Да постоји и трунка усмерености ка добробити житеља наше земље у садашњој Влади Србије, наречена би моментално упутила захвалницу влади Холандије због одбијања да гласа за одмрзавање трговинског споразума , а званичнике холандске владе одликовала највишим српским одликовањима због овог пријатељског геста према Србији. Наиме, применом овог споразума српско тржиште би се широм отворило за пољопривредне производе из ЕУ, што би довело до уништавања српске пољопривреде, а становници Србије би јели генетски модификовану храну. Уз многе мало познате злоупотребе као што је могућност да се у њих угради спермицид и тако све мушке кориснике оваквих биљака учини неплодним (једна фирма из Четвртог Рајха је већ ово патентирала), мало познатије су две чињенице, а то су, да се семе генетски модофикованих биљака не може користити за њихов поновни узгој, већ се мора пред сваку сетву куповати од произвођача и да је земљиште које је једном засејано таквим биљкама врло тешко поново користити за гајење нормалних.У том светлу треба гледати својевремени поклон од неколико хиљада тона генетски модификоване соје коју је Четврти Рајх учинио Србији.Сасвим случајно то се десило за време док је министар пољопривреде била Ивана Дулић – Марковић, која је још случајније била стипендиста Монтсата, водећег произвођача генетски модификованог семења.

Будућим бившим српским сељацима би само преостало да постану сеоски пролетери, а српске оранице и ливаде би по вишетруко нижој цени откупиле компаније из ЕУ,(куповину им допушта потписни ССП). На том земљишту опет би одгајали генетски модификовани пољопривредни производи којима би се још успешније тровали житељи Србије, уз већ постојеће благотворно дејство осиромашеног уранијума.

Но, наизглед усамљени, одгајивачи лала само отворено говори оно што већина државника ЕУ мисли, а то је да је Србија непожељна. Када и ако буде постојала обострана реална опасност да се Србија претвори у још једну жуту звездицу на стегу ЕУ, јавиће се још противника српског пријема уз нове услове за које ће мислити да су за сваку нормалну државу и државу којој је стало до достојанства, неприхватљиви, али они ће бити ситница за овакве српске властодршце. Пред избором да приме све Србе у своје окриље или само двојцу које гоне, свакако ће се одлучити за потоњу варијанту, јер пружајући им тајно гостопримство ,могу нас њиховим хапшењем уцењивати до миле воље. Љубав или боље речено садо – мазо однос државника ЕУ и Четвртог Рајха према Србији и љубав српских властодржаца или боље речено садо – мазо однос према Србији има заједничку, снажну основу. Први воле да уцењују Србију, други воле да Србија буде уцењена.

Али као што међу нашим медијима и политичарима влада ЕУфорија, коју једино надјачава што прикривена, што отворена русофобија, тако влада и мук и прећуткивање чињенице да Србија по постојећем споразуму са Русијом све своје пољопривредне производе може без икаквог ограничења, условљавања и уцена извозити на тржиште РФ. Још један вешто скривани податак је тај, да сви српски пољопривредни вишкови нису довољни да се снабде само Москва која с ужом околином броји двадесет милиона становника. На путу ка ЕУ, држави пред банкротом, чији је платни биланс све више бушан и чије су рупе све веће и веће, никако не треба дати шансу да се опорави, већ је треба задужити још више код ММФ узимањем нових кредита