Američki sveti ratnici
Aleksandar del Val

Tvoja knjiga “Islamizacija i Sjedinjene Američke Države – zavera protiv Evrope”, koja je svuda postala bestseler, upravo je prevedena na srpski jezik. Šta te je navelo da otkriješ tu planetarnu zaveru? Ko si u stvari ti Aleksandre del Val i kakav je bio tvoj put?
– Kao dete i potomak Italijana i Španaca proteranih sa severa Afrike između 1956. i 1962. godine i neko ko je deo detinjstva proveo u Marseju, kroz porodično iskustvo naučio sam da islam jednom zauvek radikalno deli i suprotstavlja dve obale Mediterana, uprkos utopijskim snovima brojnih mislilaca koji, naročito u Francuskoj, kuju hvalospeve”mediteranske civilizacije”.
Ono što je izvesno, to je da je islam, odnosno danas islamizam uzrok rata svetova, kako bi rekao profesor Semjuel Hanington, unutar mediteranske civilizacije. Nažalost, jedan Arapin ili Turčin osećaju se bližim Kinezu ili bosanskom Muslimanu, nego bratu Arapinu, hrišćanu, ili Jermenu sa turkofonskog područja.
Nijedan islam nije tolerantan.
– Doktorirao sam u oblasti političkih nauka i geopolitike i ponosan sam što istovremeno mogu da se smatram sledbenikom Iva Lakosta i generala Pjer Mari Galoa, dve francuske intelektualne figure koje su rehabilitovale geopolitiku u Francuskoj i Evropi, izbavivši je tako iz getoizovane predstave “germanističke fašisoidne discipline”.
Bio sam angažovan u različitim privatnim i javnim organizmima za međunarodnu saradnju i strategiju. Putovao sam u Magreb i na Bliski istok, pohađao kurseve islamologije u Institutu za političke nauke i predavanja poznatih islamologa.
U mojoj knjizi želeo sam da pokažem da je islam osvajački i netolerantan po svojoj prirodi i da on čovečanstvo nepovratno deli na dva dela: svet rata koga čine nevernici, i svet islama, koga čine muslimani.Mislim da je potpuno pogrešno tvrditi da postoji islam u kome “preovladava tolerancija”, da su “sufisti tolerantni muslimani”, ili prohrišćanski nastrojeni. S druge strane, naduvavanje antikomunističke opsednutosti ili opsesivnog antijudaizma, dovelo je do toga da smo poslednjih godina svedoci čitavog jednog “islamofilskog strujanja” unutar najradikalnijih nacionalističkih pokreta, koje kao da želi da stvori evropsko-islamistički savez protiv “ateističkog”, mondijalističkog ili američkog neprijatelja.
Antikomunistički zapadni nacionalisti, kao npr. Pjer de Vilmare, inače čovek za poštovanje ako se ima u vidu njegova prošlost borca sa desnice, u toku rusko-avganistanskog rata, podržavali su avganistanske mudžahedine, u ono vreme od strane CIA-e prikazivane kao borce za slobodu. Danas iste te otkrivamo u užasavajućoj ultramračnjačkoj formi Talibana.
Vidimo koliko je Selin bio u pravu kada je tvrdio da arijevci nisu kadri nizašta i da pravi razlog degeneracije Evropljana ne treba tražiti u mitskoj “ukletoj snazi Jevreja”, već pre u beskrajnoj navinosti i gluposti hrišćana-Evropljana uhvaćenih u klopku sopstvenog dobročinstva i osećaja krivice.
Licemerni, lukavi i subverzivni, islamisti su dugo “obrađivali” zapadne nacionalističke šefove i lidere uveravajući tradicionalističke katolike da su zajedno sa njima u borbi protiv “ateista” i “dekadentnih”, a antiameričke i antisemitske “neopagane” da imaju iste judeohrišćanske neprijatelje cioniste i Amerikance. Najzad, ubeđivali su preostale nacionaliste, da bi s njima trebalo da oforme veliki ujedinjeni “antimondijalistički front” (sic!), iako se zna da je islamizam, zajedno sa marksizmom, jedna od najautentičnijih univerzalističkih i antinacionalističkih doktrina koje postoje!
U stvarnosti sve te dodirne “islamističko-evropske” tačke počivaju na obmanama, a lideri ili evropski nacionalistički intelektualci koji u ove strateške ili taktičke saveze veruju, ili su velike naivčine, ili su, što je još gore, izdajice.
Amerika čini isto ovo raskorenjujući narodei ubijajući ih kulturnim otrovima tipa: koka-kola-Majkl Džekson-Madona-marlboro-Silvester Stalone...
Mc World (Amerika) i džihad (novi islamski imperijalizam) tako su više konkurentni nego prijatelji.I jedan i drugi pričešćuju sa istom željom da podrede i unište helenističko-hrišćansku Evropu,te otud nemilosrdna borba protiv nepokornih nacija kao što je srpska, a jednoga dana možda i francuska ili nemačka, ako na čelo ovih nacija dođu istinske patriote.

Amerikanci na Evropu gledaju kao na zoološki vrt

Ti naglašavaš činjenicu da Zapadna Evropa postaje vrsta kulturne nedođije kojoj želi da se pridruži Istočna Evropa, ali bez naročitog oduševljenja i političke volje.
– Kolizija između ova dva oblika totalitarnog i destruktivnog kosmpolitizma je izrazito očita u najmanje dve tačke globusa, a to su Irak i Balkan. U ove dve zone sveta, u kojima su američki vazdušni udari pod pokrićem Ujedinjenih nacija ili NATO-a “kaznili nevaljale”, odnosno neprijatelje Vašingtona i islamista, lidere Bagdada i Pala, videli smo i Amerikance i islamiste zadovoljne istovremeno zbog uništenja iračkog i srpskog neprijatelja.
U jednoj dubljoj ravni, Mc World i Džihad su dva komplementarna poduhvata uništenja evropske civilizacije.
Mc World je oblik materijalističko-konzumerističko-hedonističkog kosmopolitizma koji svoju snagu privlačnosti zasniva na zadovoljavanju najbazičnijih čovekovih želja, posredstvom širenja jedne komercijalne, afroameričke, dekadentne subkulture. Džihad je, sa svoje strane, globalni, teokratski kosmopolitizam koji snagu privlačenja i zavođenja zasniva na kultu religioznog rata-pustošenja i snage muškosti. Mc World neutralizuje zapadnog čoveka držeći ga u permanentnom erotsko-životinjskom zanosu, dražeći njegova čula, potapajući ga bez prestanka u skrivenu libidinalnost, u voajerizam i društvo potrošnje i spektakla, što ga sve razmekšava, čini lažno bezbrižnim i oduzima mu snagu muškosti.
Čovek-gledalac utoliko je više fasciniran herojima-nadljudima američkog filma, ukoliko je sam on nesposoban da bude heroj i svaki oblik hrabrosti i samoprevazilaženja postaje mu sve više stran. “Holivudizovano” društvo zaglupljuje i konačno slabi prirodnu biološku snagu evropskih masa, jer uslove lične biološke snage i nasilja projektuje izvan konkretnog ljudskog društva, odnosno u svet virtuelnog, kao što su video igre, TV, sedma umetnost itd...
U isto vreme pacifističke i feminističke ideologije, kao i potraživanja homoseksualaca uvode u igru “rat polova”, princip neplodnosti i polnog autoskrnavljenja. Rat polova, po mom mišljenju, sociološki je pandan Marksove i Engelsove borbe klasa, koja je već u ono vreme tradicionalnu porodicu podvela pod “buržoasku superstrukciju”.
Snaga, muški ponos, nacionalni i ratnički duh – sve ove osobine protiv kojih se paralelno i u istoj ravni bore duhovnici “politički korektnog”, nelegitimne su i osporavane pre svega kada se odnose na one koji su korenom Evropljani.
Amerikanizovani moderni zapadnjak na taj način izgleda kao pretučena žena koja na batine koje dobija gleda kao na fatalnu nužnost, ispaštajući u krajnjoj liniji pravednu kaznu. Zapadnjak tada postaje frustrirano, iskompleksirano biće, stalno sučeljavano sa nepodnošljivom estetsko-libidinalnom konkurencijom zvezda, vedeta, manekena i reklamnih glumaca, koji ga neprestano bombarduju rasplinjujućim erotizmom i virtualnom seksualnošću.
Takav amerikanizovani, drogirani zapadnjak odaje sliku neurotičara sa više ili manje šizoidnim reakcijama, ali pre svega mazohiste koji, pritisnut stalnim bombardovanjem seksualnih viertuelnih konkurentnih slika, užasno pati i više ne podnosi svoj sopstveni osrednji lik. Ovo je lagano usmrćivanje Evrope.
Međutim, u jednom sasvim drugom tipu subverzije, Vašington svoju hegemonističku vlast na Balkanu i opravdanje za širenje NATO-a na Istok, održava stvaranjem stalnih žarišta. Da bismo sve ovo svarili stalno nas podsećaju da su nas Amerikanci spasli 1945. godine.
Zato ovo rastakanje identiteta hrišćanskog zapadnjaka njima samo ide na ruku.
Ulazak u Evropu i reislamizacija im se čini lakom i bez otpora. Muslimani znaju da svoj povratak u Evropu i uspeh u islamskom prozelitizmu duguju opštoj amerikanizaciji i dekadenciji Starog kontinenta.
Islamisti danas pred sobom imaju zaglupljene mase na Zapadu, neplodne mase na evropskom Istoku, i sve to uz lažno oslobođenu ženu.
Kao i general Galoa, koji je pisao predgovor za tvoju knjigu, i ti govoriš o “trećoj islamskoj ekspanziji”. Kako se ona, po tvom mišljenju, razlikuje od dve prethodne?
– Ako izuzmemo terorističke epizode, barem na Zapadu, treća islamska ekspanzija karakteriše se prividnim nenasiljem i “nemilitarizmom”. Veoma vešto, internacionalisti svih boja, od socijalo-trockista do proameričkih libero-kapitalista, sistematski su orkestrirali kampanje evropskih nacionalista i patriota, optužujući ih za rasizam i ksenofobiju. Iako, naravno, pravo na odbranu suvereniteta sopstvene zemlje nema nikakve veze sa rasizmom i “netolerancijom”.

U potrazi za novim čovekom

Očigledno da laički, demokratski, zapadnjački govor ljudskih prava, po tvome mišljenju nije dorastao islamu?
– Skup osnovnih vrednosti evropskih nacija samoubilački je sklon rušenju.
Ove “vrednosti” ili “nevrednosti”, deca utopijske laičke misli iz doba prosvetiteljstva i Francuske revolucije, okrenule su se protiv sopstvenih kreatora.
A kako je to još američko-jevrejska intelektualka Hana Arent pokazala, suština svakog totalitarizma je da uporno želi da stvori “Novoga čoveka”, eliminišući pri tom polovinu živoga sveta.
Rezultat svega je: Amerika kao dobitnik u celoj igri. Ona je “spasla” Evropu, učinivši ono što Evropljani nisu mogli sami da učine. A kulturni i političko-strateški račun ovog pseudo-oslobođenja, mi i danas još uvek otplaćujemo...
Modernizacija muslimanskog sveta u velikoj je meri propala zato jer su to Anglosaksonci želeli.
Nekada su svi usko sarađivali sa Amerikancima i CIA-om u borbi protiv Rusa u Avganistanu.
Tvrdi se da je američka proislamistička strategija propala, jer se nekadašnji saučesnici proafganski Mudžahedini sada okreću protiv Amerike koju optužuju za sve jasnije osvajanje svetih islamskih mesta.
Prvo, Anglosaksonci su se poslužili islamskom renesansom kao bikom za borbu protiv slovensko-pravoslavnog sveta, pre svega ruskog, grčkog i srpskog. Čak i ako globalno postane neprijatelj Amerike, islamizam će još dugo biti koristan za Mc World. Muslimanske republike bivšeg Sovjetskog Saveza danas su opremljene američkim firmama za eksploataciju nafte i u vezi su sa svojim starijim turskim bratom, osloncem NATO-a. Islam i islamizam su sigurno pothranjivani od strane Amerikanaca, u njihovim antislovenskim oblicima, pod opravdanjem antikomunizma, da bi se “savladala” Rusija, a to je verovatno i danas slučaj.
Vašington tako jednim udarcem ubija dve muve, šireći svoje zone uticaja i zone snabdevanja naftom, ali i doprinoseći da se stvori jedna brana, neprijateljski “zeleni pojas” svuda oko Rusije. Drugo, Amerikanci su oduvek imali potrebu da imaju nekog korisnog strašnog neprijatelja i saučesnika, da bi svoju hegemoniju opravdali i prikrili je iza licemerne i cinične maske zaštite...
Kako objašnjavaš činjenicu da su mnogobrojni jevrejski intelektualci postali advokati muslimanskog sveta u Evropi?
– Jevreji su stalno opsednuti “fašizmom”, “rasizmom”, “nacizmom”, koje mešaju u sva događanja i koje vide svuda oko sebe. Da bi održali koheziju svojih trupa, nije im potrebno da stalno vide “fašističko-nacističku opasnost”. Sama činjenica da su okruženi sa 200 miliona Arapa i jednom milijardom neprijateljski nastrojenih muslimana, dovoljna im je da, kako se to u strategiji identiteta kaže, oforme svoj “identitet nasuprot”.
Islam je oduvek bio jak samo zato što smo mi stalno podeljeni. Evropljani će preživeti samo ako se ujedine. Identitet se često i stvara naspram neke zajedničke opasnosti.
Po našem mišljenju Evropljani mogu da se ujedine i zajednički suprotstave “trećoj islamskoj ekspanziji u Evropi”, a isto tako i američkom imperijalizmu Mc World-a.
Mislim da su se ispunili uslovi za stvaranje jednog velikog “Slovenskog, pravoslavnog i evropskog otpora”. Za mene je ovo u stvari buđenje velike Evrope nacija. A ova Velika Evropa ne može izbeći stvaranje jedne autentično evropske strategije odbrane, koja bi zahvatila luk: Pariz–Berlin–Moskvu, kako to tvrdi jedan od briljantnih francuskih stratega, general Henri Pari. Na žalost, Nemci još uvek, i možda više nego ikada igraju na islamsku i američku kartu. Ali, sve ide ka tome da se i oni jednoga dana pridruže velikoj odbrambenoj antiislamskoj koaliciji, jer i u Nemačkoj ima glasova koji upozoravaju na ovu tursko-islamsku invaziju i vanevropsku imigraciju.
Kakav interes po tvome mišljenju danas ima zvanična Francuska da podržava albanski separatizam na Kosovu?
– Naravno da Francuska ne dobija ništa podržavanjem antisrpskih i proislamskih separatista na Kosovu. Sa najvišim natalitetom na svetu i istovremeno evropskim rekordom nerazvijenosti, muslimanski albanski narod može u pravom smislu reči biti smatran za najopasniju ručku evropskog islamskog eksploziva. Potpuna autonomija, a zatim nezavisnost Kosova, bili bi veoma opasan presedan koji bi neminovno pothranio stari turski antipravoslavni projekat stvaranja “islamskog balkanskog polumeseca”, a to bi bila prava zaraza islamskog fiksiranja u Evropi, koje bi ubrzo postalo prethodnica ovog imperijalizma na Starom kontinentu. Taj “islamski balkanski polumesec” pre ili kasnije bio bi instrumentalizovan od islamskih antievropskih snaga i postao bi veoma važna pozadinska baza i pribežište evropskog islamizma, te zajedno sa muslimanskom imigracijom “geopolitički ključ treće islamske ekspanzije u Evropi”.

Profil br. 22