно савршено одсуство светлости. Како се оне могу физички одвојити? Ко је бар мало упознат са астрономијом, знаће да у свемиру постоје маглине. Неке представљају галактичке системе, а неке само облаке светлеће материје. Посматрајући неке од тих маглина, видимо да су оне врло бледуњаве, односно као да су помешане са тамом васионског простора. Маглина и јесте разређена материја. То је пут одвајања светлости од таме – груписање светле материје у што гушће центре. Тако су настали васионски објекти.

ДАН ДРУГИ

У другом дану Бог ствара небо и раздваја воду. Дакле, ако је Земља створена од светлеће материје, она је у почетку морала бити усијана. Већ сам напоменуо да је првобитна материја садржала воду. Тако је морало бити и са земљом. У току хлађења вода је испаравала и та водена пара представља воду над сводом, а вода под сводом је настала када је вишак те водене паре пао, односно остао на већ охлађеној земљи.

ДАН ТРЕЋИ

Трећег дан Бог је воду ставио на једно место и тако се показало сухо, односно тло. Бог је у овом случају употребио природне силе које су и данас видљиве. То су ендогени покрети у Земљиној кори који изазивају земљотресе, вукланске ерупције и набирање земљишта. Неки тврде да се тада тло издигло, као што се за време потопа спустило. Но, ова претпоставка је исувише фантастична с обзиром на то да у геологији имамо доказе за прву тврдњу: тада су се на Земљиној површини могли видети величанствени и застрашујући призори. Видели би се безбројни земљотреси и ерупције вулкана. Видело би се како се из бескрајне морске пучине помаљају копнене површине у виду планинских масива, гребена, висоравни са којих се слива вода са заглушујућим шумом, „као глас вода многих". На другим местима су били огромни облаци водене паре, помешане са вулканском лавом и пепелом, који су се дизали у висине. Ово значи да је промена земљине коре започела ерупцијама вулкана. Један такав величанствен пример догодио се у области планине Света Јелена на северозападу САД (1980).

У другом делу овог дана настаје први живи свет (биљке). Еволуционисти тврде да је живот настао ни из чега, односно случајно. Библија каже да је живи свет настао из земље, вољом Божијом (Словом Божијим). Овде ћу навести само један од многих доказа да живот није настао случајно. Ако узмемо да је тачно оно што тврде еволуционисти, како је могуће да је живот настао у средини са кисеоником. Познато је да кисеоник утиче на распадање ћелија, дејством слободних радикала. Тако ми старимо. Извините на малој дигресији. Свака настала аминокиселина би била оксидирана, односно разграђена. Сада кажу (еволуционисти) да је у првобитној атмосфери било много више водоника, амонијака и угљеника у виду метана и угљенмоноксида. Прво, не постоји ниједан доказ који би ово поткрепио. Друго, ако није било довољно кисеоника, није било ни озона, који живи свет штити од ултраљубичастог зрачења. А зна се и да је висока мера фотолизе (хемијско разлагање радиационом енергијом) атмосферске водене паре услед ултраљубичасте светлости (УВ) већ у раној историји Земље морало да створи велику количину кисеоника. Круг је затворен. Сада еволуционисти тврде да је живот настао у свемиру и да је на Земљу дошао на некој комети или метеору. До сада за то није пронађен ниједан доказ. Камен са Марса од пре неку годину био је најобичнија лажна узбуна.

ДАН ЧЕТВРТИ

Овај део Шестоднева је у великој мери давао подстрек еволуционистима да Шестоднев критикују и да му се подсмевају. Ово је и тумачима био тврд орах. Како је могуће да је Бог светлост створио првог дана, а Сунце тек четвртог?

Као што сам већ рекао, Земља је била део светле материје, а то значи да је светлела својом светлошћу док се није охладила. Након тога су се огромни облаци паре дизали у атмосферу и са омотачем од водене паре (вода над сводом) стварали скоро непрозирну завесу. Када су се облаци паре разредили у атмосфери, на небу су се по први пут појавили Сунце и Месец (који се од Земље одвојио највероватније још у првим данима њеног стварања). Наравно, гледајући са Земље – а не заборавите да је Шестоднев од другог дана усредсређен на дешавања на Земљи. То значи да су Сунце, Месец и звезде створени првог дана, али се са земље нису могли видети до четвртог дана, што је, мислим, једино логично објашњење.

ДАН ПЕТИ

Петог дана Бог је створио живот у води и птице. Овде, по еволуционистима, почиње трансформација и постанак животињских врста. Сада настају медузе, радиоларије, фораминифере, шкољке, ракови, пужеви, амонити, белемнити, трилобити и многе друге ситне врсте, затим настају рибе и огромна чудовишта животињског света – диносауруси. Потом настају птице и инсекти. Приметили сте да сам навео да су петог дана настали диносауруси. Они и јесу настали у води, а затим су изашли на копно. Ово јесте нека врста еволуције, али не оне коју заступају еволуционисти – за њихов излазак на копно била је потребна нека спољна сила, односно Бог. То је иста она сила која је китове и делфине (сисаре) спустила у воду јер женке делфина и кита рађају младунце живе, али обрнуто од осталих сисара – прво се појављује реп, па глава. Када би било обрнуто, младунче би се удавило. Питање: колико времена је било потребно делфинима и китовима да ово науче и колико мртворођених младунаца да би то научили? Ја овде видим прст Божији, а не еволуцију. А ви?

ДАН ШЕСТИ

Шестог дана Бог је створио стоку, ситне животиње и звери. Као што је већ речено, живот није настао случајно и еволуција нема основа, па тако стварање живог света на земљи може да се припише само Творцу. Овде може да се упадне у заблуду да је Бог створио еволуцију. Овде ћу само поставити неколика питања еволуционистима:

1. Како је могуће да је пчела еволуирала када не може да функционише без иједног органа који поседује? Колико би меда могла да сакупи са крилима, котарицама и четкицама које би јој биле неколико пута мање него сада? Како је могла да живи без тих органа милионима година?

2. Водоземци и птице се легу из јаја, а сисари рађају живе младунце. Волео бих да упознам неког еволуционисту који је трансформиста – монофилетиста који може да ми каже како замишља прелаз између та два типа. Како је изгледало рађање које није било ни живо, ни из јајета?

3. Како објаснити случајну појаву боја на пауновом репу? Чарлс Дарвин је једном изјавио да га проблем „ока" на перима пауновог репа доводи готово до слома живаца. Његова теорија то није могла објаснити.

4. Мачка је месождер и никад не пасе траву нити једе воће. Али има случајева када мачка жваће траву. На пример, када је уједе змија, онда одмах налази траву која паралише дејство змијског отрова. Где је она учила фармацију? Колико милиона пута је морала да тражи ту спасоносну траву и да, када је пронађе, толико упечати у своје наследне факторе да би то постала општа својина свих њених далеких потомака?

Шестог дана Бог ствара и човека. Еволуционисти кажу да је човек настао од мајмуна, неки кажу и да су човек и мајмун потомци истог претка. Човек и мајмун не, али човек и неандерталац – да!

Прво треба рећи да је човековог „претка" питекантропуса наука одбацила јер су пронађене лобања, бедрена кост и зуб из доње вилице припадали различитим индивидуама (нису могли да се споје помоћу гипсаних додатака). Хајлделбершки човек такође није био поуздани доказ. Пилтдаунски човек је био највећа превара која је од 1912. до 1953. тровала људске умове о постојању човековог претка. Испоставило се да је вилица из Пилтдауна припадала савремном човеколиком мајмуну и да је била обојена калијум-хромдиоксидом да би изгледала старија. Заиста гнусна превара. Аустралопитекус, такође, није био чврст доказ.

Али шта је са неандерталским човеком? Да ли је он постојао? Неандерталци су потомци Каина. То је био проклети народ који је на себи имао проклетство које је носио од Каиновог братоубиства. Бог је Каину рекао: „И сада, да си проклет на земљи, која је отворила уста своја да прими крв брата твојега из руке твоје. Кад земљу узрадиш, не ће ти више давати блага својега. Бићеш потукач и бјегунац на земљи." (1. Мојсије, ИВ,11–12). Замислите каква је била судбина Каинових потомака кад нису могли ништа да посаде, а стално су били у бекству и немиру. Није ни чудо што су изумрли и што су изгледали онако како их савремена антрологија представља. Ово је био шести дан.

Ово је било кратко тумачење Шестоднева.

Потврде о младости Васионе

У овом и следећим деловима текста изложићу теорије и претпоставке које су доказане и чије доказе може врло лако пронаћи свако кога занима апологетика.

На почетку морам поменути проблем топлотне смрти Васионе. До овога се долази применом 2. принципа термодинамике на свеукупну Васиону са законом иреверзибилности нуклеарних претварања. То значи да у затвореном систему, пре или касније, сви видови енергије морају прећи у топлотну енергију која ће се равномерно расподелити између свих тела система. Материјалисти покушавају да докажу да је Васиона настала из топлотне смрти и да представља затворен систем. То је немогуће! За тако нешто је потребно да систем буде отворен, а то је доказ Божијег присуства, односно силе ван Васионе!

Лоптасте формације су веома згнуснуте групе од неколико десетина хиљада звезда које везују гравитационе силе. Сматра се да су оне најстарији објекти у Васиони стога што се састоје од звезда-гиганата, а оне су последњи стадијум у животу звезде.

Међутим, брзине кретања лоптастих формација показују да би оне већ изашле (за милион година) изван граница Галаксије. Пошто су још увек у галаксијама, то нам казује да Васиона мора бити млађа од милион година.

Сем тога, да су те формације провеле милионе година у нашој галаксији, оне би се растегле ка центру галаксије под дејством гравитационих сила. То се још увек није догодило.

На крају овог дела текста навешћу исказе стручњака за астрофизику.

„Натуре" 1989: „Не само што је теорија „Великог праска" неприхватљива са философског становиштва, него она представља изузетно упрошћени поглед на порекло Васионе и тешко да ће се одржати у наредних десет година. У сваком погледу (осим, наравно, погодности) то мишљење о пореклу света је апсолутно мањкаво. Настанак Васионе је последица чији се узрок не може ни спознати, па ни размотрити."

Др Вилијам Саундерс из Оксфорда: „Сада смо први пут за последњих 10 година остали без било какве прихватљиве теорије која објашњава космогонију у целини."

„Нењ сциентист" 1990: „Многе прихваћене теорије формирања галаксија расуће се у прах ако подаци који се гомилају и даље буду потврђивали неизотпорност основног зрачења... Теорију Великог праска очекују велике непријатности."

Потврде о младости Сунчевог система

Комете су релативно мала астрономска тела која се окрећу око Сунца по веома издуженим орбитама. Када пролазе поред Сунца, оне губе део своје масе (тако настаје реп комете). Комете би потпуно испариле за највише 10 хиљада година, а када је реч о кометама са великим периодом, тај број не би прешао милион година.

Млади Месец

Месец се још увек хлади, а с обзиром на његову величину, то је потврда његове младости. Друго, Месец има магнетно поље, а регистровани су и земљотреси, што значи да има ужарено течно језгро. То још једанпут потврђује његову младост.

Сунчево сабијање

Познати астроном Џек Еди из опсерваторије „Хај Олтијуд" (Колорадо, САД) открио је 1979. године да се Сунце сабија и да ће ако то сабијање не престане, нестати у року од 100 хиљада година. Ово потврђује и позната реткост сунчевих неутрона, чије одсуство значи да се сагоревање Сунца не одвија кроз процес термонуклеарне синтезе, већ захваљујући гравитационом сабијању.

Потврде младости Земље

Земљино магнетно поље

Познато је да магнети губе своја својства на 750 степени целзијуса (Киријева температура). Што више идемо у дубину Земљине коре, температура је све већа. Температура од 750 степепи се налази на 25. километру од површине. Пречник Земље је 6345 километара. То значи да извор магнетног поља Земље не може бити природни магнет, већ да то мора бити нека врста електромагнета.

Земљино магнетно поље је први пут измерено 1835. године и од тада стално опада. Из тога произилази да вредност магнетног поља на сваких 1400 година опада за пола. Када кренемо уназад, добићемо да је Земља пре 10000 година имала јачину магнетног поља као магнетна звезда. То је немогуће! Значи да је Земља млађа од 10 хиљада година! Постоји још много доказа који потврђују младост Земље као што су, на пример: количина космичке прашине, ерозија тла, наслаге каменог угља итд. Да ли то значи да је тачно византијско рачуњање времена по којем је прошло 7509 година од настанка света? Ја мислим да јесте.

Потоп

Потоп је настао због велике огреховљености тадашњих људи – када је киша падала 40 дана и ноћи, а Земља се натапала водом 150 дана. Вратимо се на други дан стварања света. Вода над сводом је била појас водене паре који је земљу штитио од ултраљубичастог и осталих космичких зрачења. Тада се тај омотач буквално срушио на земљу у облику кише, а вода је из ње излазила у огромним количинама (поменућу још једном да и данас вулканску ерупцију сачињава вода – 90%). Дошло је до великог смањења атмосферског притиска. То је разлог што се Ноје напио од вина после потопа и што су пронађени фосилни остаци огромних инсеката (вилин коњиц од пола метра).

Пре потопа на Земљи није било промене температуре, ветра, кише – стање у природи је и после човековог пада било рајско. Човек је, као и остале животиње, јео само биљке због тога што су му биле потребне само беланчевине (већи притисак – мањи утрошак енергије).

Потоп је утицао на нестанак диносауруса. Дакле, они су нестали пре око 6000, а не пре 65 милиона година! Ниједан диносаурус се није хранио месом. Чак је и тираносаурус – Рекс био биљојед јер како је могао бити месождер са онако малим предњим ногама којима није могао да придржава месо док га кида.

И, да не заборавим – људи су тада живели по неколико стотина година и били су око 2,5 већи него ми данас. За то постоје докази о којима ћу другом приликом.

Нестанак Земљиног заштитног омотача омогућио је скоро тренутно залеђивање воде на половима. Пронађена су тела са још несвареном храном у желуцу и са храном у устима. Нађени су и младунци до пола излежени из јаја.

Како су настали фосили? Воде које су излазиле из земље, односно слабокиселе вруће термалне воде, презасићене раствореним материјалима, мешале су се са слабоалкалним водама хладног океана. То је довело до интензивног, наглог таложења првобитно растворених материја које су избачене на површину, као и до производа реакције неутрализације. Последица тога је био нестанак дебелог слоја седиментних (таложних) стена на нашој планети. У том талогу смрт су нашле многе животиње чије фосиле данас налазимо.

Након потопа Нојеви синови су се разишли. Сим је остао на блиском истоку – од њега су настали народи на том простору. Јафет је отишао на запад и настанио се у данашњој Европи, на простору Швајцарске – од њега су настали европски народи. Хам је отишао на југ, у Африку – од њега су настали афрички народи, чија судбина може да се објасни проклетством које је Ноје на њега бацио: „И рече: проклет да је Ханан, и да буде слуга слугама браће своје!" (1. Мојсије, ИЏ, 25)

У данашње време појављује се све више доказа који потврђују теорију креационизма и негирају теорију еволуције. Ово што сте прочитали је тек мали део тих доказа за које не би било довољно ни десет целих оваквих часописа. Надам се да сам бар некога навео да размисли и да се замисли над оним што су га у школи научили слепи поклоници еволуције и потомци, како они кажу, мајмуна.

За сам крај навешћу цитате познатих научника:

Коперник је рекао: „Господе, не тражим благодат коју је имао Павле, нити милост коју је имао Петар, него Те молим за помиловање које си дао ономе разбојнику на крсном дрвету."

Кеплер: „Створитељу мој, Господе, хвала Ти што си ми у својим створењима и у делима своје руке, приредио толико радости. Узвишеност Твојих дела објавио сам људима онолико колико је мој коначни разум могао да схвати Твоју неизмерност. Милостиво ми опрости ако сам рекао штогод што није Тебе достојно, или што умањује Твоју Славу!"

Лаплас је писао сину: „Молим Бога да бдије над тобом. А ти Га у мислима увек имај пред собом, као што то чине твој отац и твоја мати."

Кант: „Бог мора постојати, јер без Њега не би се могло разумети ни откуд би историја постанка васионе била исто тако наивна као оне приче за децу које почињу речима: ’Био једном неки човек’, с том разликом што би историја васионе почињала речима: ’била једном нека велика, велика магла’."

Ламарк: „Све постоји само по вољи Великога Творца. Творцу би угодно да одреди општи ред ствари."

Карутерс: „Не знам ни једну научну чињеницу која би противречила Библији правилно схваћеној."

Велики математичар Коши: „Ја сам хришћанин, тј. верујем у Божанство Исуса Христа, као Тихо де Брахе, Коперник, Декарт, Њутн, Фермат, Лајбниц, Паскал, Гримади, Ојлер и други."

Владимир Васојевић

Потпредесдник удружења грађана `Истина` и новинар из Бачке Паланке