BOŽIĆ BEZ BOŽIĆA

Dragan Milanović

Ovako je naslovljen tekst u Večernjim Novostima autora Dubravke Savić koja govori o novom trendu proslavljanja Božića u Americi. Naime preovlađuje običaj da se iz najvećeg hrišćanskog praznika na Zapadu izbaci sve što podseća na hrišćanstvo. "Uoči i u vreme Božićnih praznika sekularne grupe koje veruju u jelku, Božić Batu, crveno zelene boje i prateće religijske simbole, čak samu reč Božić vide kao "politički nekorektne". Oni smatraju da ovi motivi moraju biti uklonjeni, jer vređaju religijska osećanja drugih verskih grupa". Umesto naziva Božić se u medijima kaže praznik, umesto božićnih su praznične rasprodaje. Čak se i u međusobnim čestitkama umesto "srećan Božić" kaže "srećan praznik"

Nasuprot njih hrišćanske konzervativne grupe nastoje da se odupru ovom trendu dehristijanizacije i sekularizacije tako što traže da se deca puštaju na Božićne, a ne na zimske praznike, i pozivaju na bojkot onih prodavnica koje izbacuju iz upotrebe reč Božić i ono malo hrišćanskog što je ostalo u ovom prazniku. To su iste grupe koje ozbiljno lobiraju da se u školama umesto darvinističke teorije evolucije uvede kreacionističko učenje, za šta je u Srbiji bila od "reformskih snaga" smenjena ministarka prosvete. Ono što je u Americi stav koji se normalno iznosi u medijima i koji podržava većina javnosti se u Srbiji smatra "primitivizmom" i "povratkom u Srednji vek". Kada bi koji političar proveo Božić kako dolikuje po običajima i to bilo prikazano na TV, rizikovao bi da od naših intelektualnih malograđana i televizija poput B92 bude proglašen za klero-fašistu.

Rasprava o ukidanju božićnog imena i hrišćanskog sadržaja najvećeg praznika u Americi je preko medija i političkih debata došla i do vrhovnog suda. On se oglasio sa stavom da smatra da su uobičajeni božićni ukrasi i simboli sekularni, i stoga prihvatljivi i na javnim mestima. Međutim još se lome koplja oko čisto religijskih, hrišćanskih simbola u vreme Božića, poput scena rođenja Hristovog i krsta. Božićna jelka i Deda Mraz su "politički podobni" simboli koji se naturaju umesto čisto hrišćanskih.

Iako je američki predsednik Buš poznat kao iskreni pripadnik evangelističkih hrišćana on se ponaša u duhu nove sekularističke dehristijanizacije javne sfere. On je uoči ovih praznika poslao najmanje milion Božićnih čestitki u kojima se ne pominje reč – Božić. Dakle šta se može očekivati od nekog drugog predsednika koji bi poput predsedničkog kandidata Kerija bio sekularni liberal, kada Buš koga nazivaju konzervativnim hrišćaninom u praksi sprovodi program sekularista. Slično je i kod nas – mnogi političari koji su voleli da se slikaju po crkvama i manastirima su u praksi malo ili nimalo radili na negovanju naše hrišćanske tradicije i zaštite Crkve od medijske kampanje levih sekularista. Isto tako gledajući kako je na svim kanalima propraćen katolički Božić, sve sa direktnim prenosom mise iz Vatikana na BK možemo se upitati da li je naša zemlja uopšte pravoslavna, i po kom kalendaru slavimo Božić.

Da sekularizacija i ateizacija sveta nije od juča kada je u pitanju Božić svedoči i naš umni Crnjanski. On u tekstu "Napredovanje ateizma" ili Razmišljanje uz Božić 1955. u Londonu razmišlja o zanemarivanju jednog fenomena koji menja moderni svet. Reč je o uzmicanju hrišćanstva i smanjenju njegovog obima u Evropi, njegovo potpuno udaljavanje iz Azije i Afrike. Njemu se činilo da se još jedino Amerika i Australija drži kako-tako hrišćanske tradicije. Ostali je svet već tada bio u rukama ateista.

On govori kako u Evropi "božićni praznici nisu ono što su nekad bili. To više nije praznik deteta rođenog u Vitlejemu čija su kolevka bile jasle. To je sad više praznik nekakvog bradatog džina iz šume, okruženog snegom, obuvenog u čizme, koja u društvu patuljaka putuju sankama koje vuku jeleni. On je neka vrsta uobraženka, koja kipti od zdravlja... Njegov praznik se na kraju pretvara u Novu Godinu poprimajući dimenzije pravih orgija i pijanski, na kojima svi nose klovnovske šeširiće i zvezdu kraljicu iz bajki". Umesto ozbiljne duhovnosti površne budalaštine. Umesto mirne vitlejemske noći praznika hrišćanske duhovnosti Božić se pretvorio u bučan komercijalni praznik u kome je jedini smisao da se trgovci obogate jer prodaju mnogo nepotrebnih poklona. Veliki hrišćanski praznik se pretvorio u trgovački praznik u ogromnu pijacu u kojoj se kupuje i prodaje više no tokom cele godine.

"Između nemačkog sentimentalizma i engleske proždrljivosti, evropski Božić se slavi odavno kao kakva zimska vilinska bajka. Ima tu jelena i kočija, patuljaka i siročadi, onih koji nemaju nikog na svetu i odlaze na majčin grob da bi umrli smrznuti na snegu." Protesti protiv komercijalizacije i vulgarizacije Božićnih praznika su uglavnom ostali bez efekta. Svake godine trgovačke orgije u ovo vreme su sve veće. Crnjanski nastavlja sa opisom Božića. "Ove godine, ovde u Londonu, većina božićnih čestitki i fasada trgovina nose odliku neke vrste boginje noći, odevene u kratku suknju, sa vitlejemskom zvezdom u kosi..." Već tada je bilo vidljivo da ateistički duh osvaja svet, pa tako i praznovanje Božića. Crnjanski primećuje kako Novac koji ima centralno mesto i u praznovanju Božića, pa je jasno koje je pravo božanstvo i pravi gospodar našeg vremena. Materijalizam je kao duh vremena savladao malaksalo hrišćanstvo. Sav zapadni svet, a njega sledi celo čovečanstvo, proslavlja Božić u znaku trijumfa Mamona i čulnih zadovoljstava. "Ta sklonost ka obožavanju Zlatnog teleta, pojavljuje se i na Istoku, čak i kod ateista. Ćurani, šampanjac, svilene čarape, pokloni, nakit – sve se to vrti oko praznovanja Božića i Nove godine na kugli Zemaljskoj". Crnjanski kaže da je ranije čitav svet u vreme božičnih praznika išao crkve, dok sada provodi vreme pred izlozima, tako da pravi Božić postoji samo još u dečijim snovima. Umesto hrišćanske crkve – robna kuća postaje "hram" mamonskog božanstva u kojoj sa "pobožnošću" ljudi odlaze na šoping. A rečeno je ne možeš služiti Bogu i Mamonu. Ili-ili – izbor je naš.

...

Ono što se dešava sa Božićem je bitno jer je reč o zaista važnom hrišćanskom prazniku, ali to je pre svega samo simptom opasnog apokaliptičnog trenda rastakanja ostataka hrišćanskih tradicija u postmodernom melting-potu (loncu za topljenje). Hrišćanska tradicija se na svim poljima potiskuje i relativizuje, nekada je to putem direktnih zabrana, a nekada putem perfidne postmoderne sekularizacije pretvaraju u element liberalne mas-kulture. Tako hrišćanski Božić postaje pseudohrišćanski i nehrišćanski praznik globalnog liberalnog društva, postaje praznik "svete" potrošnje. Globalizacija stoga nije samo opasan političko-ekonomski fenomen već pre svega duhovno-apokaliptični. To što se izbacuje ime Hristovo i simbol krsta iz sadržaja Božića, da se navodno ne bi vređali pripadnici drugih vera i ateisti, je samo pojavni oblik u suštini nehrišćanske i antihrišćanske globalizacije sveta. Savremeni "multikulturni" Božić nije samo naivna komercijalizacija, već iza toga stoji određen duhovno-ideološki projekat kojim se dovršava dehristijanizaciju nekad hrišćanskih naroda. Apokaliptičnim zavodljivim strategijama se moraju odupreti svi oni koji se protive duhovnoj globalizaciji i hipnotizaciji sveta. Kako su snage malobrojne i rasute treba okupljati sve one su svesni apokaliptične realnosti, hrišćane, ali i sve one antiglobaliste (leve i desne) koji se protive totalnoj dehumanizaciji kroz mamonizaciju života i sveta.