Usamljena borba jednog episkopa

Kada razni mocnici Balkana dolaze u Vasington, moze se tacno reci koje su nacionalnosti sudeci po nacinu na koji su ovde primljeni. Albanski teroristi, kao sto je Hašim Tači, vodja UCK, prolaze vrlo dobro. Njih prima americko Ministarstvo spoljnih poslova mada ih je samo pre jedne decenije smatralo prokaženim . Imaju potpun pristup najglavnijim medijima i naucnim ustanovama koje se finansiraju iz drustvenih sredstava [publicly-funded think-thanks] preko kojih vrse propagandu za nezavisnost svoje monoetnicke drzavice.

Kada Episkop rasko-prizrenski g. Artemije, duhovni otac kosovskih ugrozenih Srba dolazi u Vasington, on dolazi “o svome ruhu i kruhu”, odseda kod prijatelja, u malom gradu drzave Merilend, koji ga voze stotinama milja svojim kolima na sastanke u Cikagu, Pitsburgu i Klivlendu . Ali ga i u Vasingtonu primaju mnogi, koji ga slusaju učtivo stalno ponavljajuci prazne fraze, od kojih bi vec trebalo da ih je sramota (“mi zelimo demokratsko, multi-etničko Kosovo gde bi sve nacionalnosti mogle da zive u miru i bezbednosti”, und so weiter, und so weiter).

Razlog ovoj razlici u prijemu je prost. Vladika Artemije nema para, jer se ne bavi prodajom droga, on nema oruzanih bandi pod svojom komandom, on govori istinu. Upozorava da “Pripremanjem nezavisnosti za Kosovo i nesvesno se stvara baza ratobornog dzihada i terora u srcu Evrope, koji ce ugroziti demokratske vrednosti Evrope, pa i same Amerike”. To nije nesto sto americka vlada i njeni saveznici zele da cuju.

Vladika Artemije se ne predaje, cak i kad sve izgleda beznadezno. Za njegovim majušnim rastom krije se borac koji nije navikao na poraz. Poslednjih godina Milosevicevog rezima, Artemije je bio optuzen za “izdaju” i nije imao pristupa medijima koji su bili pod rezimskom kontrolom, zbog otpora koji je pruzao nasilju i zbog osude svakog zlocina ma koje nacionalnosti bio krivac. Medjutim, ovim nije napravio sebi prijatelje ni na jednoj ni na drugoj strani rascepa koji postoji po kosovskom pitanju. Kada je UCK zavladao pokrajinom pod okupacijom NATO-a juna 1999. i poceo da masovno minira srpske crkve i manastire, i njegov je zivot postao ugrozen. Od tog casa on postaje politicka licnost, mada politika za njega “nikad nije bila ambicija vec samo nuzda”, u borbi da spase sta se moze spasti od srpskog naroda i srpskih zemalja.

Vladika Artemije savrseno vlada retorikom, ali u ovom trenutku njegov ton je mracan. Boji se da “konacni pregovori u Becu mogu dovesti do stvaranja jos jedne muslimanske drzave u Evropi”. Od 11. septembra, kaze Vladika, “SAD su se angazovale u globalnoj borbi protiv dzihadskog terorizma, koji preti ne samo Americi nego i ljudima svih vera i nacija. Zato je nama, koji zivimo u srpskoj provinciji Kosovo i Metohija, tesko da razumemo zasto mnogi uticajni glasovi u Vasingtonu podrzavaju pravac razresenja koji bi predao teroristima u ruke znacajnu pobedu u Evropi”.

Medjutim ta je “politika” vec skoro sasvim cvrsto utvrdjena, mada americka vlada jos nije javno zauzela zvanican stav o konacnim rezultatima pregovora. Mnogi senatori i kongresmeni, mnogi predstavnici i administracije i nevladinih organizacija misle da je nezavisnost jedino moguce “demokratsko” resenje u skladu sa zahtevima muslimanskih kosovskih Albanaca , koji daleko premasuju, po broju stanovnika, hriscanske SRbe u provinciji. Vladika upozorava da ce nezavisnost Kosova nagraditi Albance za etnicko ciscenje ne-Albanaca sa Kosova. “Proteklih godina medjunarodne kontrole, nasilje koje je bilo usmereno protiv nas, smanjivalo se samo u meri u kojoj su se smanjivale moguce mete – tj. sa smanjivanjem broja hriscanskih Srba koji su preostali da budu meta napada ili kidnapovanja, odnosno sa smanjivanjem broja crkava i manastira koje bi mogle da budu unistene, od strane pocinilaca koji nikada nisu bili privedeni pravdi”.

„Došli smo u Ameriku još jednom, da posvedočimo o agoniji koja je zadesila hrišćanski narod Kosova i Metohije, i da upozorimo na put koji moramo da pređemo. Otkidanje Kosova i Metohije od demokratske Srbije, praktično bi značilo osudu na istrebljenje Našeg naroda iz provincije - najvećeg deo Naše Eparhije - koji nastavlja da se suočava sa neprekidnim nasiljem džihadskih terorističkih i kriminalnih elemenata, koji dominiraju albanskim muslimanskim vođstvom. Čak i danas, dok međunarodna zajednica drži formalnu kontrolu, Kosovo i Metohija postalo je crna rupa korupcije i organizovanog kriminala, uključujući šverc drogom, oružjem i robljem. Te stvari dešavaju se pred nosem NATO vojnika, koji se boje da se direktno suprotstave tim kriminalcima“.

I zaista, ukazuje Vladika sa gorkim osmehom, sporadični izlivi nasilja navode se kao opravdanje za nezavisnost, da bi se umirile muslimanske frustracije, koje se ispoljavaju u formi intifade koja teče, kao da bi mogla bilo gde doneti mir. On se potpuno slaze da je stanje pre 1999. godine, znači pre pocetka medjunarodne uprave, bilo daleko od zadovoljavajuceg. „Međutim, sada nagraditi nasilnike državnom vlašću, nije rešenje za problem koji je nastao mnogo godina ranije. Nasilno odvajanje Kosova i Metohije od demokratske Srbije, suprotno svim prihvaćenim legalnim principima, ne može da reši odsustvo vladavine prava i elementarnih standarda ljudskih sloboda“.

Ostvarivo resenje za Kosovo, po Vladici Artemiju, mora da podje od cinjenice da je Kosovo deo suverene Srbije. Mora se naci resenje koje ce obezbediti ljudsko dostojanstvo i poštovanje za sve zitelje Kosova. Izvodljivi i uravnotezeni planovi su vec predlozeni, kaze Vladika, i oni mogu stvoriti bezbednost i punu lokalnu autonomiju za sve zitelje u saglasnosti s prihvacenim standardima. (“Pitanje statusa je pitanje zakona, ne politike”). Kosovski Albanci se sluze svim mogucim sredstvima da ubede svet da je nezavisnost Kosova carobni stapic kojim ce se resiti svi kosovski problemi, poboljsati automatski svi osnovni standardi i ostvariti mir i stabilnost u regionu. Medjutim, po Vladici Artemiju:

“Insistiranje na nezavisnosti Kosova niti je neizbezno niti je pozeljno. Mislim da bi mnogi Amerikanci bili sokirani kad bi culi da kljucni sektori njihove vlade, pod pritiskom bučnog i bogato finansiranog lobija, zahtevaju nezavisnost Kosova koja bi ostale Hriscane na Kosovu ostavila na milost i nemilost nasilnog islamskog dzihadskog pokreta. U trenutku kad je Kosovo preplavljeno novcem i radikalnom propagandom koji potiču iz svih zemalja islamskog sveta, pitamo se: ima li smisla da ih Amerika daruje ovakvom velikom i nepotrebnom pobedom? Cak i kada se ostavi po strani to sto moze da se desi Nasem narodu, sto je Nasa prva briga – kakva moze biti korist od takvog resenja za mir na Balkanu ili u Evropi? Sta bi Amerika time mogla da dobije?

Vladika je potpuno svestan da svet na Zapadu ne voli da razmislja u terminima “dobitnistva” i “gubitnistva” kad su u pitanju vera i etnicka pripadnost. Vladika se zalaze za resenje koje uzima u obzir potrebe i strepnje svih zitelja demokratske drzave Srbije, ali “takve poglede za razresenje ne dele radikalni albanski muslimani I njihovi dzihadski pomagaci sirom sveta”.

“Pobeda dzihada na Kosovu bio bi lokalni trijumf koji zacrtava put buducih pobeda, ocekujuci i pobedu nad celim svetom.. Oni bi ukazali na tu pobedu i rekli ‘Gde je sada njihov Bog’? Kao Hriscani, mi znamo da nasa nada na pobedu nije ovozemaljska. “Neki se uzdaju kola, neki u konje, ali mi se uzdamo u Gospoda Boga naseg”. Mi Vas podsecamo da smo u ovom delu sveta vekovima patili pod serijatskom upravom, I nema coveka koji zna broj I imena svih mucenika iz tih vremena. Mi ne bismo zeleli da nam se ponovi takav kosmar, ali smo spremni za njega ako se desi. Medjutim, Nasa molba koju upucujemo Vama, gradjanima SAD, jeste da Vasa zemlja ne pomogne da takav dan doceka hriscanski narod Kosova i Metohije”.

Medjutim, pomoci ce ga. Kao sto je prosle nedelje jedan americki analiticar rekao za Glas Amerike, ni jedan srpski politicar ne moze da ima stav koji bi isao dalje od visokog stepena autonomije , a najverovatniji rezultat toga bio bi da ce “konacni status” biti nametnut silom: “Resenje kosovskog statusa moze da bude nametnuto bez obzira na proteste beogradskih zvanicnika, jer se zna da Srbija nista ne moze uciniti protiv te odluke. Tacno je da su za poslednjih nekoliko meseci u Vasingtonu zeljeni modaliteti tog resenja statusa poprimili eksplicitno klintonovsku boju, posebno posle povratka na pregovaracku scenu Nikolasa Bernsa u glavnoj ulozi. Njegov sef, dr Rajs, koja nikada nije bila olicenje izvorne misli niti nacelne doslednosti, usvojila je poglede g. Bernsa i drugih, njemu slicnih, sticenika g-dje Olbrajt, po pitanju sta treba raditi na Kosovu i u Bosni. U okviru Busovog tima, dr Rajs je postala reciti zastupnik balkanske strategije koja se nimalo ne razlikuje od strategije koju je predlagao kandidat Dzon Keri 2004. g.

Medjutim, nije sve izgubljeno za Srbe. Stav Evropske Unije je daleko od jedinstvenog. Zvanicno on nije izmenjen: Kosovo se ne moze podeliti, “prava” Srba se moraju postovati, a povratak na status od pre 1999. g. nije prihvatljiv. Ali nije sve onako crno kako izgleda. Nekoliko drzava, ukljucujuci i Cesku Republiku, Spaniju, Grcku i Italiju, javno ili privatno traze podrsku za svoje ideje koje se razlikuju od zajednickog stava EU i koje su osetno povoljnije za Srbe nego sto su politicki stavovi za koje se zalazu London, Berlin i Bec. Ceski predsednik vlade Jiri Paroubek predlaze podelu Kosova kao najbolje resenje.

Ruski predsednik Vladimir Putin kazao je svoj stav kad je 31. januara izjavio da bi nezavisnost Kosova mogla da bude opasan presedan za nezadovoljne regione Kavkaza, za pokrajine kao sto su Abhazija i Juzna Osetija koja se de facto odvojila od Gruzije ranih 1990-ih godina i koje sada podrzava Rusija. “Ako se smatra da se Kosovu moze dati puna drzavna nezavisnost, onda kako mozemo da to isto ne ucinimo i za zitelje Abhazije i Juzne Osetije”, kaze Putin. “Ne kazem da ce Rusija odmah priznati Abhaziju ili Juznu Osetiju kao nezavisne drzave, ali takvi presedani postoje.” Dan pre toga Putin je rekao da sestoclana kontakt-grupa koja prati medjunarodnu politiku na Kosovu mora usvojiti “univerzalna resenja” s obzirom da su u bivsem Sovjetskom Savezu konflikti ostali nereseni. “Ne smemo poci putem na kome se neki problemi resavaju saglasno jednim principima a neki se resavaju saglasno drugim”, izjavio je Putin, praveci jasnu aluziju na cinjenicu da ce nezavisno Kosovo stvoriti zakonski medjunarodni presedan i da ce se Moskva osecati u pravu da taj presedan primeni u svojoj neposrednoj okolini.

Potrebno je da Beograd pripremi jedan kreativan plan za predstojece pregovore. U tom procesu ce ucestvovati diplomate iz Kontakt grupe za Kosovo i jedan predstavnik EU, kao i predstavnici SAD, Rusije, Ujedinjenog Kraljevstva , Francuske, Nemacke i Italije. S obzirom na ovakav sastav predstavnika, postoji velika mogucnost za kreativno lobiranje i pritiskanje na neuralgicna mesta. Medjutim, moze se nazalost ocekivati da ova mogucnost nece biti iskoriscena s obzirom da je beogradska diplomatija u sumnjivim rukama Vuka Draskovica.

Prof. Dr. Srdja Trifkovic

"Eparhija rasko prizrenska-Pres odeljenje"