Будизам и источњачки култови

Сви који год дођоше пре мене лопови су и разбојници; али их овце не послушаше (Јн. 8:10)

Један од најјачих отпора Православљу потиче данас од источњачког мистицизма. Будизам, као гиагнтска богоборачка религија, представља озбиљну опасност по људску душу. По речима највећег будолога, академика Ф. Шчербацког. „Проповедајући идеале добра, љубави према ближњем, духовне слободе и наравственог савршенства, ова религија ипак не познаје Бога, ни бесмртност душе, ни слободу воље”.


Наставши у Индији као „учење о спасењу” које је проповедао Гаутама Буда у 6. беку пре насе ере, будизам је данас постао најмногољуднија светска религија. у почетку се проширио по целој Азији, а почев од 18-19. века у облику различитих тајних мистичких учења - у Европи и Америци.


Учење које будисти проповедају у Сута-питаки садржи четири „племените истине”, осмоструки „пут спасења”, закон „међусобне зависности” и три „темељне карактеристике”.

„Племените истине” гласе:
1) почев од рођења на земљи човек је изложен патњи
2) жудња према животу осуђује човека на патњу
3) неопходно је уклонити патњу
4) спознају се начини престанка патње


Будизам, као и ведска и упанишадска религија које су му предходиле, проповедао је непрестано поновно рађање човека, његова нова ваплоћења у најразличитијим облицима - од инсекта до богова и злих духова (касније је су неке групе ревизирале ово учење, па уче да се човјек поново рађа само као човјек, прим. лад). Да би зауставио точак самсаре, човек мора да се свесно одрекне свега што га везује земаљско и небеско, па чак и сопствене воље и да достигне ослобођење - нирвану. Већ су Будини савременици, а касније и они који су се упознавали са његовим проповедима из текстова, видели у њима мноштво противречности и нелогичности, што је давало његовим следбеницима повода да пребацују учитељу да је издао своја начела. Међутим, ту се не ради о недоследности, већ о нарочитом погледу на дхарму (истину, закон, пут, учење).
Будистичко учење усмерено је пре свега промени човекове психе, њеном „расклимавању”. Све норме морала, вере, државе, породице, како сматрају будисти, морају бити одбачене ако не воде ослобођењу од нових рађања. „Убиј Буду, убиј учитеља” - гласи једна од поука чин-будиста (кинеска грана будизма). То значи обарање свих ауторитета. Нихилизам одликује све правце будизма: хинајану, махајану, а нараочито вађрајану.


Код многих гледалаца филмова о источњачким борилачким вештинама - ушу - настаје питање: како се спаја будистичко учење које забрањује да се наноси зло живим бићима (ахимса), са хладнокрвним убиством противника од стране будистичких бораца - монаха. Такво оправдање
се може наћи у чанској (зен) поуци да, убијајући непоштеног човека, будиста овоме помаже пре да се ослободи од тела и да задобије нобо, повљно ваплоћење.

Основна истина будизма је тврдња да ми не постојимо. А пошто не постојимо, не можемо да патимо, ме можемо бити у ропству. „Јесте ли спремни да то прихватите” - пита Буда.


Одричући религије које су му предходиле у Индији, будизам је ипак користио логику који је разрадила сангхија, медитација, акетизам и дисајне вјежбе јоге, магију и сексуалну праксу тантаризма, а такође је укључио у свој пантеон и многа брахманистичка божанства. Логичка закључивања будиста, доведена до своје крајње границе, водила су одрицању самог закључивања, а затим и одрицању самог човека који закључује; тако је настала идеја о празнини - шињата. Крајност аскетизма и усредсређености називала се стање маха-самадхи - у суштини излив крви у мозак.
Методика медитација, а нарочито у тибетанском тантризму (који се обично назима ламаизмом) претпостављала је визуализацију ужасних богова и пролажење кроз обреде које укључују и сексуалну праксу. Сматрало се да се на тај начин може достићо брзо просветљење.


Европском човеку који тежи свему чудесном и необичном, човеку који тежи „тајном знању”, будизам је постао привлачна и живописна замка. А његов песимизам је брзо наша присталице међу интелектуалцима - философима, песницима, уметницима, композиторима, а нарочито међу припадницима масонских ложа. Код седбеника будизма, тачније, оне смесе будизма таоизма, кришнаитства, окултизма, теософије, јоге, цигуна и ушуа који постоје у Русији (текст је писан за руски публикум, прим лад), најпре се увек појављује осечање да су они продрли у необичан свет, о чијем постојању други људи чак и не слуте. Осећање радосног открића траје прилично дуго, све дотле док људи не почну да схватају да је тај свет већ насељен, и то насељен бићима која нимало нису пријатељски наклоњена човеку. У ужасу они покушавају да изађу одатле, али замка се склопила. Тада настају психички ломови и већина оних који се заносе источњачким техникама постају пацијенти психијатара или им се догађају „трагичне случајности”. Овде у помоћ оболелима људима долази Православна Црква, примајући „блудне синове”. Она брижно лечи њихове ране и помаже им да се ишчупају из руку злих духова.


Али да ли би се то догодило да се људи знали да су будистичке медитације, тантристичке сексуално-енергетске технике, „изласци у космос”, стицање надљудских моћи у цигуну, рођа-јоги - да су све то путеви који воде у свет духова, путеви опасни по човека. То је враћање паганству од којег нас је ослободио Господ Исус Христос. Вероватно мало ко од који се баве источњачким борилачким вештинама зна да унутрашњи рад - нејгун - то није само рад са „енергијама”, него и с духовима, да поза сан-јуан-гун („три круга”) чини људско тело не толико антеном за пријем енергија, колико мамцем за духове. Да ли знају љубитељи источњачких система здравља, да сами кинески професори медицине упозоравају: „За време бављења вежбама цигун могу настати халуцинације, пред очима се пајвљују сенке људи или предмета, пејзажи, различити ефекти боја. То може изазвати осећање страха или сујеверне предрасуде”.


Православним хришћанима мора бити познато с каквим „предрасудама” се срећу такви људи. Мало ко зна да и сами Кинези више воле да се НЕ задубљују у ушу и цигун, памтећи опседност која је завладала многим борцима из кинеске историје. Треба се подсетити тога да су највећи кинески устанци ихетуана и тајпина били „организовано безумље” бораца ушуа. Када се ове речи преведу на језик Православља, ти устанци су били масовна опседнутост коју се припремила и која су управљала кинеска тајна друштва, слична масонским друштвима у Европи.

В.И. Кремењ

forum pravoslavlje serbiancafe.com