Судбина КиМ је судбина Србије

Одбрана КиМ је наш коначан тест државотворства и то без поправног, јер ми смо на свим предходним тестовима мизерно пали. Без утемељења основних принципа народа и територије наше државе, свака друга реформа и интеграција су тотално бесмислене. Ако сами не поштујемо себе и свој народ, своју историју, своју традицију, неизмерне жртве наших предака, своје непроцењиво духовно и материјално наслеђе – сви други ће нас презирати. Ако допустимо да нас овако душмански понизе и отму КиМ, ми постајемо бездушна, бескичмена, аморфна маса коју свако може и треба газити и обликовати по свом ћиефу. По нашем садашњем државном устројству, режимска квази-елита потпуно одбацује све своје одговорности и функције када земљу и народ треба бранити, али зато узима сва права да беспрекорно функционише када треба потписати распродају и ликвидацију заједничке имовине, земље и народа. Никако не смемо допустити такво издајничко понашање владе. Нису ова земља и народ њихова вазалска прћија. Па ваљда влада постоји да би служила народу, а не да народ робује режимским фукарама и њиховим спољним газдама?

Још давне 1944, одмах по „ослобођењу“ Београда, Броз је пред постројеним народом и трупама на Бањици прокламовао да ће “Србима сломити кичму пршљен по пршљен”. Ево, већ трећа генерација његових заклетих следбеника са тог пута не скреће. Једино што сада они отворено постављају питање - да ли ову бескичмену, љигаву масу људства уопште више и треба звати Србима? Можда су и у праву. Како смемо дозволити да онолика маса, сила и решеност нашег народа из фебруара 2008. сада постану само беспомоћни таоци ништавне групице продатих политиканата? Дошло је крајње је време да се режимска квази-елита почне бојати овог народа више него својих спољних газда.

I Спознајмо голу истину – Ми смо већ у рату

Пре свега, морамо се суочити са простом истином: Свака држава, која уз присуство својих трупа на КиМ признаје “Републику Косова”, врши бруталан чин рата против Нашег Народа. Ову основну чињеницу наш режим демагошки прикрива замајавањем народа изборима без краја и циркусом политикантства - само да народ не би видео царево рухо у свој његовој голој ругоби. Већ годинама, западни тутори кроз своје режимске полтроне нама намећу тоталну пасивност према развоју догађаја које нам диктирају. Рачунају на неку умишљену “неповратност” процеса, и на наше потпуно, поданичко мирење са крајњим резултатима. Када наша дијаспора пише својим представницима у САД Конгресу да је Бушова администрација, својим признавањем Косова уз присуство САД трупа, извршила неоправдан, бруталан војни напад на Србију, добијају прост одговор – зашто се ви бринете о томе када то не брине званичну владу Србије? Тутори су наредили режиму да стрпљиво сачека “уставотворење Косова” и попуњење листе земаља које признају његову независност, да би нас довели пред свршен чин са изнимком – па не можемо ми сада против целог света. Очигледно је у току велеиздаја нашег народа. Ми морамо јасно и гласно подсетити режимску квази-елиту да одговорности за велеиздају не застаревају, и да су и те како ретроградно утериве.

Први неизоставни корак наше владе је да одмах, јавно декларише пред Богом и светом ову бруталну истину о текућем ратном нападу на нас. Чињеница је да ми у овом тренутку нисмо способни да војном силом реципрочно одговоримо на тај напад, али то нас уопште не спречава да одмах, дипломатски свима јасно дамо до знања да наш Народ себи узима неприкосновено Богом дато право да се од овог бруталног насртаја силе брани и на њега одговори методама и у време које сам буде одабрао. Безобзирни, непрестани насртаји силника нас приморавају да повучемо овај белег, чијим прекорачењем они активирају озбиљан дугорочни сукоб са непредвидивим последицама. Конкретним прихватањем тог сукоба, ми га уозбиљујемо и издижемо изнад текућег, јефтиног међународног политиканства, отварајући могућности да законодавна тела неких земаља одбију да ратификују непромишљено признавање Косова од стране својих администрација. Тиме омогућавамо и новодолазећим администрацијама (пре свега САД) да евентуално опозову бруталне и контрапродуктивне потезе својих предходника.

Други неизоставни корак наше владе је да одмах изврши потпуну реформу стратегије и система одбране земље од ове агресије. Основна стратегија одбране је да се новим дефанзивним али и поставком нових офанзивних система одмазде, спречи сваки покушај понављања 1999. Ово подразумева и поставку потпуно нове економије у циљу стварања новог, технолошки намодернијег војно-индустријског комплекса и одбрамбене инфраструктуре земље и народа. Кључ ове реформе је формирање Корпуса за Развој и Одбрану Србије (КРОС) којим би се добровољно мобилисало људство, поготову старије од 38 година, за реализацију јавних пројеката и радова. Овај најбројнији радно-способни сегмент нашег народа је и најтеже погођен и отуђен досадашњом вазалском режимском политиком. Са својим огромним искуством, стручним квалификацијама и знањем, овај сегмент још увек може и мора дати непроцењив допринос одбрани опстанка, и јачању нашег народа.

II Ми смо коначни тумачи и арбитри УН Резолуције 1244

Сведоци смо тоталне импотенције наше дипломатије – а шта се друго може и очекивати од бескичменог, вазалског режима. Једини ефекат празне галаме наших дипломатских протестних нота је за домаћу демагогију. У борби за опстанак, сваки примљени дипломатски ударац морамо вишеструко вратити. На пример, ако је Хрватска (у циљу демокрације и помирења на просторима бивше СФРЈ) признала “Републику Косова”, зашто ми у том истом циљу не признамо “Републику Српску Крајину”? Влада и Скупстина РСК (у изгнанству) још увек постоје и суштински имају већи конститутивни легитимитет од “републике” под САД/НАТО окупацијом и локалном стрховладом Тачијевог нарко-клана.

Повеља УН, Генерална Скупштина, Савет Безбедности и Генерални Секретар УН су само гарант, а не тумач и арбитар нашег суверенитета и територијалног интегритета. Или ће они тај гарант бити, или ми сами морамо гарантовати за себе, трећег ту нема. УН Резолуција 1244 је крајњи резултат узајамних компромиса и као таква мора бити бескомпромисно испоштована. Пар немоћних јадиковки нашег садашњег председника пред УН светски силници виде само као наш потпуни компромис њиховом својевољном тумачењу и акцијама. Нема ту неке велике мудрости. Светски силници ће ту своју резолуцију испоштовати искључиво ако морају платити високу цену за њено непоштовање - а та цена је обнављање сукоба и дестабилизација региона. Основна чињеница је да су присуство УНМИК-а и САД/НАТО снага на КиМ плод међународног политичко-мировног процеса и узајамних компромиса - а не неке конкретне САД/НАТО војне победе. Они врло добро знају да овде уопште нису платили цену да би себе тако једнострано и лако декларисали неприкосновеним победницима. Изгласавањем Резолуције 1244, УН и СБ (укључујучи САД и ЕУ чланице) су прихватиле компромис којим “потврђују обавезу поштовања суверенитета и територијалног интегритета СР Југославије”. Наш тадашњи режим је прихватио компромис којим, искључиво у домену Резолуције 1244, дозвољава присуство УНМИК-а и КФОР-а на нашој сувереној територији. Без ових узајамних компромиса, никада та резолуција не би заживела, а понајмање њен војно-технички анекс којим смо дозволили миран улазак и боравак САД/НАТО (КФОР) трупа на КиМ. Значи, територијални интегритет СР Југославије (Србије и Црне Горе) је основни постулат УН Резолуције 1244 и не може се еx-пост произвољно тумачити као “посебан изузетак”. Као једину правну основу за “посебан” третман КиМ наводе то да се резолуција односи на СР Југославију а не Србију. Међутим, ово питање континуитета и суверенитета Србије је међународно-правно решено уговором о сецесији Црне Горе. На крају крајева, светски силници могу безброј оваквих смицалица измишљати и наметати полтронској влади која се не усуђује да им противуречи, а још мање да повуче линију разграничења. Пошто се на КиМ конкретно решава опстанак нашег народа, ми смо једини овоземаљски тумач и арбитар који се пита, и то наше Богом дато право и обавезу не смемо никада и никоме препустити.

У овом тренутку, наш однос са УН мора бити врло једноставан. Или ће УН у датом року испунити своју обавезу заштите наших интереса, или ће морати да устане са тоалета. Једностраним проглашењем независности, Албанци на КиМ грубо крше УН Резолуцију 1244. Стога, Генерални Секретар УН је по самој резолуцији обавезан да априорно заштити суверенитет и територијални интегритет Србије. Ми морамо изричито од њега захтевати да у датом року наложи УНМИК-у предузимање свих неопходних корака за поништавање нелегитимних институција “Републике Косова” на сувереној територији Србије. По УН Резолуцији 1244, КФОР трупе су дужне да у потпуности осигурају спровођење одлука УНМИК-а. Ако челник УНМИК-а и/или САД/НАТО (КФОР) трупе одбију да изврше налоге Генералног Секретара УН, он има мандат да их замени са онима који су вољни то извршити. Супротно димним завесама САД и ЕУ чланица СБ, за то му уопште није неопходна нова одлука УН Савета Безбедности јер он је тај мандат и обавезу од њих већ експлицитно добио самим њиховим изгласавањем УН Резолуције 1244. Са јасном декларацијом наше владе да смо војно нападнути и да ћемо се свим средствима бранити, Генерални Секретар више неће моћи да балансира пасивним заташкавањем конфликта (до свршеног чина) на конто чврстих обећања нашег садашњег председника - да се ми потпуно одричемо примене силе у разрешењу тог конфликта. Ако Генерални Секретар у датом року не испуни своје изричите обавезе заштите суверенитета и територијалног интегритета Србије, он лично у потпуности руши ауторитет УН, и ми неизоставно морамо одмах покренути поступак његовог смењивања пред Генералном Скупштином. У противном, то је крах сваког даљег легитимитета УН јер би се сасвим срозале на “међународни клуб служинчади”. Ако елементарна УН гаранција суверенитета и територијалног интегритета Србије сада постане преседан слободне интерпретације групе силника по принципу “јединственог изузетка” - онда суверенитет и територијални интегритет сваке државе постаје “јединствени изузетак”.

III Принципи праведног решења

“Сила Бога не моли” чује се по народу као оправдање и мирење са оволиким злом и бахатошћу светских моћника. Зар су нас већ отупели и разбили до те мере да сада попут крда клањамо голој сили и окрећемо против Бога? Бар ми из искуства знамо да су највеће светске силе овуда пролазиле и нестајале, а само један је Свевишњи Бог. До сада смо само милошћу Божијом овде опстајали јер скупа, као народ, веровали смо у правду Божију више него што смо се бојали зла људског. И баш због тога, ми конфликте морамо разрешити само на правди Бога - а никако из страха од неке труле силе овоземаљске или пак због једнократне користи неколицине проданих душа. Како ће Бог даље одређивати нашу судбину превасходно зависи сада од нас и наших дела. Христос нас је већ својим примером научио да праведник не моли своје џелате за милост, већ да моли Бога да се смилује над џелатима јер не знају шта раде.

По правди Бога, и данашњи бахати силници ће одавде нестати као што су нестале Отоманска, Аустро-Угарска, Мусолинијева, Хитлерова, Стаљинова,... империја. До сада су наши Шиптари морали добро научити да им се зулум испод скута ових сила није никада исплатио. Сигурно је и то да ће се и наши и шиптарски режими и тајкуни придружити својим “офф-схоре” рачунима, остављајући нас обичну рају да плаћамо њихове цехове. Зато, не смемо више дозволити да непрекидни циклус крвне освете дефинише наше људске и комшијске односе. На правди Бога, зар ми можемо наше Шиптаре кривити што неће себе да подреде овој нашој полтронској, ништавној режимској власти? Ако је то случај, и огромна већина српског народа би одмах са њима тражила нов и бољи уставотворни и државни систем. Али на правди Бога, зар наши Шиптари могу нас кривити што никада нећемо прихватити крвничку страховладу Тачијевог нарко-клана? На правди Бога, зар наши Шиптари могу нас кривити што ми никада нећемо дозволити њиховој нео-нацистицкој, полтронској квази-елити да (за своје САД/НАТО газде) силом и зулумом узурпира српску имовину и територију, и да овако садистички затире трајне српске корене на КиМ? Свима мора бити јасно да ће се пре него ли касније пендулум догађаја окренути против таквих злих дела. Морамо се увек сетити Божије правде - Чини према другима онако како би хтео да они чине према теби.

Светски моћници нам брутално намећу Ахтисаријев План као финално решење за КиМ. Тај план је званично и одбачен у УН јер крши основне принципе постојећег међународног права. Још важније, тај план у себи нема ни један универзални принцип Божије правде. Какав је то универзални “принцип самоопредељења” који важи за све народе, мањине, махале, куће и окућнице у бившој Југославији - наравно све изузев српских? Који је па то универзални принцип “јединственог изузетка”? Зашто Ахтисаријев план за мањине у “Републици Косова” не би могао бити исто тако примењив и за Шиптаре у Србији јер ради се о истоветној мањинско-већинској пропорцији становништва? Нама је Ахтисаријев План апсолутно неприхватљив. Сваки став тога плана је искључива злобна намера шачице светских моћника да потпуно територијално разбију и избришу државу и дух српског народа. Нашем народу преостају само две могућности: или ћемо овим бруталним насртајима силника стати на пут, или ћемо као народ и држава нестати у веома кратком року. Ако одлучимо да овом незајажљивом злу и насиљу станемо на пут, ми морамо јасно дефинисати универзалне принципе Божије правде око којих ћемо се ујединити као народ и који ће бити несаломива кичма нашег иступања пред Богом и светом. Само нашом слогом и истрајношћу по овим принципима ми можемо темељно и трајно разрешити сукобе на КИМ и бившој Југославији за будуца покољења:

Ми, Народ Србије, пред Богом и светом прокламујемо да ћемо, с пуним правом и одговорношћу, бескомпромисно бранити ове наше принципе:

1. Принцип Континуитета Нашег Народа

Само у опследњем столећу, 3 милиона нас је убијено од стране агресора, отимача, режимских узурпатора и окупатора. Ове наше жртве нам у аманет остављају обавезу, право и моћ да апсолутно одбијамо свако демографско, територијално, политичко и економско решење које је наметнуто, које се намеће, или које ће се наметати геноцидом, етничким чишћењем, агресијом, отимачином, насиљем и окупацијом. Ми апсолутно одбијамо да себе подредимо сатанској вољи и злим, нељудским тековинама фашизма, стаљинизма, титоизма, нео-нацизма и империјализма. Ми туђе нећемо, али зато полажемо неприкосновено, Богом дато право на очување континуитета свога постојања и свега што је наше.

2. Принцип Суверенитета и Целовитости Територије

Цео народ и цела тероторија Србије је онај народ и она територија које је Србија, као континуирано постојећи, међународни правни ентитет, унела у КСХС/Југославију 1. децембра 1918. Само ми сами имамо право да отуђимо део себе и своје територије.

Ми хоћемо мирно решавање свих сукоба, по свим мерилима универзалне правде, истине, једнакости, узајамног поштовања и изворне демократије. Ми поштујемо међународни кодекс права и обавеза, али искључиво ако је тај кодекс права и обавеза заснован и равноправно се примењује по универзалним принципима правде, а никако по тренутној злоби и самовољи силе неколицине. Ми апсолутно одбијамо сваки “међународни” акт, диктат, обавезу или решење које нам се намеће силом, против наше јасно декларисане воље, и без нашег слободног и равноправног учешћа у процесу њиховог доношења. Сваки покушај наметања силом, против наше воље, је чин рата против нашег народа.

3. Принцип Држављанства

Држављанин Србије је свако:

а) Ко је рођен на територији Србије, и чији родитељи/преци су/били легални држављани Србије (или Југославије од 1918. године на овамо). Конкретно за КиМ, право држављанства се утврђује према званичном попису из 1939. - последњем попису пре свих бруталних ратних и политичких прогона и етничких чишћења.

б) Ко јавно узме држављанство Србије са личном заклетвом да ће поштовати сва права и испунити све обавезе држављана Србије.

Сваки пунолетан (са навршених 18 година) дражављанин Србије има исто неприкосновено право гласа. Сваки становник Србије има обавезу поштовања закона и обавеза донетих уставном, демократском одлуком држављана Србије.

Само и искључиво држављани Србије имају право власништва земље и заједничких територијалних, материјалних и економских добара/вредности у Србији.

4. Принцип Слободног Удруживања и Раздруживања

Србија се третира као универзална корпорација перпетуалног трајања која постоји слободним удруживањем својих држављана. Мерљива, материјална вредност Србије је сума мерљивих, дефинисаних, појединачних улога свих њених држављана (територијалних, материјалних, и економских добара/вредности) који су у њиховој законитој, евидентираној и неоспорној приватној својини. Укупну вредност Србије, поред приватне својине, чине општа/заједничка добра и нераздељиве/немерљиве вредности које су својина свих држављана Србије. Између осталих, те заједничке/немерљиве/нераздељиве вредности су – жртве у одбрани постојања народа, историјске и културне баштине, образовања, традиције, природна богатстава, и општа/заједничка територијална, материјална и економска добра.

По универзалном праву корпорације, други народи (искључиво организовани као правно лице/ентитет) имају право да се удруже са Србијом. У том случају, њихов улог дефинишу мерљиве територијалне, материјалне и економске вредности које као ентитет удружују са Србијом, и које имају право повући у евентуалном раздруживању. Свако удруживање мора бити билатерално и референдумима ратификовано и од народа-ентитета и од народа Србије. Права и одговорности становника из ентитета који се удружују су иста као, и не могу бити већа од права и одговорности држављана Србије.

По универзалном праву корпорације, држављани Србије (искључиво организовани као правно лице/ентитет) имају право да референдумом одлуче да се раздруже од Србије, и са собом повуку своје оригиналне (територијалне, материјалне, и економске) улоге које имају у законитој, евидентираној, и неоспорној приватној својини. По универзалном праву корпорације, ентитет или група држављана Србије се не може унилатерално, силом раздружити и произвољно номиновати своје територијалне, материјалне и економске улоге. Свако раздруживање ентитета из Србије мора бити билатерално и ратификовано референдумом остатка народа Србије. У случају конфликта права, одговорности и интереса, територија и народ који се раздружују остају у потпуном сувереном и територијалном оквиру Србије све до праведног разрешења тог конфликта.

Права и одговорности држављана који хоће да се раздруже су иста као, и ни у ком случају не могу бити већа од права и одговорности држављана који хоће да наставе континуитет Србије. У случају раздруживања, све немерљиве/нераздељиве вредности и општа/заједничка територијална, материјалана и економска добра остају у континуираном поседу Србије. Само народ Србије, и нико више, може референдумом укинути континуитет Србије или пренети титулар власништва своје територије, материјалних и економских добара на други ентитет.

5. Принцип Локалне Самоуправе

Неприкосновено је наше Богом дато право да се слободно, својом вољом удружујемо. Да би наша удружења имала универзални правни статус, она морају имати формат правног лица перпетуалног трајања са документованим елементарним статутом/повељом и органима: сабором свих који се удружују, управним одбором и администрацијом - по примеру универзалне профитне или непрофитне корпорације/друштва.

Ми, народ Србије, имамо неприкосновено право и обавезу да се сами, својом вољом удружимо у своје Локалне Општине (ЛО) и њима управљамо као елементарим друштвеним, територијалним, економским и политичким организацијама (непрофитне корпорације/друштва са потпуном одговорношћу и правима). Територије и материјална добра које уносимо у своје ЛО морају бити у нашој законитој, евидентираној и неоспорној приватној својини. Територије и материјална добра општег, недефинисаног или спорног власништва су својина целог народа Србије.

Ми, народ Србије, имамо неприкосновено право да своје ЛО (као елементрана правна лица) у свом интересу даље вертикално удружујемо у самоуправна, регионална правна лица. Нико нема права да нам споља, мимо насе воље, наметне удруживање у регионална правна лица, и њима мимо наше воље управља.

Ми се апсолутно обавезујемо да наша локана и регионална самоуправа потпуно поштује и потпуно се подређује УСТАВУ СРБИЈЕ, и из њега изведеним законима и демократским одлукама народа Србије - али искључиво ако је тај УСТАВ плод Народне Уставотворне Скупштине Србије, и изгласан референдумом народа Србије.

6. Принцип Директних Посланика Народа

Наше је неприкосновено Богом дато право и обавеза да директно, међу собом бирамо своје представнике. Ми, народ Србије, апсолутно одбијамо свако нам наметање индиректних представника партија и странака, намесника и тутора. Ми узимамо своје неприкосновено право и обавезу да у оквиру своје ЛО, директно међу собом изаберемо посланика/е који ће нас представљати и бити наш глас у Народној Уставотворној Скупштини, и касније у уставним институцијама Србије. Мандат нашег посланика припада само нама и стога, наше право и обавеза су да своме посланику налажемо како да нас заступа. Наш посланик за своје одлуке одговора директно само нама, и никоме другом.

7. Принцип демократске већине

Наше неприкосновено Богом дато право и одговорност је да слободно и равноправно учествујемо у доношењу одлука у Србији. Нико и никада не може ово право нама ускратити. Само ми сами имамо право да се својом вољом одрекнемо свога учешћа у доношењу одлука. Ако се својевољно и одрекнемо свога права у доношењу одлука, ми апсолутно остајемо одговорни и обавезни да у целости поштујемо сваку одлуку која је донета уставном, демократском већином народа Србије који своје право и обавезу одлучивања користе.