Internet i licnost
U casopisu "TO VIMA" (Korak) od 06. 10. 1998. godine, objavljen je vrlo interesantan intervju sa Dzonom Gejdzom, jenim od tvoraca Interneta. Iz intervjua donosimo najupecatljivije odlomke:
- Zasto putujete kada preko Interneta mozete mnogo lakse da kontaktirate sa svetom?
Putujem, uglavnom, da bih se sreo i razgovarao sa ljudima koji imaju interesovanja slicna mojim. Uzrok putovanja je uvek zelja za susretom, poznanstvom licem u lice.
- Kakva je razlika izmedju upoznavanja nekog coveka preko Interneta i susreta sa njim?
Internet, kao sto primecujete, dozivljavam kao svoju kucu. Preko njega svakodnevno kontaktiram sa hiljadama ljudi. Ponekad se prevarim i pomislim kako ih razumem. Posle, kada ih sretnem, vidim da ih uopste nisam razumeo.
- Vrlo je ozbiljno to sto kazete. Sta je to sto sprecava medjusobno razumevanje preko Interneta?
Cudno je da to kaze covek koji ga je stvorio... Pa ipak, to je zakljucak do kojeg sam dosao i ne mogu da ga precutim.
- Sta nedostaje Internetu te ne pomaze razumevanju medju ljudima?
Nedostaje mu energicnost - strasnost i osecaj ucesca u idejama! Kada citam neki tekst, on mi se pokazuje kao jasan ili kao nejasan. Medjutim, to ne znaci da poznajem ili ne poznajem coveka koji ga je pisao. Drugim recima, razumevanje teksta ne znaci i razumevanje coveka koji ga je napisao. Preko Interneta ne mozemo da saznamo nista o ljudima koji svojim radovima ucestvuju u njemu. Ne znamo koliko je neko stvarno zainteresovan za ono sto pise i koje su mu ideje. A to je, ipak, najvaznije. Da bi postojao napredak u bilo kojoj ideji, nije dovoljno samo njeno postojanje, nego i strast koja prati svaku ideju pri njenom ostvarenju! Na Internetu se strast, kao sto rekosmo, ne pojavljuje
Internet, za sada, jeste ogledalo necijih ideja, ali ne i strasti. Zatim, i sukob u idejama koji postoji pri fizickoj bliskosti ljudi umnogome pomaze saradnji i zajednickom radu na jednoj ideji. Na Internetu se samo moze opisati jedna ideja... Sad, kad se dodaju glas i slika, moze se poboljsati tekst, ali se ni u kom slucaju ne moze nadoknaditi rasprava licem u lice. Rasprava o nekoj ideji, ponavljam, projavljuje strastvenost koju je nemoguce preneti pisanom recju.
- To znaci misliti da Prust svojim pisanim delima nije docarao nikakvu strast i da je nije preneo.
Primedba vam je umesna. Ali ne govorim o toj strasti, odnosno o moci koja neminovno postoji u pisanoj reci. Govorim o umnozavanju dinamike reci i ideja. O rastu strasti. Strast odvodi u stvaralastvo. Postoji neka prava bitka koju vodimo mi koji pisemo. To je borba koju vodimo izmedju nas samih i onoga sto pisemo. I kada se ishod bitke objavi, nastaje borba citaoca sa napisanim. Pisac ne moze ostati ravnodusan na rezultate ove borbe. Svi koji pisu, kada objave ono sto su pisali, razmisljaju otprilike ovako: "OK, sta ce na ovo reci citaoci?" Kasnije sretnes nekoga ko je citao tvoje tekstove i odmah shvatis kako se osecao. Sve to daje novu dinamiku onome sto si mislio i pisao.
Zaista, ne bi se moglo srociti elegantnije priznanje o ogranicenosti domena nauke i tehnologije, i nesumnjivih prednosti ljudske licnosti i licnih odnosa. Samo je pitanje da li ce milioni korisnika Interneta slediti etos i strast njegovog kreatora, ili ce podleci iskrivljenoj slici o potrebi koju lansiraju bezobzirni trgovci i politicke grupacije. U svakom slucaju, to sto tvorac vrhunskog naucnog i tehnickog poduhvata nije podlegao iskusenjima oholosti i individualizma, nego jos u sebi cuva neugasivu strast licnog susreta daje nam, po mom misljenju, nadu u buducnost.
- Zar rasprostiranje Interneta za vas ne znaci umrtvljenje medjuljudskih odnosa?
Postoje ljudi koji se nikada nisu sreli, a vec su u "braku" preko Interneta. Ustaju zajedno, rade zajedno, lezu zajedno... Po meni, Internet je zamenio stara mesta okupljanja, dvoriste, komsiluk... Sada je Internet tvoj komsiluk. Danasnje dete na Internetu nalazi prijatelje. Ovo posebno vazi za prirodno nadarenu decu jer im inteligencija vise nije usamljena. Nekada je inteligentno dete u skoli zapostavljano. Niko se nije bavio njime. Danas prirodno nadareno dete koje ima strast za matematikom moze preko Interneta naci sebi sagovornika. I tako nastaju prijateljstva! Vise se prijatelji ne traze u skoli ili u komsiluku vec preko Interneta. To je nova cinjenica. Danas se deca ne susrecu pijuci kafu ili Koka-kolu, ili jeduci hamburger u Mek Donaldu, vec to cine preko Interneta. Mislim da je Internet demokratizacija informacije! (smeh).
Dakle, demokratizacija informacije, ali istovremeno i nekontrolisana opasnost pracenja komunikacija, obelodanjivanja povreljivih i strogo licnih podataka, i nadilazenje svake prepreke ka nepozeljnim informacijama. Tvorac Interneta priznaje postojanje svih ovih opasnosti, i pominje istrazivanje mogucnosti za sifrovane poruke. Na kraju kaze da Internet moze, ako ne pripazimo, postati nova atomska bomba.
Ma koliko bilo deprimirajuce ovo upozorenje, i to od nadleznog i sluzbenog lica, bilo bi, ipak, uzaludno razmisljati o nekom krstaskom pohodu za ogranicenje ili unistenje Interneta.
Treba reci da ni tehnika ni Internet nisu neko zlo ili greh. Medjutim, danas, kad sirenje elektronike dobija dzinovske dimenzije - narocito u istocnim zemljama - potrebno je zapitati se nad pretpostavkama koje vode novu civilizaciju u zavisnost zivota od tehnike, kao i o ubedjenju da se preko Interneta bolje komunicira.
Dzon Gejdz predlaze svoj licni put upotrebe Interneta.
Panos Nikolopulos
Preveo Zoran Jelisavcic
ISKON
Preuzeto iz grckog bogoslovskog casopisa SINAKSI, broj 60, strana 91.
