Контрола ресурса
Људска права као изговор
Да ли се битка за контролу Косова и Метохије води само ради демократских и људских права Албанаца • Зашто свет олако прелази преко суровог шиптарског тероризма
Значај Косова и Метохије не лежи само у његовој дубокој укорењености у националној свести Срби, већ су за Србију изузетно значајни и ресурси који се тамо налазе. Зато држава Србија, у име свог опстанка, у име своје националне безбедности и будућности мора да пронађе модалитете повратка и контроле над природним ресурсима Косова и Метохије. То не значи неминовно и нови сукоб. Модалитети, технике, методе, стратегије успостављања контроле природних ресурса на неком подручју уче се на познатим светским универзитетима и оне су обавезно знање водећих менаџера великих мултинационалних компанија. Знање постоји, људски ресурси као носиоци тог знања такође, потребно је само организовати те људе и применити знање и поновно успостављање контроле над природним ресурсима Косова и Метохије без оружаног конфликта. У супротном, енергетска, повезано с тим и укупна будућност Србије биће у најмању руку крајње неизвесна и у зависности од страног фактора., односно од фактора који буде контролисао природне ресурсе у јужној српској покрајини. А они су огромни.
Лигнитни угаљ
Према најновијим подацима о резервама енергетских сировина лигнита на Косову и Метохији, резерве овог енергента износе 13.652.077.000 тона, од чега на косовски басен отпада више од 11 милијарди или 84,24 одсто, на метохијски басен око две милијарде тона или 15,28 , а остали локалитети на Косову и Метохији око 66 милиона тона или свега 0,48 одсто.
| Остале руде | | На Косову и Метохији се налазе и експлоатишу кобалт и никл чије се резерве процењују на 19.932 милиона тона. Никлоносне руде се експлоатишу на локалитетима Старо Чикатово и Главица. Резерве руде боксита процењене су на милијарду и 668 хиљада тона и експлоатишу се у руднику Грбеник код Клине. Резерве неметала су недовољно истражене. На основу до сад утврђених резерви може се оценити да Косово и Метохија располажу значајним налазиштима магнезита и разних врста глина (каолит, бентонит, ватросталне и керамичке). | | Последице за ЕПС | | Косовске електране су значајне за затварање електроенергетског биланса земље. Термоелектране Косово И и Косово ИИ давале су нешто мање од четвртине електричне енергије произведене у термоелектранама на угаљ. Године 1997. косовске термоелектране су произвеле 4.194.000.000 киловат-сати, што је чинило 17,75 одсто произведене количине термоенергије у Србији. Стратегија развоја енергетике се добрим делом ослањала на косовске термоелектране и постојеће резерве угља на КиМ. | |
Колике су те резерве види се из податка да је од 1922. до 1988. године из косовско-метохијских угљенокопа извађено 238 милиона тона угља, што чини симболичних 1,74 одсто од укупних резерви на Космету. На нивоу централне Србије тај проценат је нешто већи и износи 21,30 у билансном, односно 14,23 одсто у геолошким резервама.
Ако би се остваривао физички обим производње лигнита косовско-метохијских угљенокопа од 15 милиона тона годишње, како је предвиђено средњорочним планом Србије у годинама кад је ова покрајина била под ингеренцијом државе Србије, уз коришћење рудне супстанце од 70 одсто, онда би век експлоатације био 640 година. Поређења ради, Билансне резерве угља у осталом делу Србије би са експлоатацијом од 50 милиона тона годишње биле истрошене за свега 54 године.
Косовски лигнитни басен захвата средошњи део Косова. Лигнит се до доласка КФОР-а експлоатисао са са копова Добро Село и Белаћевац. Годишња производња се кретала између шест и девет и девет милиона тона.
Сви ови подаци говоре да је Косово и Метохија једно од највећих налазишта лигнита у Европи. Вредност резерви - око 88 милијарди долара.
Руде олова и цинка
Билансне резерве олово-цинкове руде у СРЈ износиле су крајем 1988. године 59.067.000 тона, тј. 91.60 одсто од укупних билансних резерви. Међутим, количинско учешће метала (рударска производња) је веће и износи 96,25 одсто. Највећи део билансних резерви ових руда налази се на Косову и Метохији и износи више од 48 милиона тона или 81,55 одсто у билансним резервама олово-цинкове руде у Србији.
Додајући билансним и ванбилансним још и перспективне, укупне резерве ове руде износе 93 милиона тона. Од тога на Космету се налази 82 милиона тона. Илустрације ради, то је цифра која је у Србији произведена у периоду од 1928. до 1988. године.
Експлоатација олово-цинкове руде обавља се у више рудника са јамском експлоатацијом
Активни су рудници: Бело Брдо (капацитета 100.000 тона годишње), Ајвалија (80.000 тона), Стари Трг, Ново Брдо (200.000 - 300.000 тона), Бадовац (60.000) и Жута Прлина (100.000 тона). Рудници са површинским копом
су: Копорић и Кишница ИИ. Од свих рудника најважнији и највећи је "Стари Трг". Он са билансним резервама од 24 милиона тона руде учествује у косовско-метохијским 50 одсто руде, односно 51 одсто метала у руди данас је овај рудник затворен.
Концетрација руда се обавља у флотацијским постројењима у Звечану (капацитета 1.000.000 тона годишње), Лепосавићу и Бадовцу. У производњи, поред олова добијају се и пратећи метали (сребро, бизмут, кадмијум).
Од 1928. до 1998. године на Косову и Метохији произведено је и прерађено 64.308.000 тона ове руде (77,61 одсто) од укупно 82.855.000 тона колико је износила производња у целој Србији. Међутим, захваљујући квалитетној руди (садржај метала), то учешће посматрано преко количине метала олова и цинка (рударска производња) од 5.335.000 тона према 6.275.000 тона у Србији, износи и више – 85 одсто.
Бруто вредност металуршке производње израчуната по текућим ценама обојених метала (Лондонска и Њујоршка берза), износила је 5.345.000.000 долара. Утврђене резерве олово-цинкове руде, рачунате на исти начин износе, 5.500.000.000 долара.
| Како странци господаре | | Рудник ”Стари трг” је од 1928. до априла 1941. године био власништво енглеске компаније ”Трепча мајнс лимитд”, огранак џиновског ”Селекшен траста” чији је власник био Американац Честер Бети, познати власник рудника злата у Бурми и Родезији. Поменута компанија је у овом временском периоду експлоатацијом старотршке руде добила 5.933.408 тона руде, од чега је добијено 543.603 тоне метала олова и 411.691 тона метала цинка. Јасно се види да је било потребно ископати свега 6,21 тону руде за једну тону рударске производње метала, односно 7,42 тоне за тону металуршке производње. Смишљено је експлоатисана само богатија руда, јер је такву политику диктирала жеља компаније за остварење екстрапрофита. Да би се остварила количина метала од 955.294 тоне (олово и цинк узети заједно) у ослобођеној Југославији, у периоду од 1945. до 1960. године, било је неопходно откопати 8.576.321 тону, односно 8,95 тоне руде за тону метала или 44,1 одсто више. Ови иако поједностављени подаци показују да је старотршко рудиште у периоду 1928-41. године, тако опустошено, да ништа томе слично није забележено ни у једном европском руднику олова и цинка. | |
Ратови због воде
Вода у трећем миленијуму постаје важна колико и нафта, и више. Доносиће онима који контролишу изворишта, огромне профите. Стручњаци Пацифичког института, активисти ”Ворлд вотер визина” и контролори специјализованих агенција УН-а слажу се да је ”рат за воду”, тачније рат за контролу над ресурсима воде, већ почео, и то у својој војној фази у срцу Европе, а у својој логистичко-административној фази у неким државама САД. У специјализованој сесији Савета Европе која је издата прошле године обелодањено је између осталог, да је ”тек поставши угрожена, свежим пијаћим водама, Немачка гурнула Хрватску у рат против остатка Југославије, како би касније морала војну помоћ и друге услуге у процесу добијања независности да врати стављањем контроле над водним ресурсима у руке заинтересованих концерна”.
Сетитмо се да је у рејону Плитвичких језера смештена најбогатија чворишна резерва природних подземних и надземних водених токова Европе, неких седам одсто европских вода тече у овом региону.
О ресурсима воде на Косову и Метохији сведо;е речи професора Кадер Амзела, министра у влади Јужноафричке Републике: ”Као министар за водене токове и шумска богатства своје државе, био сам гост Светске конференције за очување природних ресурса, у организацији Ројтер фондације, у Лондону 1994. године. Тада смо били запрепашћени када су нам показали анализе најмодернијих уређаја који недвосмислено показују да су два места кључна за контролу водених токова Европе: регион Плитвичких језера и делови Косова и Метохије.”
Јасно је на крају да је циљ отцепљења Косова и Метохије у томе да се убрза разарање ионако онемоћане привреде Србије како би се што лакше и без евентуалног рата загосподарило целим простором Србије. Битка за контролу не води се ради демократских и људских права Шиптара већ пре свега ради огољених економских и стратешких интереса.
Слађан Николић
Srpsko ogledalo
