ЈЕСЕЊИ ПОГЛЕД ИЛИ НОБЕЛЕВЕ И ОСТАЛЕ НАГРДЕ

Пошто су успешно медијским анестетиком ЕУфорије дрогирали мозак половине житеља земље чуда, владајућа каста (погрешно би било написати српска власт јер ову власт Срби нису бирали, нити устоличили), оној другој половини тврдокорних намерава да изведе лоботомију (али не одстрањивања оболелог дела мозга што означава овај медицински термин, већ целог, пошто је било какав остатак истог може бити погубан), уз помоћ колико толико префињених медијских инструмената, као и оним нерафинираним тојест средствима силе и принуде, попут пендрека. За оне најтврдоглавије план је власти да их о државном трошку изолује на дужи период, што је и најавио Томо Зорић изједначивши национализам и фашизам. Али поменута најава овог државног чиновника је заправо порука да иста судбина чека остале здравомислеће , нелоботомиране Србе, тојест националисте ако се усуде да своје мишљење искажу јавно. Именовани као шраф државног апарата извршава налоге оних који сматрају да је неколко стотина националиста (зар само толико?) на улицама Београда већа опасност по њих, него што је покретање истраге поводом писања „Курира“ и „Гласа“ које нас упознаје ко су стварни организатори и убице премијера Србије, управо зато што би покретање ове истраге била права опасност. „Држава је инструмент за угњетавање који користи владајућа класа“ – тако некако написа Маркс.

У не толико преносном смислу, пошто су успешно замаскирали предају (хтедох напистати и продају али продаја подразумева да се нешто добија за узврат) односно ампутацију српског срца (Косова), владајућа каста исто намерава да изведе са српском Атином (Атина је била и богиња мудрости, а мудрост је последица поседовања мозга), односно Војводином. Потом иста судбина чека и остале делове Србије. При томе ће се примењивати већ опробана тактика, заглушна медијска кампања о успешном наступу власти (не могу употребити израз ни српских ни наших, јер нису ни српске ни наше) у УН, о сјајној победи дипломатије (из истог разлога не могу употребити израз српске или наше), офанзивној дефанзиви или дефанзивној офанзиви државника (исти разлог) и још којекаквим сплачинама из медијске кухиње којима ћемо бити храњени.

Сходно томе на кантар наше свести на један тас је стављено одобрење Генералне скупштине УН да се затражи мишљење Међународног суда правде које ће доћи или неће за коју годину, а на други моменталано признавање Косова које су начинили наши најближи суседи чудном коинциденцијом готово истовремено са горе поменутом (по)бедом у УН. На лажног кеца (ни нашег , ни српског) из рукава, Четврти рајх је одговорио са два права аса, македонским и црногорским признавањем монструм државе.Управо зато се врши ампутација свести житеља земље чуда, пендрецима, медијима и осталим инструментима државе, јер треба уверити српску јавност да смо у овој игри ми добили, а заправо кеца којим машу овдашњи медији , дао нам је играч који је стварно победио, управо зато да би његова победа била што ефектнија. Зато се страни покераши нису ни супротстављали пацерској иницијативи да се захатев нађе на заседању генералне скупштине УН, већ су је уздржавањем у суштини подржали.

Ипак напори овдашњих политичара (ни српских, ни наших) као и туђих не остају незапажени. Они добијају нагрде (није штампарска грешка, нагрда има корен у речи грдно), свако према доприносу лоботомији Срба. Заслужнији Нобелову, они наизглед мање заслужни Квадригу.

Ако ме сећање добро служи квадрига је четворпрег којим су се у брзој вожњи по кружној стази амфитеатра такмичили грађани старог Римa, да би забавили себе и публику

У вожњи Србије и Срба у круг на путу ка ЕУ, са квадриге нас посматра император (с)уморним погледом, (с)уморним од борбе за добробит житеља земље чуда. Његов поглед је боје јесени, а боја јесени је жута. Поданици са рупом у глави уживају у вожњи. Нема разлога за незадовољство и панику. Ко је до сада није добио, залагањем власти ће бити дарован или оном у глави, или оном у којој ће боравити у циљу преваспитавања.

Љубиша Спасојевић

Нови Београд