Harold Pinter i Srbi

Govore nam se laži

Britanski pisac svetskog ugleda Harold Pinter, najnoviji laureat Nobelove nagrade za književnost, poznat je i po svojim britkim javnim istupima. Njegova snaga reči vrlo često podizala je, ionako visoku temperaturu, kada su u pitanju pojedini događaji o kojima su danima izveštavali svetski mediji.
Harold Pinret izazvao je, svojevremeno pravi politički i kulturni šok kada je stavio potpis na peticiju za puštanje Slobodana Miloševića iz zatvora. Otkud se autor svetski afirmisanih drama, književnik izuzetnog profila i reditelj, borac za ljudska prava i zaštitnik progonjenih Kurda – našao na strani „agresora i okrutnog tlačitelja” – pitala se tada britanska štampa. Pinterov potpis za Miloševića, ipak nije bio posve neočekivan.

Još od 1999.godine, odnosno od početka agresije NATO-a na SRJ, Pinter nije krio simpatije prema Srbima. Agresiju NATO-a javno je nazvao „banditskom akcijom”, a nedugo zatim izjavio: „ Sramota me je što sam Britanac. Bler, Kuk i Robertson upustili su se u okrutna ubistva”. Još više je podigao temperaturu Englezima kada je na televiziji izjavio da je „ jedini cilj ove akcije uspostava američke dominacije u Evropi i pretvaranje Kosova u američku koloniju”. Revolitiran onim što se tada događalo nad nebom Jugoslavije, Harold Pinter je, ne mareći baš previše za dobar rečnik, definisao američku spoljnu politiku rečenicom: „Ljubi me u dupe, ili ću te udariti u glavu. Milošević je odbio da poljubi američku stražnjicu i Klinton je udario srpski narod u glavu, s katastrofalnim posledicama za Kosovo ”.

„Ono što su Srbi radili u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu nedopustivo je nazvati holokaustom, a još manje genocidom” tvrdio je Pinter. Uprkos ogromnom ugledu koji je ovaj dramski pisac uživao, oštro su ga napali britanski analitičari i komentatori. Optužbe i zamerke Harold Pinter je odbacio tvrdnjom: „Okružen sam neprijateljskim novinarstvom zato što izražavam svoje misli. Žalosna je tradicija umetnika u Britaniji da ćute i pišu”.

Reagujući na učestale kritike, Pinter je u vreme NATO agresije na SRJ napisao u londonskom „Gardijanu”: „ Agresija NATO-a je loše smišljena, pogrešna i katastrofalna. Ona je takođe totalno ilegalna i verovatno označava poslednji ekser na mrtvačkom sanduku Ujedinjenih nacija”.
Pinter se nije libio da javno iskaže i svoje političke stavove, pa je svoj nastup na kongresu analitičkih psihologa pretvorio u svojevrsnu tiradu. Na tom skupu Harold Pinter je rekao: „Tvrdim da bombardovanje srpskih civila nije nimalo slučajno, već namerno terorisanje nevinog naroda. Velike količine eksploziva bačene na Srbiju nanele su ogromne štete nenadoknadivoj kulturnoj baštini. To je psihotički vandalizam”, uveravao je Pinter britanske psihologe.

Politika se, neosetno uvlačila i u Pinterove drame, ali na drugačiji način. Tako je u jednom intervjuu izjavio: „ Kad pišete literarno delo, naseljavate posve drugačiji svet od onog u kome stvarno živimo iz dana u dan. To je drukčiji svet, svet imaginacije. U njemu ne možete olako razgraničiti istine i laži. Morate biti otvoreni i istraživati. Pustite da se svet sam pronađe i progovori o sebi. U stvarnom svetu vrlo je lako uočiti raliku između istine i laži. Većinom nam se govore laži. A istina je skrivena i mora se iskopati. Naravno, postoji izvesna korespodencija između umetnosti i života, kao što treba da bude. I mora. Šta bi, inače, umetnost značila”?

Zbog oštrih stavova koje je javno iznosio Harold Pinter je , primećivali su mnogi, bio i ostao trn u oku „zapadne demokratije”. Pinter je to ovako komentarisao: „Da im je da me nekako ućutaju”.

Priredila: B. Trebješanin

http://www.politika.co.yu/