Ћелија као основна функционална јединка тела, садржи све генске информације и план потребан за настанак целог људског бића. Нова ера је пред нама - многи оглашавају да је биодоба, где се тајне генетских кодова и структура протеина из дана у дан све више спознају, почело. У исто време постајемо способни да манипулишемо материјалима на нанонивоу.

Када је клонирана овца Доллy осванула на неким насловним странама познатих светских часописа, нико није очекивао да је то само крај једне фазе истраживања. Веома брзо након тога постављају се питања „куда све то води“, „хоће ли се то једног дана отети контроли“ итд. Затим су следиле нове вести „клонирани вирус у борби против рака“ и на крају она вест „храна од генетски модифицикованих сировина“. Бурни развој технологије веома ситних честица тзв. НАНОТЕХНОЛОГИЈЕ посебно је допринео развоју рекомбинације ДНК, протеинског инжењерства, генетској модификацији и др.

Биолошки молекули и склопови, као што је центар за фотохемијску реакцију, способни су за задржавање светлости са добром квантном ефикасношћу и њено трансформисање у хемијску енергију. Ако се правилно експлоатишу, такви склопови имају потенцијалне примене као јединице за обраду биомолекулских информација.

Историја биотехнологије

Основни принципи биотехнологије коришћени су још од времена старих Египћана, а ми смо их само усавршили. Још тада је сок од грожђа ферментисан у вино, а хлеб пре печења морао је „стасати“. Те су технике коришћене без икаквих научних сазнања. Технологија свакодневно напредује, али с њом и брига о томе како ће се то одразити на здравље људи. Када је млеко чувано у желуцу младих сисара, догодиле су се чудесне промене згрушавања, када је настао сир. Ренин, ензим из слузокоже желуца сисара, реаговао је са беланчевинама млека и створио ферментисани (ензимски модификовани) производ „сира“.

Истина, директна генетска манипулација је по правилу врло прецизна када се ради о „побољшањима“ усева и животињских врста (већа отпорност, већи приноси, боља заштита од инсеката, топлотна отпорност, лепша боја итд), али касније последице коришћења ових сировина у храни нико не може са сигурношћу објаснити.

Већ одавно се користи хибрид кукуруза с повећаном количином мононезасићених масти у кукурузној клици, хибрид парадајза који раније зри и за краће време добија интезивно црвену боју, поврће које садржи више витамина, лековито биље с повећаним садржајем активних супстанци, соја која има веће зрно итд. Генетска манипулација постала је временом рутинска техника, која несумњиво даје економски оправдане резултате.

Светске институције надлежне за здравље ћуте јер се не могу одредити према будућности. Свака грешка могла би имати погубне последице. Морална и етичка позадина проблема је иста као код клониране овце Доллy, тј. поставља се питање: бисте ли ви такво месо јели? Брине и чињеница приноса животињског ДНК на биљне врсте, заправо брине помисао да за биотехнологију више нема граница! Оно што је некад била научна фантастика, данас је чиста стварност. Списак биљних и животињских врста које су успешно клониране све је већи и већи.

ГМ намирнице

Ту је, пре свега, квасац који може бити намирница, адитив и додатак кондиторским производима. Извршена је генетска модификација сојева квасаца за пекарство с циљем да се добије брже ослобађање ЦО2 код израде хлеба, потом квасаца за пиварство с циљем да разграђују скроб до декстрина. Типичан пример генетске модификације је парадајз. Добијен је производ са мање воде, тј. гушћи у тренутку прераде, да има тамнију боју у тренутку конзервисања (повећан садржај биофлавооида ликопена), да раније зри тј. брже црвени, и на крају да има бољу арому код употребе у кулинарству.

Генетски су модификоване уљарице; памук да даје у семену више уља, соја да боље подноси хербициде, затим, уљана репица да боље подноси вештачка ђубрива и хербициде, шафран да прилагоди садржај мононезасићених масних киселина у односу на засићене и тако се приближи по структури маслиновом уљу.

Генетски је модификован и кукуруз из којег се добија уље кукурузних клица с циљем да се добије однос полинезасићених и мононезаићених масних киселина у корист ових других, чиме се побољшава њихова стабилност. Истовремено је код хибридног кукуруза модификована (побољшана) отпорност на неке инсекте и хербициде.

У намери да за тржиште произведе што више витамина Б-2 (рибофлавина), фармацеутска индустрија је генетски модификовала бактерију Б субтилис тако да ова „ради“ оно што у нормалним околностима никада не би радила.

Све су те генетске манипулације извршене последњих 5 година и све су се по правилу показале економски веома оправданим. Заправо, на основу многих показатеља то су тек први кораци у неслућеном замаху који ће за биотехнологију уследити наредних година.

По свему судећи, генетска манипулација је идеална за „поправљање“ или „побољшање“ актуелних технолошких својстава производа, затим повећање отпорности на хемијска заштитна средства, продужење времена стабилности производа, повећање концентрације суве материје, повећање концентрације витамина и др.

Несумњиво је да су предности модерне биотехнологије (можда треба рећи пре нанотехнологије) у производњи хране огромне и да доносе непроцењиву корист. Повећавање броја генетски модификованих производа намеће многе психолошке и моралне дилеме, које захтевају хитно увођење законске регулативе. Међутим, брзи развој науке превазилази брзину измене законских норми, што ће у наступајућем периоду захтевати брзу измену правне регулативе у многим земљама.

С друге стране, негативни аспекти нанотехнологија, пре свега модификација биљних и животињских врста на нивоу ћелије или гена, не могу се победити чуђењем, већ само вишим обликом сазнања, организованог деловања и адекватне заштите.

Генетски модификовани производ није само храна, већ су ту лекови, козметика, окружење, одећа и обућа. Само интегрални приступ најезди нових научних достигнућа која су резултат нанотехнологија у живом свету, може допринети њиховој хумано-селективној примени.

Проф. др Станиша Стојиљковић

pravoslavlje.org.yu