Pošto je gazdi Bušu odbrusio u sebi da Srbija nikada,nikada,nikada neće odustati od borbe za Kosovo, predsednik Srbije je boreći se za srpski identitet sa tri prsta mašući iza njegovih leđa naveo američkog vođu da ga priupita šta to znači. Naš predsednik mu je odgovorio da je to oznaka svetog trojstva čime nam je ujedno valjda pokazao koju veru ispoveda, pošto u sveto trojstvo veruju katolici, a u svetu trojcu pravoslavci.
No, po dosadašnjem delovanju B. Tadića najpre bi se reklo da njegovo sveto trojstvo kome se on klanja čine EU, SAD i NATO. Ova izjava nikako ne može biti plod lapsusa ili neznanja, jer sveto trojstva spominje i član vladajuće koalicije Vuk Drašković (Glas 17.8.) mešajući u tom kalamburu sveto trojstvo, trofaznu struju i Nikolu Teslu kao izumitelja iste, što Tesla nije bio, jer je otkrio naizmeničnu a ne trofaznu struju). Ovi katolički lobisti, ovaj dvojac sa kormilarom (kormilar je sudeći po ovim izajavama u Rimu a ne u Vašingtonu) nastavlja zdušno da se bori za interese pravoslavne Srbije.Zanimljivo je svakako da je pozdrav sa tri prsta ustaški i pozdrav pripadnika SS , a u Srbiju ga je uveo i podmetnuo kao kukavičije jaje upravo Vuk Drašković (vidi fotografije). No Tadićeva izjava ukazuje na još nekoliko činjenica.
Prva je da je naš predsednik tako žestoko mahao da je izazvao vazdušne turbulencije koje su naterale Buša (jer je bio dva reda ispred Tadića, ali iz predseničkog saopštenja ne saznasmo da li direktno ispred njega ili ukoso i koliko ukoso, tojest koliko je ljudi to mahanje pogolilo i izbacilo iz sedišta ako je bilo skroz ukoso) da se okrene i zatraži obijašnjenje za takvo ponašanje. Sreća je ipak da g. Tadić nije upotrebio sve svoje „mahačke kapacitete“ do maksimuma jer je mogao tim mahanjem proizvesti tajfun koji bi prekinuo olimpijski defile, pa bi opet Srbi i pored prijateljstva sa Kinom bili optuženi za zločin međunarodnih razmera i za genocid nedužnih sportista. Tako bi on ponovo doprineo utvrđivanju negativnog srpskog identiteta. Ovo ujedno govori da je naš predsednik čija je vladavina Srbiju pogodila poput prirodne nepogode taj dar za izazivanje istih pokušao da internacionalizuje, tojest da ga demonstrira i na drugom kontinentu.
Druga je da ako ipak to mahanje nije izazivalo vazdušne struje koje bi skrenule Bušovu pažnju, dotični tokom boravka u Kini vežbajući borilačke veštine stekao šesto čulo, tojest oči na leđima, te je video pokrete našeg predsednika i zatražio obijašnjenje.
Treća je da ako dve prve nisu tačne pojava našeg predsednika Bušu bila toliko zanimljiva da je gledao samo u svog štićenika, a ne defile.
„Naše pravo da neznamo ništa“ je opet ovaj minhauzenovski proizvod pokušalo da proda, baš kao i prethodnu izjavu o razgovoru sa Bušom u četri oka, biračima koji su sve manje naivni.
Najzanimljivije bi bilo saznati ko u Tadićevom štabu smišlja ovakve gluposti. Valjalo bi odgovorne osobe upozoriti da je olimpijada takmičenje u sportovima a ne u lažima. Takođe bi bilo interesanto saznati zašto ovaj znameniti događaj, tojest okretanje Buša prema Tadiću nijedan od svetskih medija nije propratio makar jednom fotografijom, pogotovo neki od objektivnihj srpskih koja su prisutna na olimpijadi i koji ne propuštaju da zabeleže nijedan gest našeg predsednika, a kamoli ovaj uzlet u srpsko američkim odnosima. Ovo je utoliko čudnije pošto je sudeći po razmenjenim rečima ovaj dijalog dvojce prijatelja trajao bar pola minuta, što je sasvim dovoljno da bude ovekovečen.
Možda bi više svetla na ovaj fantomski događaj mogao da baci neki američki zvaničnik, pod uslovom da to ne bude istinoljubivi Ričard Holbruk, te bi bilo poželjno da "naše pravo da neznamo ništa" povodom ovog događaja radi potpunosti informacije, zatraži potvrdu od portparola Bele Kuće ili ambasade SAD u Beogradu koji bi potvrdili istinitost navedenog, kao i kako su taj događaj, ako su ga zabeležili, preneli američki mediji.
I na kraju g. Tadić je izjavio da je uspešno brendirao Srbiju. Jasno je zašto je upotrebio englesku reč jer je očigledno njegovo nastojanje da u cilju zbližavanja sa SAD srpski jezik zameni američkim,od Srbije napravi rezervat, a od Srba Indijance, ali reč brend znači žig, a da je sledstveno tome brendiranje žigosanje, pa bi bilo uputno da više ne žigoše Srbiju, jer je uveliko preterao u tome, već da to sačuva za sebe i ortake mu, pošto je i sebi i njima udario večni žig izdaje i srama hapšenjem Radovana Karadžića.
Ili Srbija, ili on i oni.
Ljubiša Spasojević
Novi Beograd
