Сребреница - истинита верзија

Сребреничка се операција догодила 11. јула 1995.године, а Дејтон је био у октобру 1995.године. У Дејтону је Алија И. тражио само да му дају Жепу, а Сребреницу није ни он, нити неко други тада споменуо, као ни фамозних 8.000 муслиманских жртава у Сребреници. Да не помињемо и то да нико не спомиње тада, а ни сада, изгинуле Србе - Орићеве жртве.

У преко 90% случајева стварне жртве у Сребреници су били војници, припадници Орићевих хорди које су до пада града спалиле преко 140 српских села у Подрињу и побиле 3.228 српских цивила. У граду и околини је до сада ексхумирано 2.000 муслиманских војника... И не постоји нити један ваљан, људски разлог да муслиманске жртве из Сребренице буду фаворизоване у односу на српске жртве из подриња и Сарајева. Нарочито стога што су прве најчешће били војници а други већином цивили.

Зашто се муслиманске жртве у Сребреници утврђују засебно и то тако да се „цифра од пројектованих 8.000“ сваке године допуњава. У овом несрећном граду је стварно погинуло 2.028 муслимана, али је »објективна међународна јавност» и пре свега хашки трибунал пројектовао цифру од 8.000 и она се мора реализовати! Зашто баш тачно, зашто није неколико жртава мање, или неколико више, него равно 8.000 погинулих невиних муслимана?

Године 2006 је на „мезарју“ у Поточарима сахрањено 606 идентификованих, године 2007 је сахрањено 465 (то је 1071), сада ће 11.јула поново да се одржи помен и сахрањивање неког броја жртава. Ако је укупно сахрањено до сада 2.907 лешева, питамо се: Када ће бити достигнута та оптужујућа цифра од 8.000?

Ако је циљ да се сваке године ствара тензија (а јесте) и да се сваке године Срби подсете на свој (преувеличани) злочин, одакле се сви ти погинули ексхумирају? Зашто се (ако је та цифра тачна по њиховој тврдњи) једном коначно не сахране све жртве тог тзв „српског геноцида“?

Тужно је и ружно жртве пребројавати и помињати у цифрама, али нама су цифре наметнуте? Но ипак где је доказ о оптужујућој цифри од 8.000 побијених? Зашто није споменуто барем 8 (осам) погинулих невиних Срба? Иза многих „мученика алаха на мезарју у Сребреници“ стоје празни гробови, а ти „мученици се живи шећу по свету“.

Насупрот ових „лажних жртава“ имамо хиљаде мртвих, закланих, обезглављених, спаљених са ископаним очима, отсеченим рукама и ногама, па онда силоване Српкиње (међу њима и девојчица од 8 година) Зар бројку од 3.228 погинулих Срба и Српкиња у Подрињу тај „праведни свет“ не занима. По свему судећи – не чак и да је тај број вишеструко већи!

Није чудо што српске жртве игноришу босански муслимани и запад већ што у том заташкавању учествује и Србија. Српски медији који ово игноришу, политичари који се извињавају свакоме за све, универзитет кога ово не дотиче, НВО сектор који далтонистички види само „српске злочине“ и корумпирани интелектуалци као мирођија у оваквој медијској чорбуљини. Не само да су оваквом стању допринели политичари „демократске и европске“ оријентације, већ су и они који воле да се ките „патриотизмом“ својим нечињењем саучесници у прикривању злочина над српским цивилима. Некога то једноставно не занима, други не желе да причају „политички некоректну причу“ трећи не желе да се замере Западу или увек будним и денунцијантским медијима или НВО инквизицији. Тако сви учествују и саучествују у „завери ћутања“ и прећуткивања злочина над Србима.

А „неко“ је 25.07.2006.године ( две недеље после „подсећања на српски злочин“ ), срушио велики православни крст на брду изнад Сребренице а то је како знамо на територији Републике Српске. Да није можда случајно у победничкој еуфорији због ослобађања омраженог нам Насера Орића... Ко сад каже да се са Хагом треба и мора сарађивати више не може да се вади на необавештеност, сада је само реч о издаји и истине и правде и националног интереса.

А ви се јадни моји Срби само понављајте мантру „извињавамо се много се извињавамо“ вашим жртвама и страдању. Вама се неће скоро нико извинути, јер сви су могли да вам пале куће, да вас кољу, силују. Орић би за крађу кокоши у правичном суду добио више од две године, а не за...толике српске главе. Чак је тако нешто слично дошло из председничког кабинета – да би више добио за ситну провалу но за ова тешке злочине, а то је ако неко прати интернет преузето из једног текста. Но на жалост то је председнику и његовом штабу послужило само да се исчупа из контекста и да се и он придружи онима који се „жале“ на Трибунал и да све на томе остане. Жалосно.

Сваком ко жели да се мало више информише о теми Сребренице треба да прочита мало по обиму али велику по значају књигу Александра Павића « Забрањена истина о Сребреници»! Аутор је образован у САД и користио је западне и углавном англосаксонске изворе што његовој књизи даје много већу тежину но да су коришћени домаћи или локални извори. Непосредно после јулских догађаја 1995.године је обишао овај градић заједно са принцезом Линдом Карађорђевић и два члана британског парламента, где су видели праву истину о догађајима, али нису успели да пласирају истину у свет. У књизи је записана званична верзија и оно што се стварно догодило, а разлика у односу на ово што нам се намеће је невероватна, огромна и оптужујућа. Ову књигу би требало штампати у хиљаде и десетине хиљада примерака и поделити свим нашим политичарима, новинарима, професорима и припадницима НВО сектора, а нарочито оним који се у име нас посипају пепелом и непрекидно мазохистички извињавају. Ко своје жртве заборавља ризикује да буде заборављен и од Бога и од света. Србијо прочитај ову књигу и шири даље истину о Сребреници, јер нас само истина може избавити.

Милош Мошоринац

Александар Павић: Општи поглед на сребреничка збивања

Александар Павић Да ли је "геноцид" у Сребреници превара

Александар Павић Улазак у Сребреницу

Тема на форуму Александар Павић